Evo zašto su bombardovali Srbiju: Bivši američki zvaničnici na Kosovu zgrću milijarde evra

Bombardovanje je donelo mir Srbiji

Penzionisani general i glavnokomandujući NATO snaga iz perioda bombardovanja Srbije Vesli Klark, bivša državna sekretarka SAD Madlen Olbrajt i bivši zamenik šefa Umnikove administracije Džon Kovi, nisu ni posle rata „otišli“ sa Kosova. Umesto oružja, zone interesovanja su im postale infrastruktura, rudna bogatstva, osiguravajuća društva, ali i energetika.

Prema podacima koje je teško potvrditi kroz direktna ili indirektna ulaganja u ove oblasti, oni su zajedno zaradili milijarde dolara! S druge strane, Srbija, sa čijom se imovinom (zemljištem, objektima fabrikama itd.) u stvari na Kosovu trguje, izgubila je desetine milijardi evra.

Od svih američkih zvaničnika na Kosovu „najotvorenije“ posluje Vesli Klark. On, preko svoje firme „Enviditi“ iz Kanade, na Kosovu drži u rukama gotovo sve što ima veze sa energetikom.

Godine 2012. njegova firma je kosovskoj vladi uputila zahtev za neograničeno istraživanje zaliha lignita, ali i pravljenje sintetičkog goriva od uglja (ugljeni škriljci), a na odgovor još čeka, jer su se u međuvremenu promenile političke okolnosti na Kosovu.

Inače, u južnoj srpskoj pokrajini se nalazi oko 15,7 milijardi tona lignita, koji može da se eksploatiše narednih 200 godina, dok su rezerve rude cinka i olova procenjene na 46 miliona tona.

Druga po veličini američka kompanija ACM koja posluje, što zvanično, što nezvanično, na Kosovu, a čija je vlasnica Olbrajtova, svojevremeno je bila zainteresovana za kupovinu Pošte i telekomunikacija (PTK), koja u svom sistemu baštini srpsku infrastrukturu „Telekoma Srbije“, ali je zbog pritiska javnosti odustala od te kupovine.

Olbrajtova je, međutim, našla način kako da zaradi koji dolar preko Kosova. Njene poslove, to jest, poslove njene firme na Kosovu vodi brat kosovskog šefa diplomatije Hašima Tačija — Ganup Tači. On sa kapitalom Olbarjtove pod kapom „tursko — američkog“ konzorcijuma ulaže u infrastrukturu, a najviše u izgradnju puteva.

Na čelu tog konzorcijuma se nalazi bivši zamenik šefa Unmika na Kosovu, Amerikanac Džon Kovi. Ovaj konzorcijum, delom preko firme Tačijevog brata, obrće sredstva i u energetici, odnosno, prodaji struje.

Pored toga, angažovani su na izgradnji autoputa od granice sa Albanijom do Merdara, čija gradnja je gotovo pri kraju. Olbrajtova posluje i sa srednjim Tačijevim, preko firme „Odeteljon“, čija je glavna delatnost trgovina građevinskim materijalom. Drugim rečima, ova firma snabdeva sve firme koje grade puteve ili zgrade, odnosno, naselja po Kosovu.

Firma „Bilding Ilirije“ bavi se izgradnjom stambenih kompleksa širom Kosova, a partner joj je američko-turska kompanija „Bechtel-Enka“, koja takođe ima veze sa Olbrajtovom.

Kompanija Idriza Tačija, „Geo minerali“, koja se bavi ekstrakcijom minerala, usko je povezana sa firmom Veslija Klarka, a jedna od delatnosti kojima se bavi je i izvoz starog gvožđa, mahom za Italiju, koja je jedno od najunosnijih zanimanja na Kosovu.

Većina stambenog prostora gradi se na građevinskom zemljištu koje je bilo društvena imovina Srbije. Ali i na zemljištu koje je bilo u privatnoj svojini Srba. Prema proceni ekspertskih grupa, takva privatna svojina (šume, livade poljoprivredno zemljište) koja je uzurpirana, doseže vrednost od oko desetine milijardi evra.

Uredbom specijalnog izaslanika UN na Kosovu, uzurpirano zemljište, posle deset godina, postaje „državna imovina“, što je omogućilo da navedene firme razviju svoju delatnost a time i profit u ovoj oblasti.

Marketinška kuća bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, kojom rukovodi Alister Kembel, zadužena je za „promociju Kosova“. Ista kompanija takođe rukovodi i sa većinom osiguravajućih društava na Kosovu.

Koja suma novca se zaista obrće u svim ovim poslovima, nemoguće je stvarno utvrditi.

(rs.sputniknews.com)

Share this post: