Kina „drma“ federalne rezerve Amerike

fort noks amerika federalne rezerve zlato

Ekonomska previranja u Kini oslabila su argumente za podizanje kamatnih stopa u Sjedinjenim Američkim Državama u septembru, izjavio je visoki zvaničnik američke Uprave federalnih rezevi (Fed), Vilijam Dadli.

Ekonomska previranja u Kini oslabila su argumente za podizanje kamatnih stopa u Sjedinjenim Američkim Državama u septembru, izjavio je danas visoki zvaničnik američke Uprave federalnih rezevi (Fed), Vilijam Dadli.

Potreba za otpočinjanjem normalizacije monetarne politike sledećeg meseca „čini mi se manje uverljivom nego pre samo nekoliko nedelja“, rekao je Dadli, inače šef Fedove njujorške filijale i član Federalnog odbora za slobodno tržište (FOMC) za utvrđivanje kamatne stope koji ima pravo glasa, prenosi agencija AFP.

„Usporavanje u Kini moglo bi dovesti do sporijeg tempa globalnog rasta i do slabljenja tražnje američke privrede“, rekao je on.

Naglašavajući da ima i drugih faktora od značaja za odluku FOMC o monetarnoj politici, Dadli je ukazao na uglavnom pozitivne pokazatelje američke ekonomije u poslednje vreme.

Međutim, „na kraju dana smo opet zabrinuti u pogledu perspektive, kako će privreda poslovati u budućnosti“, rekao je visoki zvaničnik Feda, poručujući da se „ne radi samo o tome kako poslujemo danas“.

„U tom smislu, međunarodni razvoj i razvoj situacije na finansijskim tržištima imaju značaj, jer mogu da deluju i naškode ekonomskim izgledima“, naveo je Dadli u odgovoru na pitanja tokom brifinga o stanju regionalne ekonomije u Njujorku.

Bogatstvo

Slom na kineskim berzama i ograničeni uticaj napora koje Peking ulaže za smirivanje situacije pokrenuli su strahovanja od većeg usporavanja druge najveće svetske privrede nego što je očekivano, što bi moglo da povuče naniže i globalni rast.

Pojedini američki ekonomisti apelovali su na FOMC da ne posežu za dugo najavljivanim povećanjem kamatne stope na septembarskom sastanku, imajući u vidu previranja na svetskim tržištima.

To bi bilo, inače, prvo povećanje kamata u SAD za devet godina, sa nultog nivoa na kom se nalazi od finansijske krize 2008. godine.

Dadli je napomenuo da snažna tržišna gibanja na kratak rok ne moraju nužno da promene sliku snage američke ekonomije.

Bio bi potreban „veliki i duži pad tržišta akcija“ da bi se to bitnije odrazilo na imovno stanje domaćinstava, što bi navelo ljude da smanjuju potrošnju i ulaganja, rekao je on, i dodao da bi to onda moglo da ima posledice na buduće ekonomske izglede.

„Važno je da se ne reaguje preterano na kretanja na tržištu, jer još nije jasno da li se radi samo o privremenom prilagođavanju, ili je reč o nečemu što je trajnije prirode“, zaključio je Dadli.

(Novosti)

Share this post: