MRTVA RUKA: Ovaj ruski odbrambeni sistem čuva svet od potpunog uništenja!

nuklearna bomba krstareća raketa lanser

U samom scenariju nuklearnog rata nema ništa novo. Sa pojavom nuklearnog oružja takav scenario razmatrale su sve zemlje koje ga imaju.

Piše: Kiril Ljapunov

Povremeno je sve dolazio do bezumlja i situacija se toliko usijavala, da je, izgledalo, na primer, u periodu Karipske krize, da samo što nije počela poslednja bitka.

Ali, upravo je shvatanje da će to biti baš poslednja bitka, i da će se u „Četvrtom svetskom ratu” koristiti toljage i kamene sekire, teralo usijane glave da se malo ohlade.

Na taj način, u stvarnosti je nuklearno oružje u vojne svrhe korišćeno samo prvi i (nadajmo se) poslednji put — u Hirošimi i Nagasakiju. Istina, slika je bila takva, da je shvatanje onoga što se dogodilo dovoljno. Sve do danas.

Međutim, vojni vrhovi i naučnici nisu mogli da ne razrađuju različite scenarije nuklearnog rata. Razmatrale su se različite varijante. Paralelno je povećavala broj obrtaja i „trka u naoružavanju”.

Krajem 80-tih godina prošlog veka količina nuklearnog oružja u svetu je bila takva, da bi u slučaju njegovog istovremenog eksplodiranja, Zemlja mogla da se uništi nekoliko puta.

Ali, učesnike procesa je najviše zanimalo: Da li je moguće napraviti takav scenario nuklearnog rata u kojem bi zemlja koja zada prvi udarac bila jedina imala koristi od konflikta?

To jest, da li bi, „ispucavši” svoje oružje, potom nastavila sama da živi u delu planete koji je preostao. Takva koncepcija je dobila naziv „Ograničeni nuklearni rat”.

Tačku na to pitanje stavio je SSSR, prvo smislivši, a zatim primenivši sistem „Perimetr”, koji je na Zapadu dobio naziv „Mrtva ruka”.

Na praktičnom planu, „Perimetr” je sistem za automatsko upravljanje masovnim nuklearnim udarom čija je namena da garantovano dostavi borbena naređenja najviše komande SSSR (a sada RF) do komandnih mesta i sistema za lansiranje strateških raketa u slučaju da su linije za vezu iz nekog razloga oštećene.

To jest sistem obezbeđuje odmazdu eventualnom protivniku čak i u slučaju da više nema kome da se izda odgovarajuće naređenje. Pri tom, „Perimetr” je alternativni komandni sistem za sve rodove vojske koje u svom naoružanju imaju nuklearno oružje.

Od samog početka sistem je bio projektovan kao potpuno automatski (za garantovani uzvratni nuklearni udar) i, u slučaju masovnog napada, sposoban je donese odluku o uzvratnom udaru ili samostalno, ili uz minimalno učešće čoveka.

To svojstvo „Perimetra” aktivno koriste holivudski scenaristi i režiseri kada snimaju filmove poput Terminatora.

Mnogi nazivaju postojanje sistema amoralnim (naročito se takvi glasovi čuju na Zapadu). Međutim, suštinski je to u ovom trenutku jedini obuzdavajući faktor koji omogućava da se održi relativno mirni status kvo. Pošto nijedan agresor zdravog razuma, dok postoji „Perimetr”, neće sebi dozvoliti da izvede preventivni nuklearni udar.

Po rečima jednog od kreatora sistema — Vladimira Jariniča, „Perimetr” je takođe svojevrsno obezbeđenje u slučaju da ruska vrhovna komanda donese brzopletu odluku na osnovu neproverenih informacija.

Tako, kada dobiju signal iz sistema koji upozorava na raketni napad, rukovodioci države imaju mogućnost da ga aktiviraju, a zatim da čekaju sam nuklearni napad, znajući da se će se odmazda agresorima svejedno dogoditi.

Sa takvim pristupom, potpuno se isključuje mogućnost donošenja odluke o uzvratnom nuklearnom udaru u slučaju lažne uzbune.

Sistem je postao operativan u januaru 1985. godine.

Treba napomenuti da i u SAD-u postoje slični sistemi.

Ispostavlja se da je najstrašnije oružje istovremeno i najbolje sredstvo za očuvanje mira. I dok ono postoji, postoji nada da će biti sačuvan mir, možda loš, ali bez nuklearnog rata.

(fakti.org)

Share this post: