JELENA GUSKOVA VLASTIMA U SRBIJI DEŠIFROVALA PORUKU SA ZAPADA: Ako ne priznate Kosovo biće izbora i smenićemo vas sve!

Beograd trpi veliki pritisak EU da prizna nezavisnost Kosova, situacija na Balkanu je komplikovana, ali ne mislim da može doći do rata, iako Albanci ne odustaju od cilja koji su zacrtali još krajem 19. veka – da žive u jednoj državi, poručuje za „Politiku” dr Jelena Guskova, član Srpske akademije nauka i član Senata Republike Srpske.

Ova ugledna istoričarka, koja je do sada objavila više od 600 naučnih radova o balkanskim državama i narodima, smatra da Srbija mora da nauči da kaže i „ne” nekim briselskim zahtevima, ali ujedno zamera i Rusiji što u svojoj spoljnopolitičkoj strategiji nema ni reda napisanog o tome kakva je politika Moskve prema ovom delu jugoistočne Evrope, a pre svega prema srpskom narodu.

Guskova, koja je i rukovodilac Centra za izučavanje savremene balkanske krize pri Ruskoj akademiji nauka, smatra da će Srbija morati da se opredeli da li će i dalje gurati politiku da EU nema alternativu, kad od nje budu tražili da ispuni još dva uslova: da okrene leđa Rusiji i omogući prijem Kosova u UN.

  • Ipak postoji alternativa kada i sami kažete da Beograd nije ispunio ta dva uslova EU?

Pitanje je da li postoji alternativa evropskom putu Srbije, a ne alternativa neuvođenja sankcija Rusiji. Nekoliko analiza o EU pokazuju da ako uđete Uniju vaša perspektiva neće biti svetla. A ja mislim da Srbiju nikada neće primiti u EU.

  • Predsednik Vučić je u govoru posle polaganja zakletve rekao da sedimo na samo jednoj stolici i to srpskoj…

Tačno je i slažem se s tom tezom. Kada vam iz Brisela postavljaju vrlo teške uslove, rukovodstvo treba uvek da ima na umu šta je najbolje za Srbiju i njen narod. Ali, to nisam do sada videla, uvek ste popuštali. Daću vam primer da se može i drugačije raditi. Milorad Dodik 2006. godine više nije hteo da popušta EU jer je do tada 68 nadležnosti RS predala Sarajevu.

On je rekao da više neće dati nijednu nadležnost i da će pokušati neke od njih da vrati Banjaluci. Bio je svestan svog poteza i čekao je da ga visoki predstavnik za BiH skine s položaja zbog toga jer ima takva ovlašćenja. Prošlo je nedelju dana i ništa se nije dogodilo. Tada je, kako kaže, shvatio da se može reći „ne” zahtevima koja nisu u interesu države.

  • I ranije kao premijer, a i sada kao predsednik, Vučić je uvek govorio da Srbija neće nikada priznati nezavisnost Kosova i da dok je šef države neće uvesti sankcije Rusiji?

Moja je prognoza da dolazi vreme kada će vaša vlast morati da odluči. I da će na kraju priznati nezavisnost Kosova. Naravno, termin nezavisnost u sporazumu između Beograda i Prištine neće biti upotrebljen. To može biti i drugačije sročeno, ali važno je da se otvori put da Kosovo postane članica UN.

Vaša vlast je imala šansu da kaže EU posle odlaska Borisa Tadića da se ništa što je ugovorio bivši predsednik oko Kosova neće prihvatiti i da traži da ceo proces dogovaranja krene ispočetka. Ali, vaši ne samo da su prihvatili ono što je dogovorio Tadić već su uspostavili i granice, krenuli dalje i potpisali dokumenta…

  • Dogovor o integrisanim prelazima je postignut u vreme Tadića?

Da, ali nije potpisan. Sve je tada dogovoreno, ali Tadić nigde nije stavio svoj potpis. Zbog toga EU čeka taj ključan ustupak koji se tiče priznavanja nezavisnosti Kosova i ozbiljan odgovor Beograda oko odnosa prema Rusiji.

  • Stav naše države koji je sto puta ponovljen je da nikada neće dati Prištini stolicu u UN?

Znam da ste vi u to ubeđeni, ali dopustite da ja kao analitičar predvidim da će se to dogoditi.

  • Ne može Kosovo da dobije stolicu u UN ako se Rusija ne saglasi s tim?

Rusija se neće suprotstaviti odluci Srbije. Ako vaše rukovodstvo odluči da prizna Kosovo* i pozove Kremlj s objašnjenjem: „Prinuđeni smo, u takvoj situaciji priznaćemo, podržite nas”, u tom slučaju bi vas Moskva podržala. Ali, uzmimo i drugi scenario: Beograd kaže Moskvi: „Mi ćemo priznati Kosovo, ali zaustavite prijem u SB UN, da mi ne budemo krivi”… To je visoka politika, ali i to može da se desi.

  • Kako bi ta vlada politički preživela posle toga?

Svaki državni rukovodilac zna da će loše proći posle takve odluke. Sećam se devedesetih godina ovde govorilo: nikada nećemo dati Kosovo. Umrećemo, a nećemo dati.

  • Pa mnogi su poginuli da bi se sačuvalo Kosovo?

Da, a šta ste uradili sada? Pogledajte samo te Briselske dogovore. Razgovarala sam s mnogim Srbima s Kosova i oni se žale da za njih nema budućnosti. U dilemi su da li da prihvate taj albanski poredak jer Beograd nema mehanizme da ih zaštiti.

  • Šta ako grešite u proceni, ako naše rukovodstvo ipak ne prizna Kosovo?

Onda ću biti veoma srećna.

  • Osim što ćete vi biti srećni, koje će posledice biti po vlast u Srbiji, ako ipak ne ispuni te zahteve?

Ona će biti smenjena, kao i Tadić, da bi došli oni koji će potpisati konačnu odluku o Kosovu.

  • To bi bio presedan u istoriji srpskog naroda, mislite li da je došlo to vreme?

Srbija se nalazila u veoma teškoj situaciji kada se devedesetih godina protiv mnogih zapadnih sila borila sama. Nikada do 2007. nije imala podršku nijedne zemlje, uključujući i Rusiju. Bila je iscrpljena i na kolenima. Nije znala kako da se u takvoj situaciji bori za svoju zemlju kulturu, narod. Naročito posle 2000. godine, vaša vlast bila je u dilemi šta da radi, kada su ostali sami.

Ostale jugoslovenske republike tražile su spas u NATO. Srbija se kolebala i mislila da je spas iz takve situacije ako krene prema EU. Ali, to je put u kojem vi, kao nijedna zemlja pre vas, samo ispunjavate uslove, a nema realnog približavanja EU. Razumem rukovodstvo Srbije, jer nije ni s Rusijom lako i jednostavno sarađivati. Zato ne mogu da kažem da je takav vaš put dobar ili loš. Splet okolnosti je doveo do toga.

  • Zašto bi Srbija sad, kada je EU u problemima i nema više te monolitnosti, i dalje popuštala, pogotovo ako nije ispunjen uslov iz Briselskog sporazuma o ZSO?

Neće ni dobiti ZSO jer cilj Kosova je nezavisnost. Kroz sve dokumente koje sam videla, jasno je da Albanci hoće svoju državu, bez drugih naroda.

  • Zašto onda dolaze visoki predstavnici Jedinstvene Rusije na Vučićeve predizborne skupove, kao na primer Sergej Železnjak, a i Putin ga je primio u Kremlju u finišu kampanje?

Dobro je to što radi Moskva. Ruske vlasti se drže stava da se veze održavaju s izabranom vlašću, nikada neće podržavati opoziciju. Zato je odlazak Vučića u Moskvu i sve ostalo deo normalnih odnosa između dve zemlje. Međutim, u tim odnosima postoji nešto što je za našu zemlju znak pitanja. Još nije potpisan ugovor o Humanitarnom centru u Nišu. Zapad se plaši da je to vojna baza, iako je osnovan u vreme kada su vas zadesile velike poplave.

  • Znači, sumnjate u iskrenost dobrih odnosa Beograda i Moskve?

Nema sumnji u iskrenost, samo govorim ono što mislim. A šta misli vrh Rusije, mogu samo da nagađam.

  • Da li je tačno da se vodi geopolitička bitka za Balkan između Zapada i Istoka i da se Beograd nalazi na „liniji vatre”, kako je to nazvao Džon Keri?

Ne vidim tu „liniju vatre”, ali ni da se Rusija bori za Balkan. Rusija dosta spokojno gleda na dešavanja na Balkanu. Njena trenutna strategija je usmerena na to da se sačuva mir na ovom prostoru, a ne da se Srbija pogura prema Rusiji. U ovom delu Evrope ima nekoliko vrućih tačaka: Makedonija, Kosovo, albansko pitanje na jugu Srbije, ali i u Crnoj Gori, kao i migrantska kriza. Kad me u Moskvi o svemu tome pitaju, ja kažem da ne mislim da će doći do rata.

  • Da li očekujete da će nova makedonska vlada sprovoditi „Tiransku platformu”?

Albanci se kreću polako ka cilju koji je postavljen još krajem 19. veka, a to je ujedinjenje svih teritorija gde su Albanci većina. Mislite li da je slučajno što posle toliko godina od raspada Jugoslavije jedna njena bivša republika još nema svoje međunarodno priznato ime.

  • Zašto ga nema?

Zato što Zapad smatra da će se Makedonija raspasti za neko vreme.

  • Mislite da Makedonija ne može da opstane?

Mislim da može da opstane, ali Zapad to ne želi jer je jedan deo teritorije obećao Albancima. Oni su 2001. podigli i ustanak. Kada je makedonska vojska krenula da reši tu situaciju, zapadne sile su za sve okrivile tadašnju vlast u Skoplju. Promenjen je Ustav, Albanci su dobili veća prava, a sada će samo da nastave da sprovode svoje zahteve kroz parlament.

Novi premijer Zoran Zaev pokušava da uspostavi sistem ravnoteže, a s druge strane omogućiće Albancima da nastave svoj put: da izađu iz Makedonije i kasnije se pridruže Albaniji i Kosovu.

  • Znači, pitanje „velike Albanije” nije samo naš problem?

Naravno da nije samo vaš problem. Ali, Kosovo je za njih centralna tačka. Kada UN priznaju Kosovo to će biti znak za Albance s Balkana da krenu u formalno ujedinjenje.

(Milenko Pešić/Politika)

Share this post: