Lazanski: Šta to beše Briselski sporazum?!

lazanski miroslav novinar analiticar vojni

Gospodin Mustafa i gospođa Jahjaga suspendovali su Briselski sporazum. I mogu, jer iza sebe imaju Šestu flotu. Šta mi možemo sada da uradimo?

Iskreno rečeno, ništa naročito, jer je to neko u Vašingtonu sve lepo zamislio i vremenski poređao, a EU je samo izvođač radova. Priština je podizvođač.

Piše: Miroslav Lazanski

Može sada Federika Mogerini, preko plavooke Maje Kocijančič, da tvrdi „kako svi potpisnici Briselskog sporazuma moraju da ispune ono što su potpisali” – ni gospodin Mustafa ni gospođa Jahjaga ne uzbuđuju se mnogo.

Gospodin Mustafa ni kafu ne pije dok ne pita Vašington, a kamoli da samoinicijativno suspenduje nešto što je potpisano u Briselu. Pošto je gospodin Mustafa disciplinovani američki „vojnik”, zna on dobro šta je naređenje – izvršenje…

Dakle, prvo nametnete temu ulaska Kosova u Unesko, a dok Srbi dignu galamu i pozabave se time ko je sve glasao za ulazak Kosova u Unesko, čije „za” nas je najviše zabolelo, već je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Kosova.

Ili, hajde da budem precizniji, nije EU već Evropska komisija, a ta Evropska komisija valjda je komisija Jupitera.

Taman kada mi postavimo pitanje kako je to moguće, Priština suspenduje Briselski sporazum u, za Srbe i Srbiju, najvažnijem delu. Mi smo zbog toga, naravno, ogorčeni, kad posle toga oni nama na administrativnoj granici, koju naravno mi tako zovemo, uvode nekakve ulazne-izlazne papire.

Zapravo vize. Na licu mesta, što je zapravo odlično, jer ne moramo po te papire da idemo u kosovsku ambasadu u Skoplje, ili nedajbože u Podgoricu. I još ne priznaju auto-tablice koje izdaje Srbija.

Redosled poteza pametno je izabran, vremenski sjajno sinhronizovan, medijski odlično spinovan. Ne stignete da se pozabavite jednim problemom, a već se otvorio novi problem.

Da li se neko od nas uopšte i seća ulaska Kosova u Olimpijski komitet? Dva dana zgražavanja u medijima. I ništa više.

Dobro, mi ne možemo da „gasimo vatru“ na pet tačaka istovremeno, ili to jako teško možemo da ostvarimo, pa je taktika i Prištine i Brisela i Vašingtona vrlo jednostavna i logična.

Ustavni sud Kosova ima dva meseca pred sobom da odluči je li Briselski sporazum, u delu koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština, u skladu sa ustavom Kosova.

Za tih šezdeset dana u Beogradu će se izređati svi naši vrli evropski prijatelji, doći će i američki državni sekretar Džon Keri, i svi će nas žarko uveravati da smo na sigurnom i dobrom putu ka EU, da nam je „prolazno vreme“ odlično, da je „skrining“ sjajan i vrlo izbalansiran, samo još to da Srbi i shvate, da se poglavlja otvaraju kao Ali-babina pećina…

Istina, malo će nas onako usput i sasvim pristojno priupitati šta će nam Rusi i kog đavola tražimo u Moskvi, kad već imamo svu ljubav i pažnju Zapada.

Ako mi graknemo da li je ovo sa suspenzijom Briselskog sporazuma njihova reakcija na posetu našeg premijera Moskvi, oni će to odlučno odbiti, jer, zaboga, gospođa Jahjaga je nezavisna politička ličnost.

Izabrana za buduću predsednicu u Prištini na plaži Vaikiki na Havajima pre više godina, tokom studijskog boravka budućih balkanskih lidera sa prostora nekadašnje nam zajedničke i napaćene otadžbine SFRJ. Malo kupanja, malo lobiranja, malo biranja. Znaju Ameri kako se to radi…

I zato uopšte ne sumnjam da će svi oni pritisnuti Jahjagu, Mustafu valjda neće, da se Srbiji popusti oko Zajednice srpskih opština na Kosovu.

Jahjaga će ih u tom pogledu zadovoljiti, jer u protivnom nema više Havaja, a mi ćemo imati veliku pobedu. Zato što je Priština pristala na ono na što je bila i obavezna da pristane Briselskim sporazumom.

A svi naši evropski i američki prijatelji su nam na delu dokazali da su nam prijatelji. Znate li kako je CIA nekada pripremala i vršila pučeve u zemljama Latinske Amerike?

Samo zato da bi imala o čemu da izveštava Belu kuću i Stejt department. Spremite domaću ekipu za puč, onda javite u Vašington sve detalje o predstojećem puču, opravdali ste budžet i stekli ugled kao pouzdana obaveštajna agencija.

Suspenzija Briselskog sporazuma, koliko god da bude trajala, pokazuje da reči na papiru koje potpisuju vlade da bi ušle u EU teško mogu da večno potisnu i etničke i teritorijalne sporove koji su ovde tinjali vekovima.

Dvadeseti vek nam je pokazao da moramo da budemo praktični, ali hrišćanska filozofija podmetanja drugog obraza ne važi na Balkanu. Srbija mora da uradi sve što je u njenoj moći da bi stvorila neki vid zaštitnog kišobrana za sve Srbe, posebno za one na Kosovu i Metohiji.

Možda će istorija kosovskih prostora i Srba na njima ići i dalje krivudavim putem, možda ćemo ponavljati greške iz prošlosti, jer ljudsko je pamćenje krhko. Ciceron je imao običaj da kaže kako je istorija učiteljica života. Međutim, izgleda da ova učiteljica kod nas ima malo đaka.

(Politika)

Share this post: