Kаžnjаvаnjе Srbiје trајаćе dо u nеdоglеd

filimonova

Piše: Anja Filimonova

Kao jedna od posledica zasedanja Trilateralne komisije – nadnacionalne strukture za koordinaciju i upravljanje – bila je i nova formula upućena Srbiji, koju je obznanila organizacija Amnesti Internešnl: “Vlada Srbije mora pojačati mere neophodne za suzbijanje kulture nekažnjivosti za zločine po međunarodnom pravu – ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid koji su tokom ratova 90-ih godina prošlog veka počinili srpska policija, vojska i paravojne jedinice”.

Ni manje, ni više.

Presuda je doneta apriori, dokazi i argumenti nisu potrebni – “srpska policija, vojska i paravojne snage su tokom ratova 90-ih godina prošlog veka počinili ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid”. Srpskoj vladi se po ko zna koji put upućuje direktiva, ovaj put bez preterivanja – istorijskog karaktera. Ovde bi i Gebels “skinuo kapu” – zapadni faktor je konačno pronašao formulu beskonačnog pritiska na Srbiju.

Da pažljivije razmotrimo o čemu se radi. Akcenat se stavlja na “zločine po međunarodnom pravu”, principijelno glavna inovacija predstavlja optužba svih srpskih bezbednosnih struktura – “policije, armije”.

To je principijelna definicija, uvodi se formula kolektivne odgovornosti. Dalje se Srbiji u izveštaju Amnesti Internešnl od 4. novembra predlaže da ukloni sve “brojne prepreke i institucionalne barijere koje sprečavaju iscrpno, objektivno i delotvorno istraživanje i procesuiranje zločina po međunarodnom pravu”. Institucionalne barijere – to je između ostalog i zakonodavstvo Republike Srbije.

Takođe, nemoguće je ne primetiti tako dirljivu težnju ka “iscrpnom, objektivnom i delotvornom istraživanju i procesuiranju zločina po međunarodnom pravu”. Šta je ometalo zapadni faktor da više od 20 godina posredstvom svih sudskih institucija koje su mu stajale na raspolaganju “isrpno, produktivno i efikasno” ispita zločine svih strana tokom krvavog etničko-građanskog rata na teritoriji bivše Jugoslavije?

Zašto se posle skoro četvrt veka tako otvoreno i cinično istura formula o kolektivnoj i jednostranoj odgovornosti srpske policije, armije i bezbednosnih struktura?

Kao što je naveo Džon Dalhuisen, direktor Programa za Evropu i centralnu Aziju u Amnesti Internešnl, Srbija na putu ka EU “mora da preodoli nedostatke pravnog sistema i u narednih nekoliko godina obezbedi potrebna sredstva i resurse neophodne za istraživanje i procesuiranje ovih zločina”.

Štaviše, likvidacija “kulture nekažnjavanja za zločine po međunarodnom pravu treba da bude ključni element u zadovoljavanju kriterijuma o pravosuđu i osnovnim pravima”. Džon Dalhuisen podvlači da će “nekoliko narednih godina biti od odlučujućeg značaja”. Ova formula može biti okarakterisana kao “drugi uslov svih uslova”. Prvi je – priznavanje nezavisnosti Kosova (u ovoj ili onoj formi).

U svojstvu opravdanja “mera za preodolevanje nedostataka pravnog sistema Srbije” navode se argumenti da je sve to vreme “bio ograničen pristup do hiljada žrtava u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu”.

Takođe i Evropska komisija u svom izveštaju iz juna tekuće godine ukazuje na činjenice “neuspele istrage protiv visokorangiranih vojnih i policijskih službenika”. Vladi Srbije u svojstvu “političke volje” predlaže se (u dobrovoljno-prinudnom poretku) da ostvari konkretne mere, među kojima izdvajamo dve glavne: “obezbeđivanje dovoljnog broja dodatnog osoblja i obezbeđivanje sredstava Tužilaštvu za ratne zločine”.

Radi se o tome da je danas Srbija pod pritiskom Zapada, skoro posle 25 godina, dužna da u jednostranom poretku, na račun sopstvenih poreskih obveznika, formira nove službe za identifikaciju “ratnih zločina” u okviru sopstvenih granica i u okviru sopstvenih državnih struktura.

Samim tim će nesumnjivo biti utvrđena jednostrana krivica Srbije i srpskog naroda za lokalne ratove 90-ih godina, a svi ostali učesnici će se amnestirati. Praksa pokazuje da MTBJ nije zainteresovan za ustanovljivanje konkretne krivične odgovornosti.

No, predložena kolektivna odgovornost za sledećih nekoliko godina predstavljaće predmet pritiska bez uzimanja u obzir bilo kakve kooperativnosti srpske vlasti, bez uzimanja u obzir svega onoga što preduzima izlazeći u susret svim isticanim zahtevima. To je formula beskonačnog blokiranja Srbije na putu u EU, beskonačnog ponižavanja i poslušnosti Srbije.

Da bi se “dobila geostrateška bitka za Balkan”, zapadnom faktoru nije cilj otkrivanje istine, nego uvođenje kažnjavanja politički nesaglasnih, što stvara bazu za bespravni progon svih onih koji nisu po volji interesa mrežnih transatlanskih centara moći. Prostije rečeno, radi se o stvaranju pravne baze za nove političke čistke.

U uslovima stezanja kaiša volje vladajuće elite na nivou geopolitike, to znači stvaranje prvoklasnog instrumenta za političke pritiske. “Velika igra” anglosaksonske politike na Balkanu završava se njenim blistavim potezom.

Na uskopolitičkom planu reč je o otklanjanju svih onih predstavnika sudskog sistema, armije, policije i bezbednosnog sistema, koji su iole orjentisani na samostalan razvoj zemlje.

Nad srpskom državom nadvio se novi Damoklov mač, a transnacionalna mreža ponovo definiše kurs istorijskog razvoja Srbije u pravcu stvaranja slabe države.

Američka politika, u težnji da postroji svet kojim će ona rukovoditi pokrenula je tako upečatljive akcije poput: polivanja Vijetnama napalmom; bombardovanja evropske prestonice bez odobrenja SB UN tokom 78 dana, obrušavanja na suverene države Severne Afrike i Bliskog Istoka (Libija, Sirija, Egipat, Tunis); organizovanja državnog udara (“majdan”) u Ukrajini radi odbijanja da se potpiše pripremljeni, po svojoj prirodi ropski sporazum sa EU; podrške zapadno-ukrajinskim “naci-jurišnicima” (sa svom karakterističnom nacističkom simbolikom, ideologijom i praksom).

Neprekidni pritisak na Srbiju pokazuje da ta zemlja zaista predstavlja prelomnu, ključnu tačku, pa će se borba za kontrolu nad njom voditi bukvalno “po svaku cenu”.

(Fondsk)

Share this post: