Oluja ili bankrot: Hrvatski nacionalizam iznad ekonomskih interesa

hrvatska parada godisnjica oluje

Hrvatska još ne zna u kako se teškoj ekonomskoj situaciji nalazi. Dok je javnost s razlogom preplašena grčkom krizom, elita razmišlja kako obeležiti „Oluju“.

Vlast (SDP) i opozicija (HDZ) su u neprestanom sukobu kako obeležiti akciju „Oluja“, za Hrvatsku odlučujuću operaciju proteklog, davno završenog rata, piše „Jutarnji list“.

U analizi pod naslovom “Hoće li Hrvatska u miru izgubiti ono što je krvavo stekla u ratu”, autorke Jelene Lovrić postavlja se pitanje šta će na kraju ostati od „Oluje“.

Proterivanje Srba

Njeni se rezultati, oslobađanje zemlje i teritorijalna celovitost, ne brane spomenicima ni vojnim paradama, nego se državni suverenitet i sloboda danas brane na ekonomskom planu, poruka je komentara kojim se upozorava da, ukoliko Hrvatska ne izbegne ekonomsku katastrofu i ne postane uspešna, postaće neslobodna država koja o svojoj sudbini više neće moći suvereno da odlučuje.

I sve to, ističe se, uprkos pompeznoj kninskoj crkvi i grandomanskom Tuđmanovom spomeniku koji se planira podići u Kninu povodom godišnjice vojno-policijske akcije Oluja, koju Hrvatska ove godine obeležava 4. avgusta u Zagrebu, a 5. u Kninu.

Podseća se, naime, da će dve decenije od oslobađanja i vraćanja u korpus hrvatske države, Knin ove godine obeležiti realizacijom tri gigantska projekta – otvaranjem Muzeja Domovinskog rata, zatim nove velelepne crkve, kako se navodi, navodno najveće u Hrvatskoj, te otkrivanjem divovskog spomenika Franji Tuđmanu.

I sve to u gradu koji je, kako se ističe, neslavni rekorder po siromaštvu, gde četvrtina stanovništva – skoro šest hiljada – živi od socijalne pomoći, „grdni milioni su ulupani u megalomanske objekte koji nikoga ne mogu zaposliti ni nahraniti“.

Tri kapitalne investicije u Kninu, dobrim delom finansirane su, napominje se, iz državnog budžeta, iako su potpuno ekonomski neproduktivne.

Ilustracija

Načina na koji žele da slave Oluju, ne pitajući za cenu i opravdanost troškova, više je nego jasan signal da Hrvatska još nije svesna u kako se teškoj ekonomskoj situaciji nalazi, navodi se u analizi i dodaje da ni pogled na grčku dramu u Hrvatskoj, izgleda, nikoga nije opametio.

Uz konstataciju da Hrvatska, 28. članica Evropske unije, još nije tako težak problem kao Grčka, ističe se da ona ni Evropi ni međunarodnim faktorima nije ni toliko važna.

Upozorava se, međutim, da ako je Atina izložena nemilosrdnom diktatu, jer se uvalila u dugove koje ne može da vrati, onda zasigurno ni prema Hrvatskoj, nađe li se u sličnoj situaciji, Evropa neće imati baš nikakve milosti.

Ukazuje se i da će se o Hrvatskoj, ukoliko njen dug postane neupravljiv, odlučivati izvan nje i neće se ticati samo reformi, nego će Brisel pod svoju šapu staviti i ono najvrednija što ona ima.

A Hrvatska, baš kao i Grčka, ima vrlo zanimljivu imovinu, ističe se u analizi.

Hoće li Hrvatska u miru izgubiti ono što je u ratu krvavo odbranila? Sačuvala je suverenost i izborila slobodu. Sada se na ekonomskom planu sužava mogućnost njenog funkcioniranja kao suverene države. Kopni sloboda da upravlja svojim odlukama. Gospodar je svoje teritorije, ali je sve manje gospodar svoje budućnost”, navodi se u analizi.

I umesto da sve to probudi alarme u Hrvatskoj, vlast i opozicija naganjaju se o načinu obeležavanja Oluje, čija će proslava biti veća i bolja – vladina parada u Zagrebu ili kao i dosad uglavnom desničarski dernek u Kninu.

hrvatska zagreb protest demonstracije

 

Podseća se i da je Hrvatska ovih dana dobila potvrdu da ima najskuplju i najlošiju političku elitu, da se za političare troši više, a za sirotinju manje nego u drugim državama Evrope.

Istovremeno, dodaje se, Svetski ekonomski forum objavio je istraživanje prema kojem je hrvatska vlada, šesta najgora po efikasnosti u čitavom svetu, u društvu Venecuele, Argentine, Libije, Angole ili Čada.

(Tanjug)

Share this post: