Ko će u Francuskoj igrati fudbal — sportisti ili bezbednjaci?

migranti izbeglice policija francuska

U jeku upozorenja o tome da ovog leta prete teroristički napadi čija bi meta moglo biti i Evropsko fudbalsko prvenstvo, postavlja se pitanje ko će u Francuskoj igrati fudbal — bezbednjaci ili sportisti?

To upozorenje stiglo je iz američkog Stejt departmenta, međutim, stručnjaci smatraju da to verovatno i nije toliko povezano sa bezbednošću građana već sa trenutnom političkom situacijom u svetu, kao i sa pokušajima Evrope da demonstrira neku vrstu političke samostalnosti.

Prema mišljenju profesora Milana Pašanskog iz Foruma za međunarodni terorizam i nacionalnu bezbednost, javno upozorenje Stejt departmenta predstavlja direktnu diskreditaciju francuskog sistema bezbednosti, a razlog tome su sve češće debate o potencijalnom ukidanju sankcija Rusiji, te se na taj način javno ukazuje da Evropa mora i dalje da se oslanja na SAD po svim strateškim pitanjima.

[adsenseyu4]

Istovremeno, ističe on, francuski sistem bezbednosti se tokom prošlogodišnjih terorističkih napada u Parizu pokazao kao izuzetno ranjiv, jer se kompetentnost bezbednosnih službi ogleda u preventivnom delovanju, odnosno u sprečavanju napada još u fazi planiranja, regrutovanja i odabira meta.

„Suština je u preventivnom delovanju i stvaranju tihe konfrontacije između lojalnih i nelojalnih muslimana.

Međutim, realizujući tu strategiju evropski bezbednosni sistemi vršili su pojačani pritisak na muslimanske enklave u potrazi za ekstremistima što je dovelo do dalje eskalacije jer su planeri terorizma taj odbrambeni pokušaj EU proglasili za napad na religijske neistomišljenike, a kao jedini odgovor na to ponudili džihad, odnosno njegov savremeni derivat — terorizam“, tvrdi sagovornik Sputnjika.

Na pitanje kakve mere bezbednosti se u takvim slučajevima preduzimaju na sportskim manifestacijama, Pašanski kaže da se to ogleda u povećanju broja puščanih cevi, angažovanju službi bezbednosti, stvaranju sistema koncentričnih krugova oko sportista i stadiona, međutim uvek postoji šansa da teroristi upotrebe nešto novo, poput drona, protiv kojeg još uvek ne postoji adekvatna zaštita.

Hoće li uopšte u centru pažnje biti fudbal?

Pitanje koje se samo nameće jeste ko će na ovom prvenstvu igrati fudbal — sportisti ili bezbednjaci? Iako se očekuju rigorozne mere bezbednosti, sportski novinar Vladimir Novaković ipak smatra da se to neće previše odraziti na sam sport.

[adsenseyu1]

Prema njegovim rečima, pretnje na sportskim dešavanjima postoje već duže vreme, međutim, nikada se do sada strah nije podigao na toliki nivo.

„Najveći problem predstavlja kako to organizaciono rešiti s obzirom da će dodatni prsteni obezbeđenja produžiti redove prilikom ulaska na stadion. Treba razumeti da u Evropi ta slika ne izgleda kao u Srbiji — tamo je moguće na utakmicu stići 10 minuta pre početka i na vreme sesti na svoje mesto“, objašnjava Novaković.

On kaže da se svojevrsna generalna proba u Francuskoj dogodila prilikom održavanja finala kupa, kada su igrali „Olimpik iz Marseja“ i „Pari Sen Žermen“, s obzirom da svaka njihova utakmica predstavlja neku vrstu građanskog rata jer „Olimpik“ podržavaju navijači koji potiču iz onih krajeva odakle dolaze moderne terorističke grupe u Zapadnoj Evropi.

Međutim, dodaje Novaković, uprkos lošem obezbeđenju zbog kojeg su navijači uspeli na stadion da unesu baklje i petarde, utakmica je ipak odigrana.

Posledice po turizam

Pored bezbednosnog rizika, upozorenje o terorističkim napadima sa sobom nosi i potencijalne nesagledive posledice na turističku potražnju tokom trajanja Evropskog prvenstva u fudbalu od 10. juna do 10. jula.

Prema mišljenju direktora Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (Juta) Aleksandra Seničića, to će svakako uticati na svest ljudi da ne dolaze na bilo kakva masovna okupljanja, pa samim tim i na Evropsko prvenstvo u fudbalu, što će rezultirati daleko manjim brojem posetilaca u poređenju sa prethodnim prvenstvima.

„Slične pretnje nije bilo od Olimpijskih igara u Minhenu 1972. godine kada su palestinski teroristi ubili 11 izraelskih sportista. Međutim, ovo je veoma specifična situacija i nalazimo se u trenutku koji je dosta drugačiji od vremena koje je iza nas i nažalost ovo može potrajati duži niz godina“, ističe Seničić.

Kada je reč o domaćim turistima, trenutno nema velike potražnje za putovanjem u Francusku što je, kako je rekao, sasvim i logično jer na takmičenju ne učestvuju srpski reprezentativci.

(Sputnik)

Share this post: