„Ne mrzim Hrvate kao Hrvate, al što da puca u dedu i dete“ (UZNEMIRUJUĆI VIDEO)

Dan pobede u Zagrebu, dan komemoracija i sećanja na stradale u Beogradu.

U vojno-policijskoj akciji 4. i 5. avgusta 1995. godine iz Republike Srpske Krajine proterano je 250.000 i ubijeno oko dve hiljade civila srpske nacionalnosti.

Pomirenje toliko daleko kao da su granate na Knin juče pale. I 22 godine kasnije Zagreb i Beograd podeljeni na slavlje i tugu.

Porodice nestalih i ubijenih Srba čekaju pravdu. Nevenka je tokom bežanja izgubila maloletnog sina, danas kaže – pre bih otišla na kraj sveta, nego se tamo vratila.

“Kad dođu ti dani jako teško, uvek mi je to na pameti i strašno se osećam. Da neko odgovara za to ubistvo, ja ne mrzim Hrvate kao Hrvate, mrzim onoga ko je to uradio. Nismo svi isti, ima nas i dobrih i loših, ali nije trebao pucati u starog dedu i malo dete. Što ih nije pustio da beže?“, rekla je ona.

A prva žena Hrvatske čestita, posebno učesnicima Oluje, i poručuje da je 5. avgust jedan on najvažnijih dana u hrvatskoj istoriji.

“Hrvatska je tada krunisala svoju viševekovnu borbu za nacionalnu slobodu i državnu nezavisnost, potvrdila svoj međunarodni položaj i osigurala demokratski razvoj društvu. Taj veliki dan ispunjava nas ponosom“, rekla je predsednica.

Za razliku od predsednice, premijer lično izašao na Mirogoj i odao počast onima koji su, kako kaže, odbranili domovinu od velikosrpskog Miloševićevog režima.

Plenković objasnio da je tada presudna bila državnička odvažnost i mudrost Franje Tuđmana.

“Pridonela je ne samo oslobađanju teritorije većine okupirane ali i strateški preokreta i kasnije omogućila da se spreči nova Srebrenica u Bihaću i dođe do Dejtonskog i Pariškog sporazuma“, rekao je Plenković.

Za aktuelnost politike devedesetih odgovornost nose vladajuće strukture i u Hrvatskoj i u Srbiji, zaključuje novinar Filip Švarm.

“Ako bude onome ko je na vlasti trebalo da zloupotrebljava i dalje Oluju, tenzija dignuta, ako mu ne bude trebalo tenzija spuštena. Dok se ne smene te generacije mi ćemo svake godine imati neku vrstu dana mrmota kada je reč o Oluji i padu Krajine“, rekao je on.

Za zločine počinjene u Oluji u Hrvatskoj niko nije krivično odgovarao.

Nevladina organizacija Dokumenta – Centar za suočavanje s prošlošću, podnela je danas hrvatskom državnom tužilaštvu krivičnu prijavu za zločine počinjene u naseljima kod Knina avgusta 1995. godine, kada su, kako se navodi u prijavi, hrvatski vojnici ubili srpske civile. I opet pitanje: I?

(B92/Vestinet.rs)

Share this post: