O OVOME NE SMEJU SVI DA GOVORE: Istina o biološko-hemijskom bombardovanju 1999. godine!

Izuzetnu čast imala sam da na Međunarodnoj Eko-konferenciji® 2015. u Novom Sadučujem izlaganje naučnog rada prof. dr Mirjane Anđelković Lukić, na temu HEMIJSKI, RADIOLOŠKI I EKOLOŠKI ASPEKTI AGRESIJE NATO ALIJANSE NA SRJ.

Posle održane konferencije upoznala sam poštovanu prof. dr Mirjanu i razgovor sa njom sam priredila da bismo, tako zajednički, obeležile godišnjicu biološko-hemijskog genocida 1999.godine nad narodom Srbije od strane 19 zemalja Evropske unije, u udruženom zločinačkom poduhvatu protiv civilnog stanovništva.

Posledice ove zločinačke agresije osećamo i dan-danas, agresiju niko nije osudio i štetu niko nije nadoknadio, a na stranu one NAJVEĆE koja će trajati i preko 4,5 miliona godina, koliki je vek poluraspada uranijuma kojim su nas „humanitarno“ bombardovali…

Mirjana Anđelković Lukić: „Moja tema je malo neobična, možda eto mislite da je to 1999. godina, da je to prošlost, međutim ta 1999. godina i te ekološke promene traju još uvek, što se ogleda i na našem zdravlju i na zdravlju naše prirode…“

Ovim rečima je počela predstavljanje svog naučnog rada profesor dr Mirjana Lukić Anđelković, diplomirani inženjer, tehnolog, doktor tehničkih nauka, sudski veštak za vojne eksplozive. Do penzionisanja 2003. godine radila je kao viši naučni saradnik Vojno-tehničkog instituta u Beogradu.

Autor je knjiga „Balkanski sindrom“ (2001), „Darovi Milosrdnog anđela“ (2008 – prvo izdanje / 2015. drugo izdanje), kao i preko stotinu stručnih i naučnih radova u oblasti zaštite prirodne sredine. Njeno delo predstavlja najpotpuniji pokušaj da se naučno obrade sve posledice radioloških, hemijskih i bioloških udara na našu zemlju tokom agresije NATO 1999. godine…

Biljana Diković: Poštovana, Vaš naučni rad ima naslov HEMIJSKI, RADIOLOŠKI I EKOLOŠKI ASPEKTI AGRESIJE NATO ALIJANSE NA SRJ… Recite nam ukratko o sadržaju pa ćemo dalje razraditi pojedinačne značajne činjenice tog stravičnog genocida nad našim srbskim narodom…

Mirjana Anđelković Lukić: Prilikom sagorevanja, i detonacije energetskih materijala eksploziva i baruta, (raketnih goriva) nekontrolisano se oslobađa velika količina gasova, produkata sagorevanja i detonacije. Imajući u vidu da je na SRJ bačeno preko 30.000 tona raznih razornih projektila, bombi i raketa, oslobođena količina gasova na relativno malom prostoru je ogromna i štetna. Bombardovanje u toku agresije NATO alijanse na SRJ izazvalo je požare na hemijskim postrojenjima, rezervoarima sa naftom i rafinerijama.

Produkti sagorevanja su izuzetno otrovni sa osobinama bojnih otrova, kao što je fozgen ili hlorovodonik. Pored ovog,  oslobađani su oksidi azota, cijano-jedinjenja gasoviti oksidi ugljenika i velike količine čađi, koji su direktni uzročnici efekta staklene bašte i globalnog zagrevanja. Upotreba zapaljive municije sa osiromašenim uranom 238 je vid vođenja radiološko-nuklearnog rata sa svim njegovim posledicama po živi svet SRJ. Posledice su povećani broj najtežih oboljenja koje se iz godine u godinu povećavaju.

Biljana Diković: Prema podacima Instituta za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović – Batut“, „Registar za rak u centralnoj Srbiji 2011“, u periodu od 2002. do 2009. godine, ukupno je obolelo od različitih vrsta karcinoma samo u centralnoj Srbiji 199.119 osoba oba pola, a umrlo 99.846 osoba.

Ako se zna da je karcinom različitih vrsta na drugom mestu obolevanja u Srbiji, posle srčanih bolesti, a ispred šećerne bolesti, srbska nacija je prema ovim statističkim podacima veoma bolesna. Imamo negativan priraštaj, odnosno veći broj ljudi umire nego što se rađa. Međutim, činjenica je da sve veći broj mladih bračnih parova ima problema sa začećem. Postoji opravdana sumnja da je i to posledica ekološkog zagađenja koje je nastalo usled korišćenja bombi različitog hemijskog i ubojnog sastava za vreme agresije NATO alijanse na SRJ 1999. godine…

Mirjana Anđelković Lukić: Tačno, i to treba posebno naglasiti na početku našeg razgovora o ovoj temi. Važno je tome dodati i da je prostor SRJ bombardovan i drugim otrovima, (kako su srpski vojni stručnjaci upozoravali još za vreme trajanja rata) , to potvrđuje i intervju španskog pilota borbenog aviona F-18 kapetana Adolfa Luis Martin de la Osa. On je neposredno posle završetka bombardovanja 1999. godine u španskom listu „Articulo 20“ optužio vlade zemalja koje su izvršile agresiju na SRJ za širenje lažnih vesti o samom ratu. Izneo je podatak da ubijanje civila nije bila greška nego plan.
„Nema ni jednog novinara koji zna šta se dešava u Jugoslaviji. Uništavaju zemlju, bombarduju novim oružjem, otrovnim nervnim gasovima, uranskim bombama, napalmom, sterilišućim hemijskim supstancama, herbicidima koji truju useve, o svemu tome još ništa ne znamo“, upozoravao je kapetan Martin de la Os. To su reči jednog pilota koji je bio pod velikim pritiskom svoje savesti i javno se pobunio protiv takvog zločinačkog akta.

Inače, SVI projektili koji su bačeni na našu zemlju tokom bombardovanja, po svojoj razornosti i nameni, mogu se svrstati u tri opšte grupe:
– razorni, vođeni i nevođeni, različitih kalibara, (rakete, bombe i kasetne bombe)
– protivoklopni i protiv betonskih utvrđenja, punjeni osiromašenim uranom (OU)
– razne vrste takozvanih „mekih“ bombi, koje ne deluju razorno, ali prave velike štete.

Osim korišćenja projektila sa osiromašenim uranom, na našim prostorima tokom bombardovanja su korišćene kombinacije eksploziva i raketnih goriva sa određenim hemijskim jedinjenjima koja reakcijama u toku eksplozije oslobađaju veoma otrovna i kancerogena jedinjenja ili hemijske radikale.

HEMIJSKI ASPEKTI AGRESIJE

Biljana Diković: Izjavili ste da se, pored direktnih šteta izazvanih eksplozijama bačenih bombi i raketa, na teritoriji SRJ se vodio specijalan rat, koji po svojim efektima spada u hemijske ratove.

Mirjana Anđelković Lukić: NATO alijansa nije direktno koristila hemijska sredstva (bojne otrove) u napadu na našu zemlju, ali je bombardovanjem ciljanih meta – industrijskih postrojenja i skladišta hemijskih sirovina, kao i paljenjem naftnih rezervoara i naftnih postrojenja, posredno je izazivala efekte po posledicama veoma bliske efektima hemijskog rata.

Planski i smišljeno su gađana postrojenja i skladišta hemijske industrije. Bombardovani su objekti u Pančevu, Novom Sadu, Lučanima, Prahovu, Boru, Bariču.

Usled eksplozije i požara u vazduh, zemljište i vodotokove dospele su ogromne količine vrlo otrovnih i po zdravlje opasnih materija: hlorovodonična i sumporna kiselina, azotna kiselina, hlor, monomer vinilhlorid, etilendihlorid, živa, piralen, amonijak, i mnogi drugi, takođe otrovni agensi.
NATO je agresijom na našu zemlju i namerno izazivajući ekološku katastrofu, ugrozio područje sa izvorima nezagađene vode, (Srbija je područje sa najvećim brojem mineralnih lekovitih izvora u Evropi) i zdrave hrane, čime je direktno ugroženo područje celog Balkana, ali i Evrope.

Biljana Diković: Korišćeni eksplozivi tokom agresije NATO alijanse na SRJ bili su veoma razornog i višestranog dejstva… I kakve su reakcije sagorevanja?

Mirjana Anđelković Lukić: Izučavajući vrste i sastav eksploziva koji su bili u bojevim punjenjima razornih projektila – bombi i raketa kojima je gađana teritorija SRJ, kao i njihove karakteristike, vidi se da su brzine detonacije od kojih zavise i ostale razorne osobine eksploziva veoma velike. Brizantnim eksplozivima, trotilu (TNT), heksogenu (RDX) i oktogenu (HMX), dodali su i druge energetski bogate supstance, kao što je amonijumperhlorat, amonijumnitrat, kao i aluminijum u prahu koji se koristi u zapaljivoj municiji.

Razlaganjem eksploziva koji sadrži, na primer amornijumperhlorat, nastaju veoma otrovna hlorna jedinjenja, oksidi, ali i hemijski radikali, a u posebnim, adijabatskim uslovima u kojima se odvija detonacija dolazi do pojave elementarnog hlora, koji je izuzetno otrovan gas, zagušljiv i agresivan. Hlorni oksidi i radikali oslobođeni detonacijom, sa vodom iz vazduha stvaraju kisele kiše usled kojih dolazi do uništavanja vegetacije.
Treba još dodati da su količine različitih gasovitih produkata iz kilograma eksploziva izražene u molskim procentima veoma velike.

Odgovor na drugi deo vašeg pitanja je, da se prilikom razlaganja eksploziva koji sadrže fluor u svom molekulu, kao i sagorevanjem tečnih raketnih goriva koja sadrže ove komponente, nastaju izuzetno otrovna, agresivna jedinjenja, kao što su: fluorovodonik, fluorovodonična kiselina, fluorni oksidi, razni fluorni radikali, a može da dođe i do izdvajanja elementarnog fluora u uslovima adijabatskog razlaganja u toku eksplozije.

Oslobođeni gasoviti sluorovodonik reaguje sa vodom, kao i sa tragovima vode u vazduhu, i daje fluorovodoničnu kiselinu. Njeno postojanje na samo jednom kubnom centimetru u kubnom metru vazduha – izaziva teška trovanja i ozbiljna oštećenja organizma. Fluorovodonična kiselina je žestok otrov.

Prilikom eksplozije, razlaganjem fluornih jedinjenja mogu nastati i fluorni oksidi – veoma otrovna gasovita jedinjenja. A ako dođe do izdvajanja fluora, on, kao veoma reaktivan element, reaguje snažno sa vodom tako što joj oduzima vodonik, pri čemu se oslobađa velika količina atomskog kiseonika – ozona, vodoniksuperoksida, fluoromonoksida i fluorovodonika.

jugoslavija

Foto: Tanjug

Prilikom njihovih razornih dejstava u atmosferu su se oslobađale ogromne količine gasova, koji su pored CO, CO2, HCN, HCl, CL2. NO, NO2, H2, sadržavale i fluorovane derivate iz raketnih goriva. Udisanje takvih, gasovitih, kancerogenih produkata, koji nastaju usled sagorevanja pogonskog raketnog goriva rakete, veoma je štetno po čovekovo zdravlje i pospešuje razvoj opasnih zloćudnih oboljenja, pre svega disajnih organa.

Biljana Diković: Recite nam konkretne primere sagorevanja hlornih jedinjenja koji su se dogodili u agresiji NATO 1999. u Srbiji…

Mirjana Anđelković Lukić: Konkretno, u pančevačkoj „Petrohemiji“ gađan je rezervoar sa monomerom vinilhloridom, jedinjenjem koje se koristi za izradu plastičnih masa i koje je vrlo otrovno i kancerogeno. Sagorevanjem vinilhlorida u vazduhu, uz nepotpunu oksidaciju, osim oskida ugljenika i čađi, nastaje hlorovodonična kiselina i veoma opasno jedinjenje hlora fozgen, poznato kao bojni otrov.

To je karbonilhlorid koji spada u bojne otrove zagušljivce, miriše slično trulom voću ili senu. Istovremeno sagorevanjem dolazi, usled manjka kiseonika, i do stvaranja fozgenoksima koji spada u grupu bojnih otrova jačih od fozgena i deluje kao zagušljivac, suzavac i plikavac.

NATO Bombardovanje 1999 – PETROHEMIJA, Srbija

Biljana Diković: Gađali su i rezervoare sa naftom…

Mirjana Anđelković Lukić: Nafta i njeni derivati nemaju u svom molekulu kiseonik, tako da za svoju oksidaciju (sagorevanje) moraju da troše kiseonik iz okoline, a ukoliko požar traje dugo stanovništvo je ugroženo od gušenja, usled nedostatka kiseonika.
Iz oštećenih reaktora iscurela je velika količina naftnih derivata, koji nisu do kraja izgoreli i izlili su se u reke, ili ušli u zemlju. Sadržaj benzola u derivatima benzina je oko 1%, pa to znači da je u zemlju iscurelo više tona benzola, koji je jedna od najopasnijih hemikalija, jer je kancerogena i direktno ulazi u organizam preko kože i izazivač je benzenske leukemije.

NATO BOMBARDOVANJE 1999 – NIS, Srbija

Biljana Diković: U toku bombardovanja, agresije NATO na naše električne sisteme i dalekovode bacane su takozvane „meke bombe“ (provodljiva vlakna), kasetne bombice BLU114, koje su namenjene za paralisanje elektroenergetskih postrojenja, gađane su trafostanice, elektrane i dalekovodi…

Mirjana Anđelković Lukić:  Te „meke bombe“ i kasetne BLU114, predstavljaju kasetne projektile u kojima se nalaze kontejneri sa specijalnom municijom, „submunicijom“, a naziv „meke“ dobile su jer postoji mala verovatnoća da izazovu usputne štete razaranjem.
Posle dejstava te izuzetno provodljive „paučine“ čitava Srbija je bila u mraku.

Uništavanje električnih postrojenja direktno je uticalo na povećanje patnji civilnog stanovništva, jer je sa nestankom struje nestajalo i vode u pojedinim delovima gradova, i struje u bolnicama koja je neophodna za rad medicinskih aparata. Kada su naši stručnjaci brzo i uspešno rešili problem „paučine“, NATO je počeo da gađa električne transfomatore i isticanja transformatorskog ulja.

A, transformatorska ulja (polihlorovani bifenili) su izuzetno toksične  supstance. Spadaju u genotoksične hemikalije i prema katalogizaciji SZO pri UN svrstane su u grupu 2A hemikalija sa verovatno kancerogenim delovanjem po ljude. Ova ulja trajno zagađuju vode, jer im je molekulska masa veća od vode i padaju na dno, i deklarisana su kao otrov.

Sva nastala jedinjenja u toku gorenja piralena su otrovna i kancerogena, a posebno otrovna su jedinjenja dioksini koji su se tokom požara na hemijskim rezervoarima oslobađala u ogromnim koncentracijama, tako da je ova agresija imala karakteristike dioksinskog – hemijskog rata.

Biljana Diković: Masivnim napadom bombama punjenim klasičnim eksplozivom uništena je električna, vodovodna, hidrantska i kanalizaciona mreža rafinerija, čime je praktično paralisan rad struktura civilne zaštite na ublažavanju ekološke katastrofe…

Mirjana Anđelković Lukić:  Dodajte tim masivnim napadima i to da je napadom na transformatore došlo do kontaminacije piralenom.

U Kragujevcu su prilikom bombardovanja fabrike automobila „Zastava“ goreli transformatori sa piralenom i u vodu reke Lepenice iscurila je velika količina piralena. Zagađenje vode i dna reke Lepenice nije postojalo pre bombardovanja, ali je posle registrovana povećana količina ovog genotoksina u reci.

U Beogradu su razornim bombama gađani transformatori u Leštanima i na Bežanijskoj kosi. Nad Bežanijskom kosom je crni oblak od požara piralena zlokobno stajao više časova, sve dok ga jugoistočni vetar – košava, nije poterala ka centralnoj Evropi.
Piralen je od 2001. godine zabranjen za upotrebu u Evropi i svi transformatori koji sadrže piralen treba da budu zamenjeni.

Ilustracija

RADIOLOŠKI (NUKLEARNI) ASPEKTI AGRESIJE

Biljana Diković: Različita je priča koliko je na SRJ u NATO agresiji 1999. godine bačeno projektila sa osiromašenim uranom. NATO alijansa je priznala 30.000 projektila, ali s obzirom na to ko su i kako rade, sumnjamo da je taj broj mnogo veći. Vojska SRJ iznela je podatak od 50.000…

Mirjana Anđelković Lukić: Upotrebom projektila sa osiromašenim uranom (protivtenkovska municija i municija većih kalibara velike razorne moći za uništavanje betonskih utvrđenja i bunkera, takođe sa osiromašenim uranom), NATO alijansa je protiv SRJ vodila i specifičan radiološko-nuklearni rat, uz dugoročno zagađivanje eko-sistema, i pokušaj zatiranja života na ovim prostorima, koje će imati nesagledive posledice po sav živi svet, ne samo kod nas, već i u Evropi.

Municija sa osiromašenim uranom ima trajne posledice po stanovništvo i posle prestanka ratnih dejstava, jer vreme poluraspada nukleida (radioaktivnih produkata sagorevanja osiromašenog urana) na terenu iznosi oko četiri milijarde godina. Otuda je ova municija zabranjena rezolucijom Podkomisije za prevenciju diskriminacije i zaštitu manjina komisije UN za ljudska prava iz 1996/97 godine. Znatno povećanje nivoa radioaktivnosti na teritoriji Srbije, Makedonije, Crne Gore i pogotovo Kosova i Metohije predstavlja rezultat primene krilatih raketa „Tomahavk“ i projektila od 30mm koje ulaze u komplet naoružanja američkih jurišnih aviona „A-10“. U glavama krilatih raketa „Tomahavk“ se koristi oko 20 kilograma osiromašenog urana. Vojna primena OU za izradu projektila sa povećanom kinetičkom energijom zrna je aktuelna u poslednjih dvadeset godina. Namenjena je za neutralisanje i uništavanje protivničkih oklopnih borbenih vozila i skloništa.

Ruski stručnjaci navode da je u NATO agresiji na SRJ 1999. godine izručeno više od 30 tona municije sa osiromašenim uranom. Poređenja radi, najveći ruski nuklearni reaktor BBER-1000 sadrži 60 tona urana. Ruski izvori takođe navode da postoji mogućnost da se uran iz NATO municije te 1999-e raspršio nad svim balkanskim državama i da je sigurno dospeo do rezervoara sa vodom.

Posle udara u prepreku zrno se pali i oslobađa sićušne čestice koje sagorevaju u dodiru sa vazduhom, izazivajući kod onog ko ih udiše oštećenja kratkotrajnog ili dugotrajnog karaktera. Ove čestice kontaminiraju okolnu sredinu, mogu se uneti u organizam inhalacijom ili oralnim putem, mogu se raznositi na veće udaljenosti (do 40 kilometara).  Prema podacima nemačkih atomskih fizičara SRJ je u agresiji NATO 1999. godine gađana minijaturnim atomskim bombama, što je doprinelo još većem zagađenju životne sredine. Oksidi urana su otrovni i delimično rastvorljivi u vodi, pa mogu da kontaminiraju podzemne vode, a preko biljaka da dospeju u lanac ishrane ljudi. Municija sa OU ima trajne posledice po stanovništvo i posle prestanka ratnih dejstava.

EKOLOŠKE POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA 1999.

Biljana Diković: Područje naše lepe Srbije bilo je pre NATO agresije 1999. godine čisto stanište nezagađene prirode i čistih, nezagađenih izvora vode. Tokom dejstava NATO zemalja u zločinačkom poduhvatu genocida nad Srbijom ekološka slika se promenila na gore…

Mirjana Anđelković Lukić: Biodiverzitet u Srbiji je tokom ratnih dejstava NATO nad SRJ bio izložen, posredno i neposredno, višestrukim negativnim fizičkim, radiološkim i hemijskim efektima.

Vršena je obimna i kontinuirana destrukcija kopnenih i vodenih staništa.
Gađani su pored ostalih delova Srbije, i njeni nacionalni parkovi i zaštićeni prirodni lokaliteti.

Neposrednim ratnim efektima poremećena je populaciona struktura vrsta (biljaka, retkih ptica, šumskih životinjskih vrsta). Efekti ratnih dejstava na ekosistemskom biodiverzitetu Srbije su napravili veliku štetu, čije će posledice dugo da se ispoljavaju na SAV ŽIVI SVET na našim prostorima.

Biljana Diković: Posledice NATO agresije 1999. na SRJ su već uveliko vidljive… U Italiji je 2007. godine potvrđena istina da su vojnici koji su dejstvovali u kontaminiranim teritorijama na Kosovu i Metohiji, kontaminiranih osiromašenim uranom, i da je kao posledica – umrlo 45 vojnika, a 515 obolelo od raka štitne žlezde.

Mirjana Anđelković Lukić: U ranijem izveštaju medicinskih stručnjaka, koji je za račun italijanskog Ministarstva odbrane sačinjen 2002. godine navodi se da je među italijanskim vojnicima koji su služili na Balkanu zabeležen neuobičajeno veliki broj slučajeva Hočkinsove bolesti – malignih oboljenja štitne žlezde. Sličnim podacima raspolažu i udruženja ratnih veterana u Belgiji, Španiji, Portugaliji i Holandiji. Velika Britanija i SAD su priznale da udisanje prašine osiromašenog urana može da bude opasno po zdravlje, ali tvrde da je ta opasnost kratkotrajna i lokalizovana.

U Srbiji se, međutim, o ovoj temi ne govori. Do danas nije urađena nijedna studija o posledicama dejstva osiromašenog urana na stanovništvo, kao ni na vojne i policijske snage koje su bile angažovane u odbrani zemlje, posebno na KiM i jugu Srbije. Možda ti podaci i postoje, ali su daleko od očiju javnosti i o tome se ne govori. A trebalo bi, jer je sigurno da među tim ljudima postoji određen broj koji je oboleo i koji boluje u krugu svoje porodice, deleći sa njima patnje i troškove mučnog lečenja…

Korišćenje bombi sa osiromašenim uranom na KiM i jugu Srbije predstavlja zločin protiv ljudi, koji ene može da bude sakrivan iza zida tišine i ne sme da ostane nekažnjen. Vojni stratezi SAD, koji su dali zeleno svetlo za upotrebu municije sa OU navode da su pripadnici KFOR-a , kao i stanovništvo KiM bezbedni?! Ali, podaci iz Pentagona pokazuju da su Peć, Đakovica i Prizren, kao i druga područja ove pokrajine zasuta desetinama hiljada projektila sa OU. Radiološki najzagađenija su područja na potesu Peć – Prizren – Đakovica. Na ovim mestima ubrzo posle upotrebe ove vrste municije, izmerena je radioaktivnost od 236.000 Bq/kg zemljišta, pri čemu je nivo radijacije prekoračen čak 1.200 puta.

Biljana Diković: Naši lekari dramatično upozoravaju da je povećan broj obolelih od raznih vrsta karcinoma i leukemije, da je Srbija po broju novootkrivenih i obolelih od karcinoma među prvim u Evropi, a da nam tek predstoji epidemija karcinoma… Neosporno je da je NATO agresija na SRJ 1999. godine bila pored hemijskog, biološkog, ekološkog i poseban genocid nad civilnim stanovništvom Srbije…

Mirjana Anđelković Lukić: Rak masovno kosi stanovnike Srbije. Prema poslednjim podacima Nacionalnog registra za rak, od ove opake bolesti 2011. godine je umrlo 21.007 osoba, od toga 12.085 muškaraca i 8.922 žene. Posebno zabrinjava činjenica da stopa smrtnosti raste brže nego stopa obolevanja. Mortalitet se godišnje uvećava za dva i po, a učestalost obolevanja za dva odsto. Zbog toga nam preti opasnost da se nađemo u situaciji da se broj novootkrivenih slučajeva malignih oboljenja i broj umrlih na godišnjem nivou – izjednače.

Dr Snežana Živanović Perišić iz Odeljenja za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ kaže da je od 2002. do 2011. godine stopa mortaliteta od raka u Srbiji porasla za 17%!!! Od raka bronhija i pluća godišnje umre 4.600 obolelih, od malignih tumora dojke 1.600 a od raka grlića materice 500 žena. Rak debelog creva i rektuma pokosi još 2.600 obolelih, a karcinom prostate 800. Poslednji podaci za 2011. godinu pokazuju da se godišnje otkrije 33.000 novih slučajeva raka, a profesor dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka i koautor u knjige ”Zločin u ratu, genocid u miru”, upozorava da bi broj obolelih 2015. mogao da dostigne i 40.000, a umrlih od 22 do 23.000.

Prema „Registru za rak“ u centralnoj Srbiji se godišnje dijagnostifikuje više od 33.000 novih slučajeva oboljevanja od raka, a samo u Beogradu otkrije oko 8.000 novoobolelih.
U Srbiji od raka godišnje umre oko 21.000 ljudi, a u glavnom gradu više od 4.600 muškaraca i žena.

Tokom poslednje decenije obolevanje od svih oblika raka u Srbiji je poraslo za 25% kod muškaraca i za 18% kod žena, a broj obolelih od malignih tumora u Beogradu porastao je za 16%.
U Vojvodini broj lečenih pacijenata od karcinoma u 2007-oj je bio 7.324. a i 2008-oj godini 8.133.
Srbiji ne postoji ni minimalan oblik saradnje sa stručnjacima iz zapadne Evrope u kojoj je zbog porasta broja obolelih vojnika odavno upaljena lampica za uzbunu. Saradnje nema ni sa lekarima iz Italije gde je najveći broj umrlih i obolelih od posledica jonizujućeg dejstva osiromašenog urana.

Biljana Diković: Znamo da su Ujedinjene nacije falsifikovale istinu i krile izveštaje o ekološkoj situaciji u Srbiji, šokantan je bio izveštaj senegalca Bakari Kantea, šefa prve misije UNEP-a, Programa UN za čovekovu okolinu, iz maja 1999. godine koji nigde nije bio prikazan…

Mirjana Anđelković Lukić: Taj tekst izveštaja Bakari Kantea u celosti nikada nije objavljen, ali su delovi procurili u javnost zahvaljujući američkom nezavisnom novinaru Robertu Parsonsu, izveštaču iz međunarodnih institucija u Ženevi. Robert Parsons svedoči o tome kako su se u kancelarijama UN, u atmosferi unutrašnjeg razdora, cenzurisali i „frizirali“ izveštaji o zdravstvenim posledicama upotrebe oružja sa osiromašenim uranom na Balkanu. Izveštaj je kategoričan u oceni da će naredne generacije koje žive na bombardovanom tlu, patiti od kancerogenih oboljenja, leukemije, biće povećan broj spontanih pobačaja i dolazi do deformiteta novorođenčadi. U izveštaju Bakari Kantea piše da su zbog bombardovanja prirodu u SRJ zagadile otrovne supstance, među kojima su najopasniji polihlorovani-bifenili (PHB), visokokancerogeni i odgovorni za imunološke bolesti.

Pošto u regionu Srbije najčešće duvaju severozapadni vetrovi, to praktično znači da zagađenje ide od Srbije ka Mađarskoj, Nemačkoj, Hrvatskoj i BiH i Republici Srpskoj, ili ka Albaniji, Makedoniji i Grčkoj.

Britanski stručnjak Kit Baverštok, bivši direktor službe za radiološku zaštitu u evropskoj kancelariji Svetske zdravstvene organizacije, koji je prvi put konstatovao da uran oštećuje genski materijal, a Organizacija to „previdela“, tvrdi da su polazište za njegova ispitivanja upravo bili rezultati američkog vojno-istraživačkog programa. SZO je 2001. pod pritiskom SAD lažirala izveštaj UN i izbacila saznanje da je oružje kojim je bombarovan narod u SRJ 1999. godine – KANCEROGENO.

Posle završetka bombardovanja, od 24. marta 1999. godine, Grci i Bugari su u maju i junu 1999. godine slali izveštaje da je zračenje kod njih 30 puta uvećano u odnosu na prirodni fon, što je dokaz da su tone radioaktivnog otpada rasejane po čitavom prostoru Balkanskog poluostrva.

Prof. dr Mirjana Anđelković Lukić

Biljana Diković: Zahvaljujem se na razgovoru i molim da završimo konstatacijom sudskog veštaka za vojne eksplozive o AGRESIJI zemalja članica EU, u udruženom zločinačkom poduhvatu NATO 1999. godine NAD CIVILNIM STANOVNIŠTVOM SRBIJE…

Mirjana Anđelković Lukić: Zahvaljujem se i ja vama na interesovanju i pitanjima.
Na kraju možemo da kažemo da se na teritoriji SRJ vodio specijalni rat, koji po svojim efektima spada u hemijske i radiološke ratove. NATO alijansa je bombardovanjem ciljanih meta posredno izazivala efekte po posledicama veoma bliske efektima hemijskog rata, odnosno kao da je koristila bojne otrove, a primenom municije sa osiromašenim uranom doprinela je nastajanju efekata radiološkog udesa ugrožavajući zdravlje celokupnog stanovništva i zagađujući prirodu hiljadama godina unapred.

***

(23. 3. 2016. Za SRBski FBReporter razgovarala Biljana Diković)

Share this post: