Lazanski: Nemoral, divljaštvo i varvarizam…

miroslav lazanski novinar ratni izvestac

Nema rata bez Nemaca i Turaka, rekli bi mnogi Srbi. Samo su nemački piloti prilikom bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. pucali na pilote jugoslovenske kraljevske avijacije, dok su se padobranima spuštali iz oborenih aviona.

I nekoliko njih ubili dok su nemoćno visili na gurtnama svojih padobrana.

Piše: Miroslav Lazanski

Istorija Drugog svetskog rata ne poznaje sličan slučaj. Jer, pilot oborenog aviona, koji visi na padobranu, praktično je borac već izbačen iz borbe. Pucati na njega najblaže rečeno nemoralan je čin, zapravo, to je ratni zločin i po međunarodnom pravu.

Upravo se to i dogodilo u Siriji.

Pripadnici sirijske „umerene” opozicije, ili banditi iz Nusra fronta, ili Islamske države, ili Turkmeni iz te oblasti otvorili su vatru na ruske pilote dok su se padobranima spuštali iz oborenog su-24. Jednog su pilota pogodili i ranili u vazduhu i po prizemljenju na zemlju ubili, drugi je pilot spasen.

Niti jedan medij na Zapadu nije se osvrnuo na činjenicu da su ruski piloti gađani dok su padobranima padali na zemlju. Ili je to nešto što se po standardima NATO-a podrazumeva?

Ili je to moralni kodeks EU? Da se to dogodilo nekom zapadnom pilotu, suze bi tekle u medijskim potocima, sveće bi se palile od Londona do Sidneja.

Bio sam u „Pustinjskoj oluji” u januaru 1991. godine.

Italijanska avijacija krenula je u bombardovanje Iraka s avionima tipa „tornado” i 18. januara oboren je „tornado” sa pilotima majorom Đanmarkom Belinijem i kapetanom Mauricijom Čičoloneom, Iračani su uhvatili obojicu.

Kapetan Čičolone je 20. januara doveden na iračku televiziju, gde je u posebnoj emisiji skrušeno, sa suzama u očima, rekao kako on ne zna zbog čega se uopšte bombarduje Irak, da je to zločin, da je on tu greškom i da je „predsednik Iraka Sadam Husein jedan divan i plemenit čovek”.

Istina, imao je i nekoliko vidljivih „šljiva” na očima.

Sutradan su grunuli zapadni mediji: „ Mučenje i sadizam nad italijanskim pilotom”, „Kršenje Ženevskih konvencija o ratnim zarobljenicima”, „Divljaštvo i varvarizam”. Major Belini i kapetan Čičolone ostali su živi, ruski pilot nije.

Zapadni mediji o ovom varvarizmu ni reči. Da li to život pilota Rusa, ili Srbina, manje vredi od života asova iz „Top gana”? Ili od pilota iz neke arapske zemlje?

Živimo li u vreme i takvih dvostrukih standarda, ili smo u vremenu tihog i puzajućeg aparthejda, gde novi konkvistadori bahato žvaću gumu i pucaju na sve što nije zapadno? Da li i zbog toga prašte bombe po Parizu?

Turska je definitivno skinula masku. Ruski su-24 nije nijednog trenutka ugrožavao bezbednost Turske. Oboren je bez vizuelnog i, po svemu sudeći, i bez radio-upozorenja.

A međunarodna pravila su tu jasna, turski piloti ih se nisu držali. Profit od terorističke nafte pritisnuo je dugme za lansiranje njihovih raketa.

Da je to uradila neka druga zemlja na Zapadu bi bila optužena za državni terorizam. Ali Turska je članica NATO-a…

(Politika)

Share this post: