Hag: Novo suđenje šefovima egzekucije, Stanišiću i Simatoviću

Bivšem šefu DB Jovici Stanišiću i njegovom saradniku Franku Simatoviću biće ponovo suđeno u Hagu za zločine nad nesrbima u BiH i Hrvatskoj.

Žalbeno veće Tribunala nije potvrdilo prvostepenu presudu iz 2013, kojom su oni oslobođeni krivice po svim tačkama optužnice, već je naložilo novo suđenje.

Haško tužilaštvo žalilo se na oslobađajuću presudu i zatražilo da je apelaciono veće u potpunosti preinači i da obojicu optuženih proglasi krivim po svim tačkama optužnice za zločine od 1991. do 1995.

Simatović i Stanišić su bili na privremenoj slobodi dok im nije naložen povratak u Sheveningen na izricanje presude, a sada će u pritvoru sačekati odluku o novom suđenju.

Kako je navelo Žalbeno veće, prvostepeno veće je u procesu napravilo „osnovne greške“.

Bivši čelnici DB su optuženi za ratne zločine počinjene na području Hrvatske i BiH i za učestvovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Optužnica ih tereti za zločine progona, ubistva, deportacije i prisilnog premeštanja hrvatskog i muslimanskog stanovništva.

Tužilaštvo je tvrdilo da su zločini počinjeni u udruženom zločinačkom poduhvatu na čijem je čelu bio tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Prvostepenom presudom utvrđeno je da su Stanišić i Simatović slali jedinice specijalne namene SDB-a, tzv. „crvene beretke“, u Hrvatsku i BiH, ali su obojica oslobođeni jer nije dokazano da su jedinice slali s namerom da se počine zločini.

Prema mišljenju prvostepenog veća, nije dokazana ni njihova namera učestvovanja u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Tadašnji premijer Ivica Dačić je izjavio da je to bila „presuda od velikog značaja za Srbiju“.

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja, posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

Do kraja prvostepenog procesa, 2013. godine, više puta su bili na privremenoj slobodi.

Njihovo prvo prebacivanje u Hag u delu javnosti je protumačeno kao razbijanje mita koji je pažljivo građen još od Osme sednice, posle koje je Stanišić došao na čelo srpskog DB-a.

Njegov uticaj devedesetih godina rastao je preko “antibirokratske revolucije”, uvođenja višepartijskog sistema, vođenja ratova na prostoru bivše Jugoslavije, pa do oktobra 1998. kada je bio smenjen u vreme eskalacije sukoba na Kosovu.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.

(B92)

Share this post: