Evo šta znači vojna neutralnost Republike srpske i to treba svima NA BALKANU da bude JASNO!

Milorad Dodik RS

Deklaracija o vojnoj neutralnosti Republike Srpske prvo je upozorenje onima koji hoće da na mala vrata uvede Bosnu u zapadnu vojnu alijansu.

Tek sledeći korak je referendum.

Vladajuća koalicija u Republici Srpskoj okupljena oko SNSD-a predsednika RS Milorada Dodika zaključila je na sastanku u Banjaluci da se na prvoj vanrednoj sednici Skupštine RS pokrene pitanje suspenzije ranije donesene deklaracije koja se odnosi na evroatlantski put BiH i donesu zaključci o utvrđivanju vojne neutralnosti po uzoru na Srbiju.

Posle konsultacija sa saradnicima i koalicionim partnerima, utvrđeno je da je najava predsednika RS o referendumu o ulasku RS u NATO bila preuranjena i da bi, u ovoj fazi, imala vrlo negativne posledice po RS, ali i po Dodika samog, kaže banjalučki analitičar Anđelko Kozomara:

„Zato je ispravnije bilo da se u skupštini raspravlja o sudbini BiH i ulasku u NATO, odnosno da se proglasi neutralnost, ono što je uradila i Srbija. Na taj način mi dosledno provodimo ono što smo se zarekli — da ćemo slediti put Srbije u procesu pristupanja ili nepristupanja NATO alijansi“.

On odluku vladajuće koalicije u RS ocenjuje kao dobar i politički mudar potez i predviđa proglašenje neutralnosti RS, s obzirom da za to postoji skupštinska većina.

Nevezano od toga da li se organizovao referendum ili Skupština RS donese odluku, politički stav u RS — da se ne svrstava u NATO — jasno je artikulisan, kaže stručnjak za bezbednost Predrag Ćeranić.

Iako je Milorad Dodik najavio sprovođenje referenduma o NATO-u, njegovi koalicioni partneri, ali i opozicija, prema tome su izrazili rezerve. Inicijativa da se čitavo pitanje vrati u skupštinu potekla je od predsednika Skupštine Nedeljka Čubrilovića, jednog od važnijih ljudi u Demokratskom narodnom savezu, strankom koja zajedno sa Socijalističkom partijom i Dodikovim SNSD-om čini vladajuću koaliciju u RS, objašnjava Ćeranić.

Skupština će, kaže Ćeranić, poništiti deklaraciju usvojenu ranije o putu RS u NATO i biće usvojena nova, o neutralnosti RS. Zavisno od daljeg toka događaja i referendum može da bude sproveden, smatra on. Na primer, ukoliko Ustavni sud bude nastavio da donosi, kako kaže, nelegitimne odluke o knjiženju vojne imovine RS na ime BiH, referendum bi bio, prema Ćeranićevom mišljenju, logičan odgovor.

„Dakle, RS će onda potegnuti još jedno jače oružje. Ja ovo smatram kao prvo upozorenje svima onima koji RS, odnosno BiH žele da uguraju u NATO bez volje građana, prvenstveno RS“, kaže Ćeranić.

Skupštinska odluka o neutralnosti, prema Kozomarinom mišljenju imaće veću težinu od referenduma, jer, kako kaže, ono što se naziva međunarodnom zajednicom priznaje referendum samo na celoj teritoriji BiH. Zato bi za centralne vlasti u Sarajevu i NATO odluka skupštine bila nepovoljnija.

„Setimo se kako je prošao referendum o Danu RS, on je izglasan, a niko ga nije priznao. To je bila sudbina i referenduma o pristupanju NATO, jer u NATO ne ide samo RS, već ide ili ne ide cela BiH. U Sarajevu sve zavisi od poslanika Saveza za promene, koji već tri godine mnogo ne poštuju odluke Narodne skupštine i institucija RS.

Kako će se u ovom slučaju ponašati, teško je predvideti, ali na osnovu onoga što dosta stidljivo iznose u javnost, i oni su protiv ulaska BiH u NATO, odnosno, i oni se zalažu da sledi put Srbije u tom procesu“, kaže Kozomara.

Ćeranić pak smatra referendum za, kako kaže, politički snažniji čin, koji bi mogao da bude drugi korak, ukoliko odluka Skupštine ne bude dovoljno ubedljiv argument onima koji BiH žele da na mala vrata uvedu u NATO.

Sa druge strane mogu da se očekuju različite vrste pritisaka i pokušaji obezvređivanja skupštinske odluke.

„Sigurno je da će biti određenih protivljenja i pokušaja da se pronađe način na koji bi BiH, a time i RS, na mala vrata ušle u NATO. Ja odluku Ustavnog suda o knjiženju vojne imovine vidim u tom svetlu.

NATO se nije potrudio da nađe neki suptilniji modus, da recimo traži da zakupi kasarne. Ne, oni upravo žele knjiženje vojne imovine na BiH, da RS oduzmu značajan deo teritorije i da je prošaraju imovinom BiH, kako bi RS ličila na leopardovu kožu“, kaže Ćeranić.

U oduzimanju imovine Republici Srpskoj i NATO integracijama Ćeranić vidi, kako kaže, politički povezane činove.

„NATO integracije i političko devastiranje RS idu ruku podruku. To je predsednik Dodik prepoznao, i zato je oštro reagovao.

Rezultat je sednica skupštine gde je najavljena deklaracija, ali postoje i neki drugi potezi, kao što je referendum, koji su u funkciji zadržavanja BiH u statusu vojne neutralnosti po uzoru na Srbiju“, zaključuje Ćeranić.

(Agencije)

Share this post: