KAKO ĆE IZGLEDATI RAT IZMEĐU AMERIKE I KINE: Postoji ta jedna stvar koju će svi pokušati da sakriju!

Ilustracija

foto: AP

U društvenim naukama postoji nešto što se zove “Tukididova zamka“, a što je ime dobilo po slavnom starogrčkom istoričaru Tukididu čije se životno delo “Istorija peloponeskog rata” i dan-danas izučava.

U tom delu, Tukidid je napisao sledeću rečenicu: “Ono što je rat učinilo neizbežnim jeste bio rast atinske moći, i strah koji je to izazvalo u Sparti“.

Na bazi ovoga, savremeni američki politički naučnik i profesor na Harvardu, Grejem T. Alison, skovao je pomenutu frazu kako bi objasnio situaciju u kojoj postoji jedna sila u usponu i druga sila, već ustanovljena, koja želi da održi status kvo i svoju poziciju na vrhu.

Ne samo što se “Tukididovom zamkom” može objasniti ogroman broj lokalnih, regionalnih i globalnih ratova, njime se može objasniti i potencijalni sukob između Amerike i Kine.

 Sa ovim se donekle slaže i čuveni američki državni sekretar iz vremena Ričarda Niksona, Henri Kisindžer, ali smatra da postoje i drugačija objašnjenja; pored toga, on misli da je moguće izbeći takav sukob.
Na pitanje DŽefrija Goldberga iz “Atlantika”, da li postoji dovoljan nivo razumevanja o tome kako bi rat između Kine i Sjedinjenih Država mogao zapravo da izgleda, Henri Kisindžer je u intervjuu koji će izaći u decembarskom broju ovog poznatog američkog časopisa, dao zloslutan odgovor:

“Vojni konflikt između ove dve države, imajući u vidu tehnologije koje poseduju, bio bi koban.

Takav sukob bi primorao svet da se podeli. Završio bi se uništenjem, ali ne nužno nečijom pobedom, koju bi bilo teško definisati. Ali čak i ako bi mogao da definišeš pobedu, šta bi usred totalnog uništenja mogao pobednik da traži od poraženog?

Pričam ne samo o sili naših oružja već i o nemogućnosti da znamo kakve bi bile posledice nekih od tih oružja, kao što su recimo sajber-oružja.

Tradicionalni su pregovori o kontroli naoružanja iziskivali da svaka strana kaže drugoj koje su njene sposobnosti kako bi ti kapaciteti mogli da se limitiraju.

Ali sa sajber-tehnologijom, svaka će zemlja biti vrlo nevoljna da drugima obznani svoje sposobnosti. Prema tome, ne postoji očigledni način da se pregovori s ovim u vezi vode.

(The Atlantic)

Share this post: