LAZANSKI U ŠESTOJ BRZINI: „Šta to beše referendum?“

Piše: Miroslav Lazanski

Po Povelji UN to je temeljno pravo naroda na izjašnjavanje, u domenu dnevne politike to zavisi od države do države. Nekada je to separatizam, a nekada demokratska praksa.

Što znači da je i Povelja UN odavno mrtvo slovo na papiru, a sila jedini faktor u današnjim međunarodnim odnosima.

U svakom slučaju, posle referenduma u Kataloniji ništa više u Španiji neće biti isto. Koje će biti posledice za EU, tek ćemo da vidimo. Jer, iz EU još nema ni zvaničnog stava, a teško da će biti i jedinstvenog.

Da li je sve počelo sa Kosovom 1999. godine i agresijom NATO-a na južnu srpsku pokrajinu?

Ako gledamo pravno-formalno, referenduma oko statusa južne srpske pokrajine zapravo nije ni bilo, a Priština je proglasila svoju samostalnost jednom običnom deklaracijom, što je Zapad prihvatio i priznao nezavisnost Kosova.

Krim je proglasio samostalnost 2014. godine posle održanog referenduma po svim međunarodnim standardima. Referendum na Krimu održan je bez nasilja i uz prisustvo međunarodnih posmatrača.

Rezultat tog referenduma je nesporan po svim međunarodnim standardima, i Krim je zahvaljujući demokratski izraženoj volji svojih građana vraćen matici Rusiji.

Referendum o nezavisnosti Škotske bio je na prvi pogled demokratski, iako je engleska kraljica prekršila sveto pravilo, a to je da se Bakingemska palata nikada ne meša u dnevnu politiku.

Jer kraljica je javno pozvala Škote da na referendumu glasaju za ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Rezultat po kojem Škotska ostaje u Velikoj Britaniji bio je dosta tesan. Škoti sada najavljuju novi referendum po istom pitanju, dok London tvrdi da na to sada nemaju pravo.

Slično se događalo i kada je svojevremeno održan referendum o nezavisnosti kanadske provincije Kvebek.

Ujedinjenje dve nemačke države ostvareno je bez referenduma, pukim rušenjem Berlinskog zida.

Najnoviji referendum o nezavisnosti Kurda u Iraku, održan protiv volje Bagdada, podržali su Amerikanci. Protiv referenduma bili su i Turci, jer bi to mogao da bude presedan i za referendum Kurda u Turskoj.

Opet, Eritreja je stekla nezavisnost posle krvavog rata s Etiopijom ali uz naklonost Zapada.

Kada su separatisti-autonomaši svojevremeno najavili referendum o nezavisnosti na Korzici, prefekt Korzike pozvao je u panici, u dva noću, francuskog predsednika Fransoa Miterana sa pitanjem šta da radi.

„Gospodine, najbliži garnizon Legije stranaca je na tri kilometra od vaše palate“, odgovorio je Miteran i spustio mu slušalicu.

Dakle, referendum je vrlo fleksibilan pojam demokratskog izražavanja volje građana.

Sve zavisi iz kojeg se ugla gleda, da li je država u kojoj se odvija referendum članica NATO-a, potencijalna članica, ili nije.

Iskustvo sa prostora bivše Jugoslavije to nam najbolje govori. Iako ne treba porediti nekadašnju SFRJ i Kataloniju, jer SFRJ je 1991. godine imala najmanje pet Katalonija…

(Mediji)

Share this post: