Marine Le Pen: Moj cilj je uništiti Evropsku Uniju – ne Evropu

Kosovo je Pandorina kutija

Francuska desničarska stranka Nacionalni front (FN) ostvarila je veliki uspeh u prvom krugu regionalnih izbora, pokazale su izlazne ankete, po kojima je FN pobedila u najmanje šeest od trinaest francuskih regija, prenose agencije.

Izbori su prvi izborni test nakon prošlomesečnih napada u glavnome francuskom gradu u kojima je ubijeno 130 osoba.

FN je po izlaznim anketama osvojio 30,8 posto biračkih glasova, Republikanska stranka koju predvodi nekadašnji francuski predsednik Nicolas Sarkozy na drugom je mestu s osvojenih 27,2 posto biračkih glasova, a socijalisti aktuelnog predsednika Francoisa Hollandea treći s 22,7 posto glasova.

Predsednica FN-a Marine Le Pen, koja se kandidovala se u severnoj francuskoj pokrajini Nord-Pas-De-Calais-Picardie ili skraćeno Nord-Picardie i njezina nećakinja Marion Marechal-Le Pen koja se takmičila u južnoj francuskoj regiji Provence-Alpes-cote d’Azur, osvojile su više od 40 posto biračkih glasova, oborivši raniji rekord stranke.

Obraćajući se simpatizerima Le Pen je rekla da je „rezultat fantastičan, što potvrđuje da je Nacionalni front neosporno najjača stranka u Francuskoj“.

Nakon nedeljnoga prvog kruga izbora, 13. decembra održat će se drugi.

No, Sarkozy je kazao da neće biti nikakvog taktičkog savezništva u drugome krugu izbora. Ranijih godina opozicija desnog centra i vladajuća Socijalistička stranka udružile su se zajedno kako bi blokirale političku nadmoć FN-a.

Francuske regije imaju velike ovlašćenja kada su u pitanju lokalni prevoz, obrazovanje i vlasnički razvoj, ali su ovi izbori važni zbog toga što iniciraju ko će na predsedničkim izborima 2017. godine odneti pobedu.

Svima , koji iole prate razvoj situacije na evropskoj političkoj sceni polako postaje jasno kako se jug Evrope odlučuje za leve političke opcije, kontrirajući tako merama štednje, a njen sever, uključujući i Francusku opredeljuje se za desničarske partije koje se bore protiv otvaranja granica i ‘uvoza’ migranata iz Afrike i Azije.

Taj trend je počeo sa Danskom  nakon što je na poslednjim izborima u ovoj zemlji pobedila suparnička desna koalicija, u čijem su sastavu i stranke desnog centra ali i krajnje desna Stranka danskog naroda, a nastavlja se evo u Francuskoj. Postavlja se pitanje ko je Marine Le Pen i kakvu politiku zastupa njena stranka.

Marine Le Pen: Moj cilj je uništiti Evropsku Uniju – ne Evropu

U velikom intervjuu za njemački sedmičnik Der Spiegel, koji je dala sredinom prošle godine,  lider Nacionalnog fronta i pobednica evropskih izbora u Francuskoj Marine Le Pen otkrila je svoje planove za Evropski parlament, objasnila  razlog tadašnjeg izbornog uspeha i agitovala protiv ‘Evropske Sovjetske Unije’.

‘Želim uništiti Evropsku uniju, a ne Evropu. Verujem u Evropu nacionalnih država. Verujem u Airbus i Araine, u Evropu koja se zasniva na saradnji. Ali ne verujem u ovu ‘Evropsku Sovjetsku Uniju’, izjavila je Marine Le Pen u intervjuu za Der Spiegel o svojem stavu o EU.

U opširnom i na trenutke konfrontirajućem razgovoru s novinarom Mathieuom von Rohrom, Le Pen je posve otvoreno tada iznela svoje političke planove na evropskom i nacionalnom nivou.

Le Pen tako ne veruje da je EU mirovni projekat: ‘Evropa je rat, ekonomski rat. Neprijateljstva među zemljama su se povećala. Nemce ponižava opisima da su okrutni, Grke se proglašava varalicama, a Francuze lenčinama.

Gospođa Merkel ne može otputovati niti u jednu državu EU bez osiguranja stotinama policajaca. To nije bratstvo.’ Za Le Pen je EU ‘štetno, birokratsko čudovište’, a naročito joj smeta što su se Francuzi ‘u svojoj slavnoj prošlosti vekovima borili za slobodu, milioni su poginuli kako bi naša zemlja bila slobodna’, a danas ‘dozvoljavamo da nam pravo na samoodređenje bude ukradeno’.

Za nemačku kancelarku Angelu Merkel Marine Le Pen ima samo pohvale, jer se ona ‘uspešno bori za nemačke interese’ te je ne može ‘kriviti što želi jak euro’: ‘Problem su francuski političari koji ne brane naše nacionalne interese. Jaki euro uništava naše gospodarstvo.’ Ipak, Le Pen upozorava Merkel da je ‘njena politika štetna za ostale zemlje Europe’, zbog čega bi Njemačka mogla postati predmet mržnje.

Liderica Nacionalnog fronta zagovara i to da Francuska napusti euro i vrati se svojoj staroj valuti, te predviđa kako to ne bi dovelo do ekonomske katastrofe.

Marine Le Pen se zalaže i za ukidanje slobodnog tržišta u Evropi, te uvođenje odgovarajućih carina, kao i za to da se potpuno ograniči useljavanje: ‘Nema nikakvog smisla što smo primili 10 miliona stranaca u proteklih 30 godina.’

Svoju popularnost u Francuskoj Le Pen objašnjava time što, za razliku od ostalih političara, govori iskreno i iz srca, te najavljuje kako se 2017. planira kandidirati na predsedničkim izborima, na kojima računa najmanje s ulaskom u drugi krug.

Na kraju izrazila je  i ‘određeno divljenje’ za ruskog predsednika Vladimira Putina, koji se ‘prvenstveno fokusira na to što je dobro za Ruse i Rusiju’.

Ilustracija

Oko aktuelnog sukoba u Ukrajini Marine Le Pen kaže da ‘Evropljani trebaju prestati gledati stvari kroz perspektivu Amerike’, a svoju političku filozofiju sažima sledećom rečenicom:‘Ne treba težiti tome da se nekome bude gospodar, ali niti da se ikome bude rob.’

Marine Le Pen je u intervjuu za poljski list Do Rzeczy izjavila da Evropa treba priznati pripajanje Krima Rusiji. „Nema drugog izlaza“, rekla je francuska političarka.

Prema njezinim rečima, u Ukrajini je prije godinu dana došlo do puča. „Neonacistički teroristi su organizovali revoluciju u Ukrajini“, izjavila je Le Pen. Pripajanje Krima Ruskoj Federaciji treba priznati zato što je do ulaska Krima u sastav Rusije došlo kada je „vlast u Kijevu bila ilegalna“.

„Vlasti u Kijevu počele su donositi odluke koje su morale dovesti do građanskog rata“, izjavila je Marine Le Pen. „Rusija je velika zemlja, to je veliki narod s kojim Evropa ima mnogo zajedničkih  interesa. S Rusijom treba razgovarati“, rekla je ona.

Le Pen ne skriva svoje stavove o ukrajinskoj krizi preko koje su je pokušali prikazati ruskim poklonikom i propagandnim aktivistom i otvoreno tvrdi da je evropska politika obećavši Ukrajini primitak u EU zapravo lagala: “Ukrajina neće postati dio Evropske unije – nemojmo pričati bajke. Ukrajina definitivno nema ekonomsku osnovu da postane deo EU-a.

Protivim se bilo kakvoj novoj ekspanziji, stoga ovo govorim bez ikakvih predrasuda. Osećam prijateljstvo prema Ukrajincima, zato i ne bih prijatelje pozvala u noćnu moru.

Ja želim napustiti EU, stoga ne mogu nikoga u nju pozivati” i upozorava da je “diplomacija EU-a katastrofa, ne samo u Ukrajini – svaki put kada se EU uplete u neki događaj na globalnoj pozornici to završi pogoršanjem situacije. Takvo geopolitičko neznanje je neverovatno i tragično.”

Ankete u Francuskoj tada su joj  prognozirale da će biti vodeća ili blizu vodećeg mesta na predsedničkim izborima u Francuskoj 2017., a činjenica da je već tada imala političku grupu u EP-u dala joj je veću vidljivost i puno više novca iz evropskog proračuna.

Njezina grupa dobiva godišnje milion eura više nego pre, kad svi ti zastupnici nisu bili ni u jednoj grupi. Glavni joj je saveznik vođa holandske Stranke slobode Geert Wilders, s kojim deli antiimigrantske i anti-EU stavove.

– Sada ćemo imati puno više municije nego dosad – rekla je Le Pen i zaista bila u pravu.

Nadmudrila vlastitog oca, osnivača stranke

Uspeh Marine Le Pen i njene stranke na francuskoj i evropskoj političkoj sceni pred predsedničke izbore uznemirena etablirana politička konkurencija početno je objašnjavala starim izlizanim frazama svih gubitnika – da se biračko telo zaželelo novih lica, a nakon što je objašnjenje postalo potpuno neuverljivo počeli su iznositi nove razloge ovisno o aktuelnim događajima.

Tako su igru ubačeni razlozi predsedničke krize, a nakon izbijanja ukrajinske krize povezanost s ruskom politikom.

Liberalni londonski The Economist navodi da bi najbolji odgovor na rast njene stranke bio predsednički, jer svoje uspehe vuče iz nezadovoljstva građana ekonomskom situacijom, kada je nezaposlenost 10,4 posto, od čega je 25 posto mladih.

No, zaključuje da za rast ekonomije sada više nema vremena: “Vrijeme je kratko, a plodovi reformi ne mogu biti vidljivi do 2017.”, dakle do predsedničkih izbora. Stoga, umesto istinskog ekonomskog i društvenog napretka preporučuje: “Levi i desni politički centar trebaju ofanzivno udariti na FN.

Ne samo izložiti javnosti njihove finansijske i političke veze s Moskvom, nego i napasti njihove pogrešne političke zamisli. Francuska sebi ne može dopustiti Le Pen predsedništvo, jer je šesti najveći svjetski izvoznik robe i četvrta po opsegu stranih ulaganja”.

Marine Le Pen protivi se globalizacijskim procesima i sklapanju trgovinskih i investicijskih ugovora TTIP sa SAD-om, protivi se rastu useljeništva u Francusku, ali i globalizaciji, francuskom članstvu u Evropskoj uniji, slobodnoj trgovini i slobodnom protoku roba, usluga, kapitala i radne snage, antiamerički je raspoložena i poklonik je opresivnog ruskog režima pa bi, ističe Economist, “Le Pen kao predsednica bila bi katastrofa za Francusku, Evropu i svet”.

Iznenada je pušten podatak javnosti dobijen praćenjem FN-a i Le Pen od strane američkih i francuskih službi, da je otac sadašnje čelnice i utemeljitelj stranke Jean-Marie Le Pen podigao kredit od dva miliona eura kod kiparske kompanije Vernonsia Holdings, koja je vlasništvu bivšeg operativca KGB-a iz doba hladnog rata Jurija Kudimova, a u toku je realizacija kredita vriednog više od devet miliona eura kod jedne češko-ruske banke.

Pokušaj kompromitacije povezanošću s ruskom politikom dao je malo učinka, pa je u objašnjenje rasta njene popularnosti ubačen novi, sada aktualan argument – izbjeglička kriza i ilegalni imigranti, pa se tumači da cela evropska desnica, pa i FN, jačaju ne zbog katastrofalnog ekonomskog i socijalnog stanja i nakaradne konstrukcije EU-a, nego vala azilanata.

Tako su ti nesretni ljudi u begu od krvavih, u modernom dobu nezabeleženih mahnitih kanibaliziranih ratova koje su pokrenule upravo imperijalne potrebe američkih i EU centara moći, sada još i krivi za narušenu političku ravnotežu u Francuskoj, drugim evropskim državama i celoj EU-u.

Da bi preuzela stranku morala se obračunati i sa vlastitim ocem, inače utemeljiteljem stranke, što se odigralo nešto ranije, u aprilu ove godine.

Kap je prelila čašu kada je otac Le Pen u jednom desnoradikalnom listu ponovio stare provokacije kako su gasne komore bile samo mali detalj istorije, a da je nacistički kolaboracionista maršal Pétain u biti bio dobar patriota.

Otac Le Pen je zbog toga dospio na naslovnice francuskih medija, a njegovoj ćerki je zbog toga „pukao film“. Ona je od oca zatražila da se dobrovoljno odrekne funkcije počasnog predsednika stranke i da odustane od kandidature na regionalnim izborima u Marseju.

Marine Le Pen je u očevim izjavama videla opasnost za svoju strategiju kojom pokušava da stranku učini prihvatljivom za većinu Francuza , za proces „detoksizacije“ Nacionalnog fronta i stvaranja narodnog pokreta.

Međutim, ostareli patrijarh stranke nije želio da odstupi dobrovoljno i izazvao je svoju kćerku. „Ona želi moju političku smrt, tako da više ne može da računa na moju podršku“, izjavio je svojevremeno  za televiziju BFM.

Incident
Komentatori u Francuskoj ovaj obračun unutar porodice Le Pen porede sa onim što se dešavalo unutar porodičnog klana Bordžija u 16. vijeku. Ili sa onim što se nekada dešavalo u Starom Rimu kada je ubistvo oca porodice služilo kao sredstvo da se povrati „ukaljana čast“ porodice.

Neki su ovo što se dešavalo opisivali i kao „porodičnu psihodramu“ u kojoj tek izabrana poslanica parlamenta, unuka Marion, nova „zvezda stranke“ mora bira između lojalnosti tetki Marine ili djedu Le Penu.

Naime, uspon stranke je bio i ostao porodična stvar. To ide do te mere da sadašnja šefica i svoje životne partnere bira isključivo iz redova stranke. I njen sadašnji, treći po redu životni saputnik, funkcioner je Nacionalnog fronta.

Ipak, da li je u svemu ovome reč o realnom političkom sporu, ili se radi o inscenaciji koju Marine Le Pen koristi da bi se definitivno rešila desnoradikalnog imidža stranke „simpatizera maršala Pétaina i antisemita“, što se Nacionalnom frontu pripisuje od osnivanja.

Poslanik Evropskog parlamenta iz redova Zelenih Yannick Jadot veruje da Marine Le Pen spor unutar stranke koristi da nastavi proces njene modernizacije – ali samo za oči javnosti. Iza svega stoji još uvijek ista ideologija, što je vidljivo i po delovanju poslanika Evropskog parlamenta iz redova Nacionalnog fronta.

Oni su orjentisani toliko rasistički, antisemitistički i homofobno da se po tome izdvajaju čak i unutar same desničarske struje parlamenta.

Nacionalni front već godinama vodi strategiju dvostruke igre gde je otac prikupljao glasove veterana Alžirskog rata i tvrdokornih nacionalista, dok je ćerka imidž stranke okretala u nešto umjerenijem pravcu. „Sada se došlo do tačke gde je za stranku dobro da se „eliminiše“ otac. To je pravi stranački prevrat koji ispunjava svoj cilj“, tvrdi Jadot.

Jezgro stranke je ostalo isto, smatra on. To vjeruje i nekadašnji ministar Bruno Le Maire iz konzervativnog UMP-a: „Nema govora o preokretu. Jean-Marie Le Pen i njegova ćerka misle isto o svemu, osim o privrednoj politici.

U suštini Nacionalni front ostaje nepromijenjen. To je porodična firma unutar koje uvek postoje sporovi. Ono čime se želi zavarati je to da Marine Le Pen vodi kurs modernizacije.“

Ona obećava biračima Francusku bez globalizacije, a sa protekcionističkom privredom, Francusku punu nostalgičnih vrednosti i ljubavi prema otadžbini. Osim toga državu bez migranata, bez eura i bez EU, ali sa Putinom.

Ruskog predsednika ona vidi kao velikog patriotu i borca protiv dekadencije Zapada i od njega čak dobija finansijsku pomoć. Ovim obećanjima ona je na proteklim lokalnim izborima u martu uspela da dobije poverenje četvrtine birača . To je manje nego što se očekivalo, ali je ipak zapažen uspeh.
Politički analitičari u Parizu vjeruju da je Marine Le Pen uspjela razbiti tvrdu desnicu oko oca Le Pena, a pri tome je zadržala njegove birače. Historija „modernizacije“ Nacionalnog fronta je duga samo četiri godine. 2011. je Jean-Marie Le Pen uz oduševljenje prisutnih na stranačkom kongresu predao funkciju predsednika u ruke svoje kćerke.

Međutim, novi konzervativni birači bi mogli biti zbunjeni spomenutom politikom dvostruke strategije i zbog toga je bio potreban otvoreni sukob i prekid sa ocem Le Penom. Yannick Jadot smatra da će zbog tog „rastanka“ od stranačke istorije Nacionalni front biti još opasniji nego što je bio do sada, jer će mu lakše poći za rukom da prikrije svoj pravi karakter.

Nisu krivi migranti, nije kriv ni Putin: Za uspon desnice je odgovorna Amerika

Nikakva ekonomska kriza, migranti ili zli Rusi ne stoje iza tog trenda, nego strah od pretvaranja EU-a u globalizacijski instrument američke i britanske ekonomske i političke dominacije i uništavanja nacionalne samobitnosti njenih članica.

Uostalom, ni sama Le Pen ne govori o ničem drugom nego o zlom karakteru te tvorevine. Ne ulazeći u teorije da su FN i Marine Le Pen samo vješto prikrili izvorne antisemitske i neonacističke stavove njenog oca i osnivača stranke, ono što ona danas govori prije svega je glas razuma u kaosu Europske unije.

Le Pen upozorava da je “globalizacija barbarstvo. Vladanje celim svijetom od strane moćnih multinacionalnih korporacija i krupnog financijskog kapitala vodi narode i njihove nacionalne države u propast, pa države moraju svojom regulativom postaviti limite.”

Marine Le Pen protivnica je sklapanja trgovinskih sporazuma EU-a sa SAD-om o slobodnoj trgovini i partnerstvu TAFTA i TTIP, za koje se veruje da će samo povećati moć i uticaj krupnih multinacionalnih korporacija u nacionalnim ekonomijama i oslabiti regulatorne funkcije država.

Mere rezanja javnih rashoda radi konsolidacije državnih financija po mjerama koje je odredio Berlin i Bruxelles, a koje idu na štetu najsiromašnijih slojeva stanovništva, dovode do socijalne razgradnje društva i nacije, uz istovremeno uništavanje i samog pojma nacionalne države.

Taj povratak u ustroj društva prije formiranja nacionalnih država je povratak u barbarstvo, što je po mnogima uostalom i cilj globalizacije – uskratiti pojedincima i narodima zaštitu vlastite države.

Na kritici takvoga EU-a narasle su političke opcije stranaka desnice, koje tzv. “desni centar” i tzv. “lijevi centar” istovremeno i koordinirano nazivaju ekstremnom desnicom, među kojima je i francuska Nacionalna fronta Marine Le Pen.

Možda je u pravu britanski politički analitičar Tariq Ali kada taj centar naziva ekstremnim centrom, koji je sve političke opcije levo i desno od sebe kako bi ih ocrnio nazvao ekstremnima, a zapravo sam provodi politiku ekstremnog ekonomskog i društvenog liberalizma.

(Global CIR/Agencije)

Share this post: