Lazanski: „Šormaz i Jovanović na čelo kolone prema Kalinjingradu“

Kolumna

Poznato je da u Srbiji ima dobrih i loših momaka. Dobri su oni koji su za NATO, a loši su oni koji su za vojnu neutralnost, ili nedajbože za Ruse.

Piše: Miroslav Lazanski

Ipak, među zlim Srbima ima i onih koji su nešto manje zli od drugih, to su oni koji kao da jesu za vojnu neutralnost, ali ne mogu da smisle Ruse i Vladimira Putina. To je prva stvar koju kažu kada dođu na neku beogradsku, briselsku, ili vašingtonsku večeru: „Dobro veče, ja sam protiv Putina“.

Naime, još nisam video da je neko od srpskih političara na vlasti javno rekao: „Mislim da Vladimir Putin radi dobre stvari.“

Dakle, ovo oko NATO-a i naše vojne neutralnosti postaje već zamorno. Zato što je Srbija zemlja čudesa u kojoj svi znaju sve. Od švedskog dizajna, lošeg mesa i ludih krava, do kamatnih stopa, nuklearnih raketa, NATO-a i ruske zone na Balkanu.

Gde je danas mesto Srbije u Evropi i u svetu, koje partnere traži i kako vidi samu sebe, ostaje najsrpskije od svih pitanja.

U koju budućnost da investiramo, da li nas EU, zapravo, zašećereno odbija, možemo li se već sada, kada srpsko pitanje još uopšte nije rešeno, odlučiti na kojoj strani želimo da stojimo?

Ne znam ko je savetovao lidera LDP-a gospodina Čedomira Jovanovića da napiše za „Politiku“ sve ono što je napisao. Odnosno, kako je „protivljenje ulasku u zapadni vojni savez poslednje utvrđenje u kojem se brani sistem vrednosti koji je uništio našu zemlju” i da „to protivljenje hrane i mediji koji su u službi obaveštajnog podzemlja“.

Gospodin Jovanović bi trebao da zna da za NATO uopšte nije važan sistem vrednosti neke države kandidata za članstvo, ni uspeh ekonomskih reformi, ni vladavina prava, ako ta država ima druge poželjne kvalitete, kao što je geografski položaj, odnosno blizina verovatnih pozicija delovanja NATO-a.

No, nije gospodin Jovanović usamljen, tu je i gospodin Dragan Šormaz, narodni poslanik i šef srpske delegacije pri NATO parlamentarnoj skupštini.

Na konferenciji „Otvoreno o IPAP sporazumu“, valjda je sve do sada o IPAP-u bilo tajno, u beogradskom hotelu „Kraun Plaza“, gospodin Šormaz je veselo zaključio kako učešće vojske Srbije u mirovnim misijama u svetu „popravlja sliku Srbije u svetu“.

Mašala, mašala, vidimo to na primeru Kosova. Šormaz je svestan da građani Srbije ne podržavaju članstvo u NATO-u, ali on kaže da je to „zato što ljudi nisu dovoljno obavešteni o NATO-u.“

Istina je da je gospodin Šormaz dugo bio član DSS-a, odnosno stranke neobaveštenih, pa mu se ovo o neobaveštenim građanima Srbije po navici omaklo. Zapravo, ne znam šta je to preporučilo gospodina Šormaza da bude šef srpske delegacije pri parlamentarnoj skupštini NATO-a.

Ne znam šta ga je to preporučilo da od člana DSS-a prvo bude nezavisni poslanik, pa onda i član SNS-a.

Taj njegov nežan i diskretan prelazak iz jedne u drugu stranku možda ga je i kvalifikovao na sadašnju, inače, vrlo unosnu funkciju. Jer, gospodin Šormaz je u tom „preveslavanju“ očito stručan, a to se zove kako Srbiju preveslati od statusa neutralnosti do članstva u NATO-u.

Pošto gospodin Šormaz sada nešto vesla o nekakvom „naprednom partnerstvu Srbije sa NATO-om“, pošto je ovo do sada bilo, jelte, nenapredno, odnosno nazadno? U stvari, gospodin Šormaz je inovator stručne terminologije u okviru procesa „Partnerstvo za mir“, jer sada imamo i „napredno partnerstvo“.

Možda posle „naprednog partnerstva“ uđemo u „naprednije“, pa u „najnaprednije“ partnerstvo i na kraju može i „supernajnaprednije“ partnerstvo Srbije i NATO-a.

U međuvremenu, narode Srbije, očekuj od Rusije najnaprednije oružje, ma šta najnaprednije, očekuj besplatno supernajnaprednije rusko oružje, očekuj da te Rusija zastupa i brani i kod glasanja u Unesku i oko raznih antisrpskih rezolucija, i u UN. Možda gospodin Šormaz misli da su stanari Kremlja naivni? Ili da smo svi u Srbiji naivni?

Elem, gospodin Šormaz je nešto spominjao primere Finske, Švedske i Švajcarske. Interesuje me da li je ikada boravio kao gost u armijama tih država, da na licu mesta sazna kakva su njihova iskustva sa Rusima, a kakva s Amerikancima.

Pošto su Šveđani i Finci ratovali protiv Rusa. Srbija protiv Rusije nikada nije ratovala.

Srbija je svoju nezavisnu vojnu poziciju gradila kroz istoriju države i isključivo radi sopstvenih nacionalnih i državnih interesa. To je deo njenog identiteta, iako naša bezbednost više počiva na globalnoj i evropskoj vojnoj ravnoteži, nego na sopstvenoj armiji.

Treba li, dakle, podržavati novo širenje NATO-a kroz naše učlanjenje i tako rušiti postojeću, kakvu-takvu, vojnu ravnotežu u Evropi. Ne time što bi našom armijom nešto bitnije povećali arsenale NATO-a, već kroz geografski položaj Srbije i, naravno, politički.

Ulazak u NATO nije ulazak u dečji vrtić ili pozorište, amateri bi to morali da znaju. Pa kada iz Brisela stigne naredba: Srbi na front prema Kalinjingradu, onda gospodo Šormaz i Jovanović – na čelo kolone.

(Politika)

Share this post: