Ne hranite ptice mrvicama hleba, dovodite im život u opasnost

Ilustracija

foto: pixabay.com

Milica Mišković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica objašnjava da svake zime pozivaju građane da pomognu gladnim pticama, ali da greše oni koji im bacaju mrvice hleba jer dovode njihov život u opasnost.

– Oni imaju dobru nameru, ali ne znaju da su aditivi iz hleba štetni za ptice, pa na njih ne reaguju dobro i može da im se sloši. To je industrijska hrana koju je proizveo čovek i za nju nema mesta u prirodi. Ptice treba hraniti svežim semenkama – kaže Miškovićeva.

Dok ptice štitimo, sebe ugrožavamo. Prosečan stanovnik Srbije godišnje pojede oko 130 kilograma hleba, čime se svrstavamo u sam svetski vrh po potrošnji ovog proizvoda, a samim tim i po unosu aditiva iz hleba u organizam. U pokušaju da povećaju profit, pekari hleb od brašna lošeg kvaliteta „obogaćuju“ konzervansima, emulgatorima, pojačivačima arome, veštačkim bojama i stabilizatorima čije unošenje u organizam zahteva dopunsko angažovanje svih organa.

Da stvar bude gora, više od 50 odsto pekarske industrije posluje u „sivoj“ zoni, što znači da ne postoji redovna kontrola sirovina i finalnog proizvoda tokom čije se proizvodnje aditivi i kvasac koriste bez precizne mere ili recepta, što je posebno štetno po zdravlje potrošača.

ŠTA SE SVE NALAZI U HLEBU

Azodikarbonamid (za lepšu teksturu) – kancerogen
Hidrogenizovano ulje (za duži rok trajanja) – štetno po srce
Monogliceridi (pojačivači ukusa) – neurološki problemi
Butilovani hidroksinazol (sprečava užeglost) – kancerogen
Kalijum bromat (za bujanje testa) – utiče na bubrege i štitnu žlezdu
Lecitin (spajanje jedinjenja) – izaziva mučnine

PEKARE DALJE OD ŠKOLA

Nutricionista Milka Raičević kaže da je hleb prepun kvasca, šećera i raznih aditiva.

– Najgore od svega je što ti štetni sastojci nigde nisu navedeni na deklaraciji, a zbog njih smo uništili digestivni trakt. Mi u stvari ne znamo šta se sve nalazi u hlebu. Tehnolog može da napravi šta god hoće, može da samelje krpu i da doda začine i aditive koji će joj dati miris, ukus i izgled – kaže Raičevićeva i napominje da bi pekare prvenstveno trebalo ukloniti iz školskih dvorišta.

(Republika.rs)

Share this post: