NOVI PREDSEDNIK, NOVI RAT: Amerika sprema invaziju na Iran!

Odmah nakon inauguracije američkog predsednika Donalda Trampa postalo je jasno ko će biti glavni neprijatelj SAD na Bliskom istoku — Iran.

Mediji već spekulišu na koji način će se ovog puta Amerika obračunati sa svojim protivnikom.

Odnosi SAD i Irana nalaze se u najgoroj fazi u poslednjih nekoliko godina.

Sve ovo se, u neku ruku, moglo i očekivati ako se uzmu u obzir predizborne izjave Donalda Trampa koji se redovno obrušavao na Iran oštrim kritikama.

Mnogi su mislili da se radi o običnoj predizbornoj retorici s ciljem da se pridobije moćni jevrejski lobi, koji je jasno bio na strani njegove protivkandidatkinje Hilari Klinton.

Međutim, poslednjih dana događaji se ubrzano nižu: prvo zabrana ulaska izbeglicama u SAD iz jednog broja država islamskog sveta, uključujući Iran, zatim iransko uspešno testiranje balističke rakete bez bojevih glava, koje je, uzgred, izvođeno i prethodnih godina ali se tome nije pridavao toliki medijski značaj.

To je poslužilo kao povod da se Amerika vrati starom dobrom receptu za vršenje pritiska — uvođenju sankcija protiv niza fizičkih i pravnih lica iz Irana, povezanih sa iranskim nuklearnim programom i naoružavanjem palestinskog Hamasa.

U Senatu je podnet dokument kojim se predsedniku daju ovlašćenja i za korišćenje vojske protiv Irana, dok je šef Pentagona nazvao Iran sponzorom terorizma, a Donald Tramp čak — terorističkom državom.

„Iran nas uopšte ne poštuje. To je teroristička država broj jedan. Oni svuda šalju novac i oružje. To (proširenje spiska sankcija) je samo početak“, izjavio je u ponedeljak Donald Tramp u intervjuu za „Foks njuz“.

Američkom predsedniku je zasmetao i porast uticaja Irana u Iraku.

„Iran brzo guta sve više i više Iraka, čak i nakon što su SAD potrošile tamo tri biliona dolara. To je odavno jasno!“, napisao je Tramp na Tviteru.

U svoj toj histeriji, mediji su se preko noći prisetili referata Instituta Brukings, analitičkih centara iz Vašingtona koji ima najveći uticaj na državnu politiku SAD, iz juna 2009. godine pod nazivom „Put u Persiju.

Varijante nove američke strategije“, što je odmah pokrenulo spekulacije da je na vidiku scenario invazije na Iran.

Kako se predviđa u dokumentu, svaka vojna operacija protiv Irana će verovatno biti veoma nepopularna u čitavom svetu te će biti potreban odgovarajući međunarodni kontekst — kako za osiguranje materijalno-tehničke podrške operaciji tako i za neutralisanje reakcije Irana.

A najbolji način da se međunarodna osuda svede na minimum i osigura maksimalna podrška jeste — naneti udar samo kad bude postojalo većinsko mišljenje da je Irancima bio ponuđen odličan sporazum, koji su oni odbili.

„On bi trebalo da bude toliko dobar da ga je mogao odbiti samo režim koji je odlučio da se domogne nuklearnog oružja, i to s lošim namerama.

U takvoj situaciji Sjedinjene Države (ili Izrael) mogu predstaviti operaciju kao nešto što je nažalost potrebno, a ne kao nešto čemu se pribegava iz obesti.

U svakom slučaju, jedan broj članova međunarodne zajednice će doći do zaključka da su Iranci ’sami navukli bedu na vrat‘ odbijanjem odličnog sporazuma“, navodi se u tekstu.

(Agencije)

Share this post: