EVO KAKO SU PRIPADNICI TERORISTIČKE OVK OTELI ĐURA SLAVUJA I RANKA PERENIĆA: „Novinar iz SAD video automobil nestalih srpskih novinara“

ilustracija

Novinar Njujork tajmsa je video automobil u kom su se nalazili kidnapovani novinari Ranko Perenić i Đuro Slavuj.

To je za UNS rekao Milivoje Mihajlović, nekadašnji urednik Radio Prištine i rukovodilac Medija centra u Prištini.

“Igrom slučaja video sam izveštaj Vojske Jugoslavije o prisluškivanju OVK. U danu kada su kidnapovani Ranko Perenić i Đuro Slavuj, u tom izveštaju zabeleženo je: „Dva paketa su donesena do Bele Crkve“ (naselje u Orahovcu).

Odmah sam tamo poslao novinara Njujork tajmsa Majka O’Konora. Kada se vratio pitao me je za serijski broj njihovog diktafona.

Znao sam broj, jer sam ga lično kupio. Video je „soni“ koji su Ranko i Đuro poneli na teren.

O’Konor je video i plavu Zastavu 128 i u njoj je bio diktafon.

Pitao je komandante OVK gde su ljudi iz automobila, a oni su odgovorili da ne znaju ništa, da su sve tako zatekli”, rekao je Mihajlović.

Da li je Majk O’Konor posvedočio još nekome o ovom događaju, nije poznato.

Preminuo je 2013. godine, a u dostupnoj onajn arhivi Njujork Tajmsa nema ni reči o kidnapovanim novinarima, niti o događaju iz Bele Crkve.

Govoreći o okolnostima pod kojim su dvojica novinara Radio Prištine kidnapovana, Mihajlović se seća da je to bio jedini slučaj kada on nije poslao ekipu na teren, jer toga dana nije bio u Prištini.

“Kada sam došao u kancelariju, rekli su mi – „od juče ih nema!“

Zvao sam sve hotele, ambulante, bolnice. Zvao sam Keti Morton, suprugu Ričarda Holbruka, predsednicu Komiteta za zaštitu novinara (CPJ).

Ona je alarmirala čitav svet, zvala svaki dan. Molio sam Adema Demaćija da pomogne.

Mislim da je bio iskren, jer je bio svestan šta znači ubiti novinara.

Đuro Slavuj je pismen, obrazovan, profesionalan, vrhunski čovek. Bio je osveženje na programu jer je govorio čist jezik, nije imao naš kosovsko-resavski akcenat.

U Radio Prištini je bio omiljen. Ranko Perenić na hleb da ga mažeš, dobar drug, pouzdan.

Ljudi kakve bi svaki kolektiv poželeo”, ističe Mihajlović za UNS-ov Dosije, dodajući da je potragu za njima omela i velika ofanziva OVK u Orahovcu koja je trajala pet dana.

Dodaje da se ta štampa prodavala regularno na kioscima, pred očima srpske policije, od koje je „inače, teško bilo dobiti ikakvu informaciju“.

“Ali, svaki put kada sam slao ekipu na teren, zvao sam srpsku policiju i pitao dokle može da se prođe. Novinarske ekipe su išle samo do te linije.

Govorio sam im da se jave policiji, pa ako treba da ih prevezu, ukoliko nije bezbedno. Ali, dan kada su Ranko i Đuro otišli na radni zadatak, nisam bio na Kosovu”, zaključio je Mihajlović.

(UNS)

Share this post: