foto: screenshot
„Moramo se pitati šta želimo osvetliti, hoće li to biti samo trotoar ili cele zgrade i kako to postići. Tehnologija je napredovala, danas može mnogo toga što pre nije mogla i sad razlika u ceni nije velika“, govori Krajcar, svestan da je i ovaj deo, zato što je novo tržište, pod uticajem raznih lobija.
Uvođenjem svetlostaja svaki će grad i opština u Hrvatskoj odrediti deo noći kad će smanjiti spoljašnju svetlost na nivo od 50 posto ili je u potpunosti ugasiti.
Time će se Hrvatska uskladiti s normama EU zbog kojih, recimo, dućani u Francuskoj, nakon radnog vremena, gase svetla u izlozima.
Svetlostaj je jedna od odredbi koje je nedavno doneo Pravilnik o zonama rasvetljenosti, dopuštenim vrednostima rasvetljavanja i načinima upravljanja rasvetnim sistemima, piše Jutarnji list.
U roku od godinu dana mora se doneti još jedan pravilnik i potom još nekoliko akata koji će definisati načine i nivo osvetljenosti, kako bi se i Hrvatska uključila u svetski pokušaj očuvanja jedine planete na kojoj možemo živeti.
Bog stvorio i noć
„Bog je prvo stvorio svet, onda je stvorio svetlo, i odmah shvatio da to ne valja pa je stvorio i noć.
Ne postoji dan bez noći. Mi smo odlučili biti bogovi i više nema noći“, govori astronom Korado Korlević, ukazujući da ljudi greše u korišćenju prirode. Svetlosno onečišćenje direktno utiče na uslove života i time na zdravlje, a to je onečišćenje koje se odvija duže vreme. Štetnost, dodaje, može uticati i na život ljudi uopšteno, potom na zdravlje žena, muškaraca i dece.
„A možemo to gledati i samo na primerima ugrožavanja životinjskog sveta“, navodi Korlević i spominje kako imaju samo 10 posto insekata u odnosu na njihovu količinu pre 30 godina.
„Noćni leptiri sa svojim ružnim, dlakavim nogama, dosta su veći oprašivači nego pčele, a noćne leptire ubijamo svetlošću“, govori Korlević.
Doneseni Pravilnik samo je prvi korak, kaže Slavko Krajcar, profesor na FER-u i predsednik Hrvatskog društva za rasvetu, upozoravajući da tek treba doneti još jedan pravilnik kojim će se propisati kako meriti rasvetu i potom planove rasvete lokalne samouprave.
„Sad je samo počeo teći rok“, kaže Krajcar, dodajući kako će Ministarstvo privrede i održivog razvoja napraviti popratni dokument, uslovno rečeno, priručnik kojim će se pomoći lokalnim zajednicama da naprave kvalitetne planove. Struka će pritom biti ključna.
„Svetlotehnika je ona koja se najviše napada, ali u struku ovde treba ubrojati i mišljenje turizma, urbanizma; oni svi govore o tome šta je to urbana ugodnost, jer je to uslov.
Urbana ugodnost ne znači živeti u mraku, nego smanjiti svetlost na onaj nivo koji nam je dovoljan i smanjiti svetlosno onečišćenje“, govori prof. Krajcar.
Uticaj lobija
„Moramo se pitati šta želimo osvetliti, hoće li to biti samo trotoar ili cele zgrade i kako to postići.
Tehnologija je napredovala, danas može mnogo toga što pre nije mogla i sad razlika u ceni nije velika“, govori Krajcar, svestan da je i ovaj deo, zato što je novo tržište, pod uticajem raznih lobija.
Planom rasvete gradovi i opštine odrediće svetlostaj – vreme kad će tokom noći na tri sata biti isključena ili smanjena javna rasveta – u skladu sa smanjenjem nivoa aktivnosti u pojedinim područjima kao što su to industrijske i trgovačke zone, rezidencijalne zone ili, na primer, područja saobraćajne infrastrukture.
Dekorativna rasveta mora se smanjiti za najmanje 50 posto početnog intenziteta ili ugasiti, kao što se mora ugasiti rasveta oglasnih ploča i pejzažna rasveta.
Gasiće se rasveta na oglasnim pločama većim od 20 kvadratnih metara, kao i na rekreacijskim sportskim površinama i igralištima.
Pravilnik, iako se dugo čekao, nije naišao na odobravanje struke koju spominje prof. Krajcar.
Ministru Ćoriću, između ostaloga, upućeno je otvoreno pismo, čiji su potpisnici i Boris Štromar i Dorian Božičević, članovi radne skupine koja je izrađivala Pravilnik, a koji kažu da se odredbama Pravilnika pogoduje rasvetnoj industriji.
Između ostalog, u pismu Udruženja za zaštitu noćnog neba, koja je član Hrvatskog astronomskog saveza, navodi se da je jedan član radne skupine nedavno osumnjičen u aferi Janaf zbog nezakonitog pogodovanja i nameštanja konkursa za postavljanje javne rasvete.
Ističe se da su granične vrednosti postavljene u Pravilniku praktički legalizovale postojeće stanje i već uhodanu praksu projektovanja rasvete koja rezultuje preteranim osvetljavanjem okoline.
(Jutarnji.hr)