MIRJANA BOBIĆ – MOJSILOVIĆ ŽESTOKA: Nije mi jasna Vučićeva ljubav prema Angeli Merkel, Toniju Bleru i Majklu Kirbiju!

Mirjana Bobic Mojsilovic

Mirjana Bobic Mojsilovic

 

Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović

Premijer Srbije Aleksandar Vučić ovih dana je, prkoseći sam čak i velikom nemačkom narodu, izjavio da voli Angelu Merkel.

„Ako Evropska unija bude od nas zatražila da ne primamo ekonomske izbeglice, mi ćemo tako postupiti“, rekao je Vučić za najtiražniji švajcarski dnevnik „Blik“. „Moje pravo je da volim i poštujem Angelu Merkel, bez nje ne bismo imali mir i stabilnost na Balkanu“, rekao je srpski premijer.

„Ona je bila ključni lider u Evropi i održala je mir i stabilnost. A oni koji to ne umeju da vide, već koji vole da im se podilazi i koji vole da neko donosi protivpravne mere, nemački narod će da izabere svoje rukovodstvo, to je njihovo pravo, a moje da volim i poštujem Merkelovu i tako ću da nastavim“, rekao je Vučić u Davosu.

Voljenje Angele Merkel zaista je pravo svakog čoveka, pa i srpskog premijera, jer nema zbora da je nemačka kancelarka zaslužila naklonost ne samo srpskog kancelara, nego je zaslužila i počasnu titulu žene godine po izboru čuvenog magazina „Tajm“, na čijoj se naslovnoj strani nedavno našla.

Pa ipak, takvo javno iskazivanje ljubavi nije baš uobičajeno na internacionalnoj političkoj sceni. Jer o ljubavi se tamo ne priča, mada nema sumnje da Angela Merkel mnogo voli Baraka Obamu, a Barak Obama mnogo voli Đerđa Soroša i tako se krugovi ljubavi, mada neizgovoreni, šire svuda oko nas. To je na neki način savremeni rokenrol. Vodimo ljubav, a ne rat.

Ali mi živimo u zemlji u kojoj je mržnja dominantna emocija, pa se može slobodno reći da naš premijer daje dobar primer iz međunarodnih odnosa. Ima nešto u toj Nemačkoj, da se ne lažemo. Na primer, svi smo se zgražavali kad je onomad hrvatska pop pevačica Sanja Trumbić pevala Danke Deutchland, taj biser Đorđa Novkovića.

Hrvatska se, eto, pesmom, odužila Nemačkoj za sve što je uradila kako bi Hrvatska dobila nezavisnost. Srpski premijer je na svoj, muški, džentlmenski način rekao isto Angeli Merkel, iako građani Srbije još uvek ne znaju šta je to posebno Angela uradila za Srbiju. Ipak, možemo bar reći da je iskrena.

Čak i ovlašno informisani čitaoci novina znaju da mu Angela Merkel nije davala lažnu nadu, iako su se ovdašnji analitičari svesrdno trudili da pročitaju izvesne znake njene naklonosti u boji njenog sakoa kada je onomad došla kod nas, i zaključili da nije loše raspoložena.

Političkim jezikom rečeno, gospođa Merkel je pre izvesnog vremena jasno izjavila da posle ulaska Hrvatske u EU nastaje istorijska granica između osmanlijskih i evropskih interesa.Što znači, za Srbiju – čabar.

Ali srpski premijer se ne predaje tako lako.

Budimo realni – i Toni Bler je nekada bio najveći marketing mrzitelj Srbije, i zdušno se zalagao za njeno bombardovanje – a gle, kako sada ko bela lala sedi i savetuje srpskog premijera! A tek šta reći za američkog i britanskog ambasadora koji su ovde u misiji čiste ljubavi i poštovanja, kao i podrške Srbiji da sa pravog puta ne skrene. Ne kaže se slučajno da je od ljubavi do mržnje – samo jedan korak.

Što se tiče ljubavi i poštovanja među političarima svetskog glasa, prošla su ona vremena kada je bilo normalno voleti strane državnike i premijere. Nas su kao decu učili da volimo Keneta Kaundu. I Patrisa Lumumbu. I Indiru Gandi. Naše majke volele su i Džona Kenedija. Sve njih smo voleli, ali smo najviše voleli druga Tita, jer je to bilo vreme ljubavi.

Radi se o tome, sigurno, da i Angela Merkel, sto odsto, voli i poštuje srpskog premijera, ali nije zgodno da to javno prizna: ili zato što voli da joj se udvaraju, ili zato što što ne može sada da prihvati političku ruku iz Srbije, ako je već prihvatila ruku iz Hrvatske?

Da i ne govorimo o tome da su pojedini nemački mediji nedavno objavili zebnju da Angela u tajnosti očijuka i sa velikim Vladimirom Putinom, te da jedno drugome namiguju. Putin bi, naime, mogao da se duboko razočara. Tako se evropski dvor, hteli to da priznamo ili ne, pretvara u „Opasne veze“.

Premijer Vučić nije servilan, kao što zlonamerno primećuju njegovi kritičari – on je ovom izjavom stavio do znanja Angeli Merkel da u teškim danima koji joj predstoje na njega može da računa. Da može na njega da se osloni. I sada, i uvek. Da će za nju on biti tu! I to, jedini u Evropi, jedini koji je razume i saoseća sa njom.

Angela će to znati da ceni, da premijer jedne male zemlje tako hrabro stane i kaže: „Ja sam sa vama“. Nekada se istorija ovih prostora pamtila po jednom čuvenom „Ne“. Sada će se pamtiti po ovom čuvenom „Da“.

Meni je to vrlo romantično. Zvuči kao bajka. Moje je pravo da volim bajke, jer bez njih nema srećnog kraja.

Ipak, malo mi smeta što Angela nije uzvratila bar jednim, skromnim: Danke, Serbien..

(Večernje novosti)

Share this post: