Lazanski: Vojska Srbije i danas je najmonolitniji i moralno najzdraviji deo društva

miroslav lazanski novinar ratni izvestac

Je li premijer Aleksandar Vučić ministru odbrane Bratislav Gašiću, zapravo, komandovao: „Napred, marš!” – ostaje da vidimo. Ili Vojska Srbije već godinama više služi za unutrašnje političke obračune nego za strategijsko odvraćanje?

Mantra koja se stalno ponavlja sa svakom novom vladom, „da želimo manju, efikasniju, mobilniju i moderniju armiju”, već je toliko otrcana da je smešna. Kao i čuvena formula da je Srbija „izvoznik bezbednosti”.

Taj „izvoz bezbednosti” je NATO fraza koju naši generali urnebesno ponavljaju. Ako smo već izvoznici bezbednosti, da je, na primer, malo izvezemo južnije, u Goraždevac?

Dakle, kakva je odbrana danas potrebna Srbiji? Jesu li reforme vojske opštedržavni problem, ne samo vojno već opštepolitičko pitanje? Da li se vojska u Srbiji uopšte sprema za nekakav rat, ili se sprema za rat koji je već prošao.

Da li država prema vojsci postupa kao maćeha i da li poznajemo međunarodnu metodiku prelaska na savremene oružane snage? Ako znamo da svaka armija počiva ili na novcu ili na ideologiji, a kako ideologije kod nas više nema, da li znamo odakle uzeti novac za vojsku i kako ga potrošiti?

Mobilisati ekonomiju? Ne u smislu „stavljanja pod oružje”, već tačno finansijski profilisati profesiju „branilac otadžbine”.

Dakle, sa čime sada pred Miloša, sa kakvom vojskom Srbije? Odnosno, pitanje je u kom su sada odnosu srpsko društvo i srpska vojska, vojna lica i civili? Šta „čovek sa puškom” može da da društvu, a šta može da mu oduzme?

I gde je u svemu tome javnost? Koliko istine javnost podnosi kada je reč o odbrani Srbije? U prošlosti je armija najkompaktnije ulazila u svakodnevni život i svest masa, i zbog regrutnog služenja vojnog roka kroz šta je prolazila većina muške populacije.

Godine su donekle izmenile „lik neprijatelja” i sindrom „opsadnog stanja” zemlje, ali po mnogim procenama Vojska Srbije i danas je najmonolitniji i moralno najzdraviji deo društva.

Naravno, i vojsku pogađaju one iste socijalne bolesti od kojih pati čitavo naše društvo, ali ih vojska očito stoički trpi. U tom kontekstu vojna lica u okviru hijerarhije manje ili više govore istinu jedni drugima, ali su civili oko toga verovatno i malo „zakinuti”.

Totalni prestiž uniforme fenomen je prošlosti, ali, ipak, za upis u Vojnu akademiju nikada nije bilo više vrlo kvalitetnih kandidata. Moglo bi se reći da je stagnacija vojske zaustavljena, i da se polako kreće napred.

Danas sistem odbrane Srbije broji oko 33.000 pripadnika, direktno pod oružjem je oko 13.000 vojnika, podoficira i oficira, ostalo su pripadnici VOA, VBA, VMA, VTI, civili u Ministarstvu odbrane i Generalštabu.

Odnos između „borbenog” i „neborbenog” ešalona sistema odbrane trebalo bi menjati u korist „borbenog” sastava. Vojni budžet Srbije iznosi oko 750 miliona dolara, što je za 100 miliona dolara manje od vojnog budžeta Hrvatske.

Zapravo, „reformisti” oružanih snaga Srbije u ranijem periodu uradili su sve da smanje borbenu moć vojske, da li svesno, ili po naređenju stranog faktora, ili iz neznanja, pokazaće se jednog lepog dana.

Za haubice od 105 mm mi trenutno nemamo nijednu granatu u skladištima.

Imamo haubice, nemamo granate? Haubice od 122 mm smo pre nekoliko godina izbacili iz operativne upotrebe, sada ih vraćamo, topove od 130 mm smo takođe bili izbacili iz operativnog sastava, a taj top ima domet od 27 km, sada ih vraćamo, samohodne PVO topove „praga” od 30 mm smo bili izbacili iz upotrebe , sada smo u jedinice vratili 36 „praga”.

Topove PVO od 20 mm smo izbacili, PVO rakete „strela” po naređenju jednog stranog ambasadora uništili, tenkove T-55 istopili, ili prodali, u Siriji takvi tenkovi i danas ratuju, amfibije rastavili…

Avijaciji predstoji modernizacija aviona G-4, stigle su i nove „laste-95” za obuku, piloti sa G-4 prolaze preobuku na avione „orao”. Trenutno imamo, na papiru, 83 borbena aviona: 28 „migova-21”, četiri „miga-29”, 27 „orlova”, 24 aviona G-4… Avioni „lasta-95”, 14 letelica, su na aerodromu, ali već mesecima se čeka da budu primljeni u jedinicu. Neverovatno spora vojna birokratija.

Ponuda Moskve za isporuku novih migova-29 M-2, PVO sistema i radara i dalje stoji. Tu se dešavaju čudne stvari. Mi kao prvo tražimo sistem S-300, Rusi kažu da se taj sistem u prvoj verziji više ne proizvodi, onda mi kažemo da bi uzeli sistem „antej-2500”, iako dobro znamo da taj sistem još nije ni počeo da se proizvodi.

Onda nas Rusi gledaju i ne znaju šta da kažu. Niko od naših da prozbori dajte nam „buk” i „pancir”, to je za nas u ovom trenutku dovoljno. Zatim, mi kažemo da hoćemo nove „migove-29”, ali sa radarom sa faziranom rešetkom, a verovatno znamo da taj radar Rusi ne daju nikome. Ili možda i ne znamo?

Ili jedino zna MMF, koji nam direktno poručuje da je protiv kupovine ruskih aviona za Vojsku Srbije. Ali, ako je reč o američkim avionima onda može. Samo je problem, što Vašington neće da proda svoje avione Srbima. Ne veruju nam.

Sve u svemu, vojska nam još dobro i stoji s obzirom na to kroz šta je sve prošla i ko ju je sve „reformisao”. Amateri trče počasni krug…

Kopnene brigade poput britanskih

Udarnu snagu kopnene vojske čine mehanizovane brigade, od kojih Prva brigada ima u svom sastavu jedan tenkovski, dva mehanizovana bataljona, jedan pešadijski bataljon, samohodni artiljerijski bataljon, bataljon višecevnih bacača raketa, PVO bataljon, po jedan inženjerijski i logistički bataljon.

Druga, Treća i Četvrta brigada imaju u svojim sastavima jedan tenkovski bataljon, dva mehanizovana, jedan pešadijski, jedan bataljon samohodne artiljerije, jedan višecevnih bacača raketa, jedan PVO bataljon i po jedan inženjerije i logistike.

Kopnena vojska raspolaže i Specijalnom brigadom u kojoj je 63. padobranski bataljon, jedan protivteroristički i bataljon komandosa.

U sastavu kopnene vojske je i Mešovita artiljerijska brigada sa četiri bataljona poljske artiljerije i bataljonom višecevnih bacača raketa, kao i samostalni bataljon veze, bataljon ABH, dva bataljona vojne policije i dva pontonjerske inženjerije. Rezervu kopnene vojske čini osam teritorijalnih brigada.

U suštini brigade kopnene vojske strukturirane su poput britanskih, osim što je onaj ko je to tako uradio „zaboravio” da britanske brigade imaju samohodnu artiljeriju kakve nemaju naše i posebnu avijaciju kopnene vojske za podršku, što mi nemamo.

Od oružja kopnena vojska Srbije danas poseduje 212 tenkova, 199 tipa M-84 i 13 tipa T-72. Tenkovi su nam već zastareli. Borbena vozila pešadije M-80, imamo ih 330 komada, takođe su zastarela.

Treba požuriti domaći projekat „lazar-2” kao oklopnog točkaša. Broj minobacača kalibra 82 mm i 120 mm, imamo ih 163 komada, nedovoljan je. Kopnena vojska ima zastarelu samohodnu artiljeriju, „gvozdike” kalibra 122 mm, imamo ih 67 komada, trebalo bi hitno zameniti našim „norama B-52”.

Višecevni bacači raketa „plamen” i „oganj” imaju mali domet u odnosu na današnje višecevne bacače raketa, možda se to poboljša povećanjem dometa rakete koju ispaljuju. Kopnena vojska uskoro očekuju prvu predserijsku isporuku protivoklopnih raketa „bumbar”, što se oteglo do večnosti.

(Politika)

Share this post: