Kako je srpski „kalašnjikov“ završio u rukama terorista u Parizu?

kalasnjikov

Bosna i Hercegovina, Raška oblast i Kosovo su kritične tačke Balkana za ilegalnu trgovinu oružjem.

Kragujevačka „Zastava oružje“ je, kao vrlo respektabilna fabrika na Balkanu, bila glavni proizvođač automatskog oružja za bivšu JNA, a i danas je glavni proizvođač za Vojsku Srbije.

U vojnim skladištima i kasarnama u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH bilo je dosta oružja, a imajući u vidu da je devedesete godine prošlog veka obeležilo više građanskih ratova na prostorima bivše Jugoslavije, postoji mogućnost da oružje koje je zaostalo iz tog perioda završi ili u rukama pripadnika organizovanog kriminala ili terorista, kaže za Sputnjik bivši šef BIA Andreja Savić.

Direktor fabrike „Zastava oružje“ Milojko Brzaković potvrdio je da je više komada oružja, koje su koristili islamisti u terorističkim napadima u Parizu 13. novembra, proizvedeno u toj kragujevačkoj fabrici pre raspada bivše Jugoslavije.

Da je srpsko oružje korišćeno u terorističkim napadima u Parizu, najpre na redakciju lista „Šarli ebdo“, a zatim i u nedavnom krvavom piru terorista na nekoliko lokacija u Parizu, za prof. dr Andreju Savića sa Akademije za diplomatiju i bezbednost, nije iznenađenje.

„Kragujevačka ’Zastava oružje‘ je, kao vrlo respektabilna fabrika na Balkanu, bila glavni proizvođač automatskog oružja za bivšu JNA, a i danas je glavni proizvođač za Vojsku Srbije.

U vojnim skladištima i kasarnama u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH bilo je dosta oružja, a imajući u vidu da je devedesetih godina prošlog veka bilo više građanskih ratova na prostorima bivše Jugoslavije, naravno da postoji mogućnost da oružje koje je zaostalo iz tog perioda završi ili u rukama pripadnika organizovanog kriminala ili terorista“, kaže Savić za Sputnjik.

On podseća da je početak dezintegracije bivše Jugoslavije bio obeležen i zaplenom tih skladišta oružja od strane pripadnika teritorijalne odbrane eks-jugoslovenskih republika.

„Kosovo je vrlo interesantno jer je kompletno naoružanje bivše Oslobodilačke vojske Kosova devedesetih godina činila i kineska verzija ’kalašnjikova‘. Takođe, kada je došlo do konačne razgradnje Jugoslavije, međusobnim dogovorom zemalja, makedonskoj vojsci, koja je tada bila u formiranju, u znatnoj meri je ostavljeno ono što je bivša JNA imala na tom prostoru“, kaže Savić.

Da je Balkan posebno interesantan prostor sa kojeg teroristi u Evropi nabavljaju oružje smatra i prof. dr Milan Pašanski iz Foruma za istraživanje međunarodnog terorizma.

„Razne paravojne formacije i kriminalističke organizacije, koje imaju zalihe oružja zaostalog iz minulih ratova, neretko ga prodaju za popunjavanje svojih fondova ili čak poklanjaju ideološkim istomišljenicima“, kaže Pašanski za Sputnjik.

Kritične tačke

List „Internešenel biznis tajms“ svojevremeno je naveo da je na Kosovu šverc oružja sveprisutan, citirajući pri tome izjavu jednog kosovskog švercera koji je 2007. godine rekao da se „kalašnjikov“ proizveden u Kini može kupiti u njegovom gradu za samo 250 evra, a u susednoj Albaniji za 50 evra.

Mediji su izveštavali i da je pet državljana BiH sa jedanim državljaninom Francuske uhapšeno u okolini Pariza u aprilu 2013. godine zbog sumnje da su umešani u međunarodni šverc oružja.

bih sipa specijalne jedinice policija

Takođe, u saradnji za francuskim bezbednosnim agencijama, pripadnici bosanske Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) su 2013. i 2014. godine izveli akcije u kojima su izvršeni pretresi širom BiH zbog krijumčarenja oružja u Francusku.

Prof. Andreja Savić kao kritične zone na Balkanu, u smislu ilegalne trgovine oružjem, ističe BiH, Kosovo i Rašku oblast Srbije.

„Ozbiljne pretnje, opasnosti i neizvesnost leže na prostoru Kosova, gde je kult oružja veoma razvijen i gde imate puno naoružanja svih vrsta i modela. Precizni podaci o tome ko sve raspolaže oružjem i u kojim količinama, međutim, ne postoje.

Takođe, čini mi se da je Raška oblast Srbije, kao prostor gde se ispoljava vehabijski pokret, sa dominantnom bošnjačkom populacijom i vezom sa BiH, takođe rizična, jer ne postoji detaljan uvid i evidencija o raspolaganju oružjem od strane stanovništva“, upozorava Savić.

Andreja Savić navodi i neke poteze koje su države u regionu preduzimale kako bi smanjile ili kontrolsale ilegalno naoružavanje stanovništva.

„Srbija je dosta učinila na smanjenju ilegalnog naoružanja u svojoj populaciji. Pre nekoliko godina izvedena je jedna šira akcija koja je predviđala amnestiju za one koji su vraćali oružje, kratke i duge cevi i municiju. Međutim, imam utisak da u nekim državama u regionu to nije bio čest slučaj, naročito kada je reč o BiH“, ističe Savić.

On objašnjava da u BiH, naročito u Federaciji, postoje džihadisti koji su ′90-ih učestvovali u ratnim sukobima na tom prostoru, a koji su na osnovu zasluga i mešovitih brakova ostali da žive u BiH.

„Tako da sve ono što se danas događa, brojni primeri organizovanog kriminala i teroristički akti koji se sporadično javljaju u toj državi, ukazuje da državne strukture na tom prostoru nemaju evidenciju niti uvid u raspolaganje oružjem od strane stanovništva“, napominje Savić.

Sličnog stava je i prof. Milan Pašanski.

„Bosna je najindikativnija zbog vehabističkih centara, u kojima sasvim sigurno ima puno različitog naoružanja. Logično je pretpostaviti da iz centara za obuku vehabista oružje ide dalje, poklanja se ili prodaje istomišljenicima, a zauzvrat se dobija novac ili logistička podrška u izvršenju terorističkih akata“, objašnjava Pašanski.

Trgovina oružjem donosi ogroman profit

Sagovornici Sputnjika slažu se da je ilegalna trgovina oružjem jedan od najprofitabilnijih biznisa. Krijumčareno oružje je često sakriveno u tovarima za koje postoji dozvola ili se prenosi u malim količinama privatnim automobilima ili vozilima javnog saobraćaja. U šverc oružjem su uključene međunarodne mreže koje se bave i trgovinom ljudima i drogom.

„Vidimo da se čak i preko interneta u Evropi prodaju razne vrste oružja. Promet narkotika i ilegalni promet oružja uglavnom koristi slične ili čak iste koridore za transport, a ciljno tržište je Evropa, kao ekonomski najrazvijeniji deo“, objašnjava Savić.

Prema njegovom mišljenju, putevi trgovine naoružanjem su nešto što mora biti u monitoringu međunarodne zajednice, a tu su ključne ustanove Interpol i Evropol, koje moraju pratiti tokove oružja u saradnji sa nacionalnim kancelarijama policija različitih evropskih država.

(Sputnik)

Share this post: