Hrvatska nije mogla u gorem trenutku da gurne PRST U OKO PUTINU!

Ilustracija

Kakve bi mogle biti posledice principijelnog zauzimanja hrvatskog premijera Andreja Plenkovića u ukrajinsko-ruskom sukobu?, pita se zagrebački „Jutarnji list“.

Čini se da je najviše zanemarena privredna važnost tog poteza. Rusija je na petom mestu najvažnijih privrednih partnera Hrvatske, i svaki potez hrvatske spoljne politike događa se pod budnim okom Moskve.

Nakon Plenkovićeve posete Ukrajini, gde se zalagao za „mirnu reintegraciju okupiranih delova“, rusko-hrvatski odnosi su, naravno, pod lupom Moskve.

Kancelarija za informisanje ruskog Ministarstva spoljnih poslova izrazila je ozbiljnu zabrinutost zbog takve izjave, na šta premijer nije odgovorio.

Plenković je tokom svog mandata u Evropskom parlamentu bio predsednik Odbora za pridruživanje Ukrajine Evropskoj uniji, što je oblikovalo njegov stav tog pitanja.

Novi odnosi

– Rusija ovim pokazuje svoju odlučnost prema maloj zemlji poput Hrvatske, i dala je do znanja da neće popuštati oko svojih interesa – izjavio je za Jutarnji list Davor Boban s Fakulteta političkih nauka.

I dok Plenković vodi borbe s nižim nivoima ruskog MSP-a, čelnici zemalja zapadnih demokratija postaju sve naklonjeniji Ruskoj Federaciji.

Nakon bipolarne podele tokom hladnog rata, svet se približava multipolarnosti, u kojoj je važno odabrati kakvu ulogu igrati.

Hrvatska zbog tradicionalnih slovenskih veza s Rusijom ima priliku da bude most između Zapada i Istoka, a ako nije spremna za taj teret, čekanje da vidi kako će se odvijati situacija na globalnoj pozornici takođe nije na odmet, smatraju stručnjaci.

Iako je to do sada bilo nezamislivo, budući američki predsednik Donald Tramp tokom svoje kampanje okarakterisan je kao proputovski kandidat te je nazivao ruskog predsednika „jakim i snažnim vođom“.

Tramp je procenio da je u globalnim političkim igrama korisnije imati Putina kao saveznika, nego oponenta. On je nedavno imenovao predsednika „Ekson Mobila“, Reksa Tilersona, za šefa američke diplomatije. Tilerson održava bliske odnose s Rusijom i protivio se sankcijama.

Putin mu je 2013. uručio i orden prijateljstva.

S ukidanjem sankcija složio bi se i francuski predsednički kandidat Fransoa Fijon, inače gorljivi golist, a blizu toga da postane proklamovani putinofil.

Naime, Fijon je nebrojeno puta pozivao na dijalog s Moskvom u vezi strateških i ekonomskih pitanja. Tokom predsedničke debate izjavio je da treba pokušati izgraditi, ako ne poverenje, onda nešto čime bi Rusiju približili Evropi.

Prijateljstvo Fijona i Putina traje od vremena kad su obojica bili premijeri, a njegova namera je da Francuska bude što manje zavisna od SAD i okrene se Moskvi.

U trci da postane predsednica Francuske je i ultradesničarka Marin Le Pen, koja za Rusku Federaciju kaže da je evropska zemlja s kojom se mora pregovarati ako želimo jaku Evropu.

Sankcije

Nemačka kancelarka Angela Merkel u avgustu dala je do znanja da je spremna da zagovara olakšanje sankcija EU prema Rusiji ako bi se poštovao Sporazum iz Minska.

Sa 145 miliona ljudi, Rusija je jedna od najvećih svetskih privreda, zbog čega je važna kvalitetna i promišljena strategija prema Moskvi.

– Rusija je zainteresovana za razvoj plodne saradnje s Hrvatskom na svim područjima – političkom, kulturnom, naučno-tehničkom i drugima. Uskoro će se održati međuvladina komisija, koja će još više pomoći razvoju odnosa među našim tradicionalno prijateljskim državama – komentar je ruske ambasade u Hrvatskoj.

Predsednica Kolinda Grabar-Kitarović takođe je izazvala reakcije u Moskvi nedavnom izjavom o mogućem vojnom sukobu na Balkanu zbog aktivnog uticaja Rusije u regiji.

– Odnosima male države poput Hrvatske i Ruske Federacije mora se pristupiti pažljivo, posebno ako se pokušava postaviti kao medijator u važnim političkim pitanjima poput Ukrajine – rekao je za Jutarnji list Radovan Vukadinović, stručnjak za međunarodne odnose.

Podaci govore kako su za vreme Putina, investicije u inostranstvu narasle gotovo 1.000 odsto. Rusija snabdeva Hrvatsku s više od milion tona plina, a ambicija je Anvara Sarvaroviča Azimova, ambasadora Ruske Federacije u Hrvatskoj, da dovede Gasprom i druge velike kompanije u Hrvatsku.

Hrvatsko-ruski privredni forum, koji je trebalo da se održi prošle godine u novembru, otkazan je jer ruski preduzetnici nisu bili zainteresovani da dođu u Hrvatsku, a situaciju otežava i činjenica da Hrvatska već dve godine nema ambasadora u Moskvi. Ruska robna razmena s Hrvatskom smanjena je gotovo 50 odsto, a kompanije nestrpljivo očekuju razvitak političke situacije.

Veliko ulaganje

– Investicije u Hrvatskoj i inače nailaze na teškoće, a svakako da čvrsti stavovi u spoljnoj politici neće tome pomoći – izjavio je Radovan Vukadinović za Jutarnji list.

U Srbiji, BiH i Sloveniji Rusi ulažu novac u preduzeća koja investitorima pre nisu bila primamljiva.

Primer koliko su nam važni dobri rusko-hrvatski odnosi nedavna je vest o planovima za ulaganje ruskog preduzetnika Alekseja Frolova, vlasnika firme „Agua Relaxio“, koji želi da uloži 105 miliona evra u mesto Tisno na Murteru.

Velika Putinova pobeda na Zapadu nedavna je prodaja gotovo 20 posto deonica najvećeg proizvođača nafte „Rosnjefta“ švajcarskom „Glencoreu“ i Katarskoj investicionoj upravi. Takvim poslovima Rusima se otvara put prema Evropi, a one države koje drže svoja vrata zaključana mogle bi da propuste velike šanse za ruske investicije i učetvovanje u kreiranju globalne politike.

(Blic)

Share this post: