Obavezno pročitajte: Razgovor Emira Kusturice i skromnog predsednika Urugvaja

Razgovor

Emir Kustrurica je imao priliku da raygovara sa najskromnijim predsednikom na svetu. Naime, reč je o predsedniku Urugvaja Hoseu Muhiki.

Kusturica priča kako ga je predsednik Urugvaja u njihovom prvom razgovoru odgovarajući na pitanje šta misli o bankarstvu uputio na svoju burnu revolucionarnu prošlost.

Ti Kusturice, misliš da su oni koji pljačkaju banke kriminalci?! Varaš se, kriminalci su oni koji formiraju banke – kaže nekadašnji gerilac koji se borio protiv fašističke hunte u Urugvaju, učesnik otmica, uličnih borbi, čovek koji deset godina proveo na robiji u bunarima i na kraju spas potražio u razgovorima sa mravima.

Revolucionarnu prošlost je zamenio političkom karijerom. Kad je stigao u Vladu Urugvaja da tamo započne svoj prvi radni dan kao ministar poljoprivrede, čovek sa parkinga ga je pitao – Koliko dugo nameravate da ostanete, Muhika mu je odgovorio – Prilično dugo, a kasnije se to ispostavilo kao tačno.

Ovaj predsednik ja dva puta uzastopno bio0 predsednik, smanjio nezaposlenost za 47 odsto, i povećao bruto društveni proizvod.

Muhika nije napustio predsedničku palatu zato što je izgubio izbore, a po njihovom zakonu nije imao pravo da se kandiduje treći put.

Kustrurica kaže da nikada nije video oduševljenje i iskrenu ljubav naroda prema svome vođi, kao što je to bilo na dan kad je Muhika napuštao vlast.

Na Kusturičino pitanje kkada je počeo da razmišlja o ideji socijalne pravde, najskromniji predsednik na svetu kaže da je to bilo veoma rano i da se sa 14 godina pridružio jednoj studentskoj političkoj grupi.

Muhika kaže da  političke ideje često dolaze s ljubavlju i da se on prvi put zaljubio kada se politički aktivirao u studentskoj grupi “Anarhistička inspiracija“. Ovaj pokret je bio veoma snažan u Urugvaju, i bio je začetak sindiokalnog pokreta.

Ovaj skromni predsednik priča kako je u njegovom kraju živela grupa imigranata iz Japana koja je gajila cveće. Kaže da su neki od njih u tome našli način da zarade i dodaje da su tada prodavali mnogo cveća.

On kaže da veruje u to da i cveće oseća bol i da je naučno dokazano da je i ono sposobno da oseća.

Muhika kaže da sebe definiše kao ateistu, ali da nije siguran da je to zaista. On dodaje da je obožavalac prirode.

Muhika

Nekadašnji predsednik Urugvaja kaže da su ljudi društvene životinje. i da je seme naše društvenosti posejano u našoj biologiji.

On smatra da je nakon buržoaske revolucije ostao stereotip da verujemo da je deklaracija o pravima sveta i da su ljudi jednaki zbog nekog važnog spisa. Međutim, on smatra da to nije istina.

Kusturičin sagovornik da je emocionalna inteligencija seme sveukupne naše inteligencije i da odluku prvo donese naše srce, pa onda glava smisli argument, a mi verujemo da je obrnuto.

Na pitanje kako je o slobodi razmišljao dok je bio u zatvoru, Muhika kaže da ju je shvatao imaginarno. On dodaje da ga je misao o borbi motivisala jer je znao da će je po izlasku iz zatvora nastaviti. Kaže da je sat vremena nakon izlaska iz zatvora bio već na protestu.

Muhika smatra da je sve ovo o čemu danas priča sazrelo u njemu tokom desetogodišnjeg boravka u zatvoru. On misli da bez te usamljenosti ne bi bio ono što jeste danas.

Muhika smatra da je bojava banaka najveći zločin jer banke uzimaju novac radnih ljudi i na njemu zarađuju. On kaže da razmišlja na sličan način kao rani hrišćani koji nisu znali za interes i kamate.

Na pitanje šta bi radio da ima 80 milijardi dolara on kaže da se to neće desiti, a kada bi imao toliko novca verovatno bi živeo kao milijarder očajnički razmišljajući ko će da ga opljačka jer je to glavna briga svakom milijarderu.

On dodaje da bi taj novac razdelio okolo i da moramo da se pozabavimo klimatskim promenama. Treba da se stvori pijaća voda u Mongoliji, u sušnim delovima Azije.

Na Kusturičino pitanje da li je moguće stvari promeniti bez velikog rata ili katastrofe, on kaže da ne zna da li ćemo evoluirati i citirajući Anštajna, kaže da će Četvrti svetski rat biti vođen motkama i kamenjem.

Muhika za kraj razgovira kaže da je ponosan na to što je posao koji je radio godinama omogućio nekim ljudima koji su živeli u bedi da žive mnogo bolje.

(Politika)

Share this post: