IZ PRVE RUKE: „Rendgen“ turske vojske respektabilan, smatra turkolog Aleksandar Vasiljev

turska vojska tenkovi nato

„Turski vojni krugovi su se razočarali u globalne međunarodne bezbednosne strukture. U vojnom vrhu je sve aktuelnija potreba za tehnologijama koje bi mogle da obezbede Ankari raketno i nuklearno oružje“, smatra turkolog Aleksandar Vasiljev.

Jasno je da zasada ne može biti ni govora o ratu između Rusije i Turske, ali sada su sasvim mogući incidenti i pojedinačni sukobi u Siriji (zemlji koju Ankara doživljava kao zonu svojih interesa) uz učešće vojnih jedinica i jedne i druge strane.

U kom smislu to ugrožava Rusiju? I kakvu silu predstavlja sada turska armija? Kako Rusija vidi budućnost Turske?

O tome u intervjuu za list „Vzglяd“ priča Aleksandar Vasiljev, saradnik Instituta za orijentalne studije Ruske akademije nauka i rusko-turskog obrazovno-naučnog centra Ruskog državnog univerziteta društveno-humanističkih nauka, i pozvani ekspert Centra za analize, strategije i tehnologije.

Turska armija spremna za velike gubitke

„Vzglяd”: Da li se turska armija principijelno razlikuje od savezničkih armija NATO-a?

Aleksandar Vasiljev: Možda turska armija nije tako visoko tehnološki opremljena kao armija SAD, ali je po broju aktivnih vojnika velika i dobro naoružana. Dve posebne karakteristike joj daju prednost u odnosu na armije Evropljana i Amerikanaca.

To su spremnost na velike ljudske gubitke i spremnost da ratuje u krajnje neudobnim, čak i surovim uslovima.

Psihološki su najbolje motivisane specijalne jedinice i oficirski krugovi. Armija se formira po principu regrutacije, i regruti čine veći njen deo. Međutim, u kasarnama se vrši usiljen propagandistički rad.

Ako pogledamo biografije poslednjih nekoliko načelnika generalštaba, videćemo da oni govore dva, pa čak i tri zapadna jezika, da su prošli višegodišnju obuku ne samo u Turskoj, nego i u Zapadnoj Evropi, u strukturama NATO-a po celom svetu.

Imaju veliko političko, administrativno, a ponekad i diplomatsko iskustvo. Generalitet se sastoji od obrazovanih i odlučnih ljudi. Njihova osnovna ideologija je, naravno, nacionalizam, ali on često prerasta u ultradesničarska shvatanja.

„Vzglяd”: Koliko je sada visok Erdoganov autoritet među generalima? Poznato je da se on u početku svoje vladavine suočavao sa stalnim prigušenim protivljenjem vojnih krugova.

AV: Odnos prema njemu se menjao. Pojedinci u generalštabu su nameravali da se umešaju u politiku, ali je momenat bio takav da nisu imali šanse. Erdogan je koristio kriterijume koje je Evropska unija isticala kao uslov za članstvo kako bi time slomio vojni vrh i potčinio ga svojoj volji.

Završilo se tako što je ministar odbrane postao civilni stručnjak, a pitanja ekonomije su izuzeta iz kompetencija generalštaba i predata Ministarstvu odbrane. Doduše, krajem avgusta ove godine održana je godišnja sednica visokog vojnog saveta Turske uoči koje je neočekivano pušten iz zatvora jedan broj onih koji su bili uhapšeni zbog učešća u pripremi državnog prevrata.

erdogan turska vojska

Mnogi „jastrebovi“ su rehabilitovani i vraćeni na svoja mesta. Štaviše, neki od njih su čak i dobili viši čin. Sve to svedoči da je Erdogan, u celini gledano, postigao dogovor sa vojnim krugovima.

Jesu li posleratne granice u Turskoj nepravedno definisane?

„Vzglяd”: Da li je generalitet bio zadovoljan obaranjem ruskog aviona?

AV: Generalitet je odavno predlagao da se vodi aktivnija spoljna politika. Nije isključeno da generali čak ne bi želeli da se zaustave na uništavanju jednog ruskog aviona, i da se spremaju za otvorenu aneksiju turkmenskih područja Sirije.

U poslednje vreme turske vlasti vrlo aktivno razvijaju u medijima temu o tome da su granice posle Prvog svetskog rata, tj. granice sa Sirijom, definisane nepravedno i da su podelile turski narod.

Uznemirava i činjenica da Turska i dalje gomila svoje snage na granici sa tim turkmenskim oblastima. Dovlače se tenkovi i haubice. U kontekstu Erdoganove nepredvidljivosti možemo sasvim realno očekivati i kopnenu operaciju u Siriji.

Vojni krugovi razočarani u globalne međunarodne strukture

„Vzglяd”: Ali zar takav korak, kao što je aneksija dela Sirije neće naići na otvoreno neodobravanje saveznika? Članice NATO-a ne mogu biti države sa spornim granicama.

AV: Posle nedavne posete Turskoj stekao sam utisak da su se mnogi predstavnici vojnih krugova razočarali u globalne međunarodne bezbednosne strukture. Sada oni sve više govore o potrazi za tehnologijama koje bi mogle obezbediti Ankari raketno i nuklearno oružje.

U budućnosti, posle dostizanja tog cilja, nije isključeno da bi Turska u potpunosti napustila NATO.

Video sam u izveštajima turskih vojnih eksperata teze o tome da će samo posedovanje nuklearnog oružja pomoći Turskoj da u potpunosti vodi nezavisnu spoljnu politiku.

Naravno, njihov nuklearni program je tek u početnoj fazi. Pored izgradnje naše nuklearke „Akuju“ na jugu Turske već je počela izgradnja japanske nuklearne elektrane u Sinopu, na Crnom moru.

Koliko mi je poznato, donedavno su kadrovi za tursku nuklearnu energetiku široko i aktivno pripremani u našem Nacionalnom istraživačkom nuklearnom univerzitetu MIFI.

Pored toga, Turska je u poslednje vreme postigla izvestan uspeh u stvaranju raketnog naoružanja, pre svega pomoću tehnologija koje je dobila od Evropljana i Amerikanaca, ali i kupovinom gotovih raketa od Kine.

Konkretno, Turska već poseduje operativno-taktičke rakete, koje su svojevrsni klon kineskog sistema sa dometom oko 300 km. Poslednja izložba naoružanja IDEF-2015 u Istambulu pokazala je da su Turci postigli prilično veliki uspeh u raketnoj industriji.

(Ruska Reč/Jurij Zajnašev)

Share this post: