ISTORIJSKI SKANDAL OD 200 MILIJARDI VREDNE IMOVINE NA KOSMETU: Vučić u Briselu potpisao sve što mu je ponuđeno!

brisel-vucic-dacic-mogerini-taci-mustafa

Kako se čini, državni vrh Srbije pokrenuo je žestoku medijsku kampanju u cilju zataškavanja najvećeg istojrijskog skandala – Aleksandar Vučić je u Briselu potpisao da se Srbija odriče imovine na Kosmetu vredne 200 milijardi evra (Telekom, Gazivode, Trepča, Valač).

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić otpočeo je pre dva dana medijsku kampanju “šokantnom” izjavom da je Brisel Srbiji postavio neprihvaljiv ultimatum.

Rekao je da je Brisel Srbiji dao rok do nedelje da prihvati ili ne prihvati “predlog porazuma” kojim se, prema njegovim rečima, Srbija odriče imovine Telekoma na Kosmetu.

Dodao je da je zaprećena i sankcija ukoliko Srbije odbije da prihvati sporazum. Sankcija je navodno u formi zaustavljanja pregovora o poglavljima.

– Od nas se traži da se odreknemo naše imovine kad je reč o telekomunikacijama, ali i još mnogo gore, da se odricanjem imovine kad je reč o Telekomu Srbija složimo sa time da sva naša imovina na KiM više nije naša već da pripada institucijama samoproglašene, nelegalne, lažne države u Prištini, rekao je Đurić.

Na tu izjavu reagovala je Maja Kocijančič, portparolka Evropske komisije. Ona je rekla da se ne radi o ultimatumu, već o sprovođenju već dogovorenog.

– Ovde je reč o tome da su Kosovo i Srbija dogovorili uslove pod kojima je Kosovo dobilo pozivni broj, a srpska kompanija je na Kosmetu dobila potpunu dozvolu i privremenu jurisdikciju za postojeću mobilnu mrežu, rekla je Maja Kocijančič za Radio Slobodnu Evropu.

S druge strane, Đurić tvrdi da se “nešto vrlo čudno desilo” kada je bukvalno u toku noći između četvrtka i petka “papir koji je stajao pred nama za stolom potpuno promenjen”.

Naveo je da su uslovu fundamentalno promenjeni.

On je, reagujući na izjavu Kosinačičeve, rekao da nije tačno da je u potpunosti usaglašen dogovor o telekomunikacijama i Akcioni plan za njegovo sprovođenje, jer, kako kaže, da je sve usaglašeno, ne bi bilo potrebe za daljim razgovorom.

– Ne može se jednostrano razgovarati i takvim ponašanjem i ukoliko se nešto ne promeni i ukoliko se nastavi jednostrani pritisak, to i meni olakšava odluke koje treba da donesem u vezi sa svojim angažovanjem, rekao je Đurić.

Premijer Aleksandar Vučić rekao je da će pokušati nešto da promeni.

– Imaćemo još mnogo kontakata i razgovaraćemo sa svima, i pokušaćemo da vidimo možemo li nešto da popravimo ili je to sve, kako se to kaže laički, zakucano, rekao je Vučić novinarima u Senti.

Upitan šta će se dogoditi “ako sve ostane zakucano”, Vučić je rekao da će odluka tek biti doneta.

– Kada stavljate na dva tasa, imate mnogo stvari u jednoj i mnogo u drugoj ruci. Ima još onih stvari koje još nismo stavili ni na jedan od ta dva tasa – kada budemo uspeli sve te argumente da stavimo, onda ćemo reći na koju stranu preteže, naveo je Vučić.

Trepča vredi desetine milijardi evra
Onaj kome pripadne kombinat “Trepča” na KiM biće bogatiji za oko 100 milijardi evra imovine i rudnog bogatstva, čime potencijalno postaje i “gospodar” u oblasti energetike u ovom delu Evrope.
Zato se i Beograd i Priština grčevito bore da sačuvaju ovu “zlatnu koku”, koja znači i sigurnu zaradu i posao za oko 3.000 ljudi, i to samo kada je u pitanju deo basena (severni) kojim upravlja srpska strana.
Priština godinama unazad pokušava da čitavu “Tepču”, odnosno njen i severni i južni deo, stavi pod svoje zakone i propise, upiše se kao vlasnik, čime bi sva imovina, rudnici i eksploatacije postale vlasništvo Kosova.
Upravo to se desilo sinoć. Kosovski parlament usvojio je u drugom čitanju zakon o Trepči, javljaju prištinski mediji. Kosovski premijer Isa Mustafa je potvrdio navode srpskih predstavnika da će „Trepča Sever“ biti – ugašena.

Ako bi se plan Prištine ostvario, Srbija bi izgubila najmanje 85 milijardi evra, koliko vrede rezerve uglja lignita, ali i 50 miliona tona cinka i olova, čija je vrednost oko osam milijardi evra.

To bi značilo da bi u ruke prištinske strane “pali” i dva rudnika (Crnac i Belo brdo), površinski kop “Koporiš” i flotacija “Leposavić”.

U tom slučaju, Kosovo bi preuzelo i Metalurgiju olova Zvečan, odnosno topionicu i rafineriju olova, prerada aku-otpada, prateće organizacione jedinice, transport roba, administraciju…

Srbija bi na taj način izgubila i zemljište u Zvečanu koje pripada “Trepči” na kome se nalaze brojne kuće i zgrade u kojima ljudi inače žive.

– Zbog ogromnih rudnih rezervi na KiM, borba je žestoka. Onaj ko bude kontrolisao eksploataciju sirovina i ubirao profit biće zadužen za energetsku bezbednost ovog dela Evrope.

Bez kosovskih rezervi Srbija bi za neku deceniju mogla energetski da uđe u ozbiljan problem i počne da uvozi sirovine – priča izvor “Blica” iz Vlade Srbije.

Kako kaže, skoro 60 odsto rudnog bogatstva Srbije se nalazi na KiM, i zato je užasno važno šta će biti sa “Trepčom”.

– Ako padne u ruke kosovskih vlasti, možemo biti u ozbiljnom problemu – priča naš izvor.

Dve proizvodnje, dva direktora, dve administracije

Osim što joj je vrednost enormna, “Trepča” je specifična i po drugim stvarima. Praktično, radi se o jednom basenu podeljenom na dva odvojena sistema: srpski sever i albanski jug, koji ima dve proizvodnje, dve administracije, dva rukovodstva i koji posluju po različitim propisima, srpskim i albanskim.

Zanimljivo je i to da se rudnici “Crnac” i “Belo brdo” nalaze sa obe strane administrativne linije, i da podžemne granice još ne postoje. Zato se u okno “Crnac” ulazi iz centralne Srbije i izlazi na Kosovo, dok je za “Belo brdo” ulazak na Kosovu, a kopanje rude u Srbiji.

UNMIK završio posao Albancima

Od avgusta 2000. pravo upravljanja nad “Trepčom” na KiM preuzeo je UNMIK (po rezoluciji 1244 SB UN), nakon čega je formirao i registrovao novu firmu „Trepča under UNMIK Adminsitration“.

UNMIK je dve godine kasnije preduzeće preneo na svoju agenciju KTA (Kosovsku agenciju poverenja), a zatim se Kosovska agencija za privatizaciju (PAK), koja je formirana 2008. nakon samoproglašenja nezavisnosti Kosova (uz dozvolu Skupštine Kosova) samoproglasila nadležnom. Godinu dana kasnije ova agencija je kod kosovskog APR-a preregistrovala postojeću kompaniju, sa adresom južnog dela „Trepče“ kao sedišta firme.

Čime upravlja Srbija

Rudnici “Crnac” i “Belo brdo”
Površinski kop “Koporiš”
Flotacija Leposavić
Metalurgija olova Zvečan (topionica i rafinerija olova)
Prerada aku-otpada, prateće organizacione jedinice, transport roba, administracijaČime upravlja KosovoRudnici “Stari trg”, “Ajvalija”, “Kišnica” i “Novo Brdo”Flotacije “Prvi tunel” i “Kišnica”
Metalurgija cinka, hemijska industrija i fabrika akomulatora

Upitan kada možemo očekivati odluku o sporazumu o telekomunikacijama, Vučić je rekao da će ona biti saopštena kad bude doneta.

PROBLEMATIKA

Deo sporazuma o telekomunikacijama koji je Aleksandar Vučić potpisao u Briselu nikada nije objavljen u javnosti. Niko ne zna šta u njemu tačno piše.

Dok pro-vladini mediji zapanjujućim naslovima tvrde da Srbiji neko želi da ukrade ili otme 200 milijardi evra, koliko vredi imovina Srbije na Kosmetu, javnost nema pojma šta je tačno Vučić potpisao u Briselu.

Ne znamo ni šta tačno piše u tom novom predlogu/ultimatumu koji je serviran Đuriću.

Javnost sluša prepucavanja i kukumakanje srpskih državnika, ali niko ne sme da objavi tekstove svih sporazuma.

Ono što se zna jeste da je Aleksandar Vučić potpisao da prištinski okupatori na Kosmetu dobiju pozivni broj, ali je navedeno da će pozivi ka Srbiji biti tarifirani kao lokalni pozivi.

Jedan deo javnosti bio je šokiran tim potezom Vlade.

Vučić nas je i u tom slučaju lagao do samog kraja. Svi su do poslednjeg trenutka tvrdili da šiptarski okupatori neće dobiti pozivni broj.

Kocinajčičeva je jasno napomenula “da su šiptarski okupatori i Srbija dogovorili uslove pod kojima je Priština dobilo pozivni broj”. Dakle, Vučić i njegova vlada su potpisali da Kosovo dobije pozivni broj.

Posebno je interesantno to što u Akcionom planu iz oblasti telekomunikacija s razlogom nije definisano kome pripada imovina Telekoma. Samo se navodi da će biti osnovano novo telekomunikaciono preduzeće koje će morati da bude registrovano “po kosovskom pravnom okviru” (namerno nije upotrebljena reč “zakon”).

Šta je još Vučić potpisao, a što javnost u Srbiji ne zna?

Kako stvari stoje, stiglo je vreme da se realizuje ono što je Vučić potpisao u Briselu.

Međutim, kako bi prikrio neviđen istorijski skandal, Vučić domaćoj javnosti preko svojih medijskih kampanja i izjava uznemirenih funkcionera pokušava da zamaže oči – krivicu pokušava da svali na drugu stranu.

Svakom građaninu koji razumno posmatra trenutnu šizofrenu situaciju jasno je da je Vučić u Briselu potpisao sve što mu je ponuđeno kako bi ga evropskih zvaničnici tapšali po ramenu.

Sada je neophodno medijski zataškati skandal oko predaje Telekoma i ostale imovine Kosmetu kao nezavisnoj državi.

Kao i uvek do sada, Vučić preko medija pokušava da stvori psihilošku dilemu

– Vučić je suštinski kriv, ali preko medija optužuje drugu stranu kako bi u očima domaće javnosti ostao nevini lažni patriota koji se bori isključivo za interese Srbije.

(teleprompter.rs, Blic)

Share this post: