Hibridni rat ruske taktike u Ukrajini kao inspiracija vojnim strategijama

48 sati

Taktika koju Rusija primenjuje u ukrajinskom sukobu, uključujući tajnu vojnu akciju i kampanju putem društvenih medija, mogla bi da inspiriše druge zemlje kao što su Kina i Iran, navodi se u godišnjem izveštaju Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS) sa sedištem u Londonu.

U izveštaju o vojnoj ravnoteži kojim je obuhvaćena 171 zemlja objašnjava se da je većina vojski u svetu nedovoljno pripremljena za ovaj novi tip „hibridnog ratovanja“, prenosi AFP.

NATO bi trebalo da „hitno“ deluje kako bi razvio odgovore na takve pretnje, koje imaju potencijal da „brzo destabilizuju“ zapadne zemlje, preporučuje se u studiji.

Takođe se navodi da Moskva vodi „ograničeni rat za ograničene ciljeve“ u Ukrajini dok istovremeno održava „mogućnost poricanja toga“, što zbunjuje Zapad u odgovoru.

Rusija poriče da snabdeva trupama i oružjem proruske snage u Ukrajini, podseća francuska agencija.

U trenutku kada SAD razmatraju da li da šalju oružje Ukrajini, u izveštaju IISS se detaljno objašnjava kako se u oružane snage Kijeva veoma malo ulaže i kako se one u velikoj meri oslanjaju na opremu iz sovjetskih vremena.

S druge strane, vojni budžet Rusije će, prema predviđanjima, porasti sa 2,1. biliona rubalja (27,9 milijardi evra), koliko je iznosio 2013. godine, na 3,29 biliona rubalja ove godine, navodi Institut sa sedištem u Londonu.

U izveštaju se precizira da Rusija u Ukrajini vodi oblik rata u kojem kombinuje konvencionalne operacije na niskom nivou i specijalne operacije sa kampanjama na društvenim medijima kako bi uticala na javno mnjenje.

[adsenseyu4]

Takve taktike predstavljaju „veliku pretnju po kolektivnu bezbednost NATO“ jer operišu „u sivim zonama koje iskorišćavaju pukotine u Alijansi“, ocenjuje se u studiji, uz napomenu da bi njihov efekat mogao da se raširi i izvan Ukrajine.

„Kreatori politike bi mogli da predvide da će neki trenutni ili potencijalni državni ili nedržavni protivnici, medju kojima bi mogle da se nadju države kao što su Kina i Iran, izvući pouke iz nedavne ruske primene hibridnog ratovanja“, stoji u izveštaju.

U tekstu se napominje da te lekcije ne moraju nužno biti primenjene u sukobima sa zapadnim državama, ali da bi njihov potencijal da brzo destabilizuju postojeći poredak, ukoliko se primeni u drugim zonama političkog i vojnog nadmetanja, mogao da znači njihovo grananje na globalnom planu.

Izveštaj britanskog instituta je, takođe, bacio svetlo na Islamsku državu (IS) i planove Severne Koreje o razvijanju interkontinentalnih balističkih raketa.

Neke od medijskih taktika koje koriste džihadisti IS u Iraku i Siriji, uključujući upotrebu društvenih mreža za regrutovanje boraca, imaju „tematske sličnosti“ sa onima koje se koriste u Ukrajini, konstatuje se u studiji.

Upozorava se, takođe, da su zapadne vojske, od kojih su mnoge izašle iz 13-godišnjeg rata u Avganistanu i suočavaju se sa smanjenim budžetima, i dalje fokusirane na borbu uz korišćenje konvencionalnih taktika, dok grupe poput IS napreduju zahvaljujući svojoj fleksibilnosti.

„Hibridna i prilagodljiva priroda IS, koja je delom pobunjenička, delom pešadijska, a delom teroristička grupa, pokazala se ključnom za njeno napredovanje“, ocenjuje se u izveštaju.

U Aziji se razvoj kineske vojske pojačao pod predsednikom Sji Đinpingom budući da se suočava sa nizom teritorijalnih sporova i nastoji da odvrati rasporedjivanja SAD u regionu, predočava IISS.

Podseća se i da vojni rashodi Kine sada čine 38 odsto ukupnih rashoda na polju odbrane u Aziji, dok je kineski udeo u azijskim troškovima 2010. iznosio 28 odsto.

„Vojne ambicije Pekinga su usmerene na projekciju barem regionalne moći i konvencionalne sposobnosti odvraćanja kako bi se obeshrabrila spoljna intervencija“, zaključuje se u izveštaju.

(Tanjug)

[adsenseyu1]

Share this post: