OTIMAČINA I PLJAČKA SRBIJE: General koji je vodio bombardovanje Srbije dobija dozvolu da KOPA UGALJ NA KOSOVU!

Vesli Klark

Vesli Klark

Vlati samoproglašene republike Kosovo dale su pravo kompaniji povezanoj sa penzionisam američkim generalom Veslijem Klarkom da eksploatiše jednu trećinu teritorije u potrazi za rudom uglja, otkrila je Balkanska istraživačka mreža (BIRN).

Rezultati istrage objavljeni su u utorak, a otkrili su da je pravo za eksploataciju uglja dobila kanadska kompanija „Envidity Energy ltd“, na čijem čelu je upravo Klark, jedan od predvodnika NATO bombardovanja na Srbiju 1999. godine.

BIRN je otkrio da je Klarkova kompanija podnela zahtev za dozvolu u avgustu.

„Envidity“ još mora da čeka da parlament odobri ugovor, pre nego što pristupi istraživanju. Neki stručnjaci smatraju da je dati prava na istraživanje na tolikom prostoru, u stvari praktično davanje monopola ovoj kompaniji da istražuje bogate rezerve uglja okupiranim terotorijama.

BIRN je kontaktirao „Envidity“ da prokomentarišu ove tvrdnje. Iako su potvrdili da su dobili pitanja, nisu odgovorili do objave teksta. BIRN je takođe kontaktirao i Ministarstvo finansija na čiji je predlog Vlada odobrila zahtev ove firme.

Ali, ni ministarstvo nije odgovorilo na pitanja vezana za potencijalni monopol.

kosovska energetska korporacija (KEK), javno preduzeće, koristi 10 do 11 miliona tona uglja, godišnje, da pokrije sopstvene energetske potrebe, što znači da su rezerve zemlje potencijalno dovoljne da potraju oko 1.000 godina.

Vesli Klark komandovao je ratnom operacijom na okupiranim teritorijama dok je bio i zapovednik NATO od 1997. do 2000. godine.

U svom poslednjem zadatku, kao zapovednik združenih snaga NATO u Evropi, poveo ih je do pobede na okupiranim teritorijama, „spasavajući 1,5 miliona Albanaca od etničkog čišćenja“, kako je napisao u svojim memoarima.

Penzionisani američki general ostaje heroj za kosovske Albance, a brojne ulice su dobile ime po njemu u Peći, Prizrenu, Vučitrnu i Uroševcu, kao i jedna auto-škola u Kosovom Polju.

Kako je navedno u njegovoj biografiji na sajtu kompanije „Envidity“, povukao se iz američke vojske posle 38 godina kao „general sa četiri zvezdice“.

Tokom 2004. godine, Vesli Klark je učestvovao u trci Demokratske stranke za predsedničku nominaciju, ali se povukao pošto je pobedio na primarnim izborima samo u Oklahomi.

Klarka su smatrali potencijalnim kandidatom za demokratsku nominaciju 2008. godine, ali on je podržao Hilari Klinton. Posle njenog povlačenja, podržao je aktuelnog predsednika, Baraka Obamu.

Vlada Kosova dala Vesliju Klarku dozvolu za investiciju vrednu milione dolara

Posle mnogo godina napora, preduzeće „Enviditi“ američkog generala Veslija Klarka počelo je da ostvaruje planove u vezi sa investicijom vrednom više miliona dolara na Kosovu.
Ta kompanija godinama čeka da dobije odgovor od kosovskih institucija u vezi sa proizvodnjom sintetičke nafte i gasova koji se proizvode od uglja, prenosi KTV.
Nakon što je kompanija odustala od investicije, aktuelni funkcioneri vlade mesecima su pokušavali da je ubede da se vrati u realizaciju projekta, prenosi portal „KosSev“.
„Enviditi“ je 2012. podnelo je zahtev za dobijanje dozvole za korišćenje uglja na ulazu u Dukađin (Metohiju, prim. red). U vreme kada je zahtev upućen ministarstvu za ekonomski razvoj, direktor kompanije je rekao da su njegovi planovi da proizvodni kapaciteti dostignu do 2 miliona litara nafte u jednom danu.

Na sastanku 25. avgusta ove godine, vlada Kosova je odobrila odluku Komisije za javno-privatno partnerstvo da izda dozvolu pomenutoj kompaniji i formiranje komisije za završetak sporazuma, ali tek nakon što Skupština Kosova donese odluku po tom pitanju.

Odbor za ekonomski razvoj Skupštine trebalo je da razmotri odluku vlade, ali je njegova sednica odložena zbog nedostatka kvoruma. Predsednik tog odbora Muhamet Mustafa nije želeo da govori o tom procesu bez objavljivanja konačnih stavova komisije sledeće nedelje.

Nezavisna komisija za rudnike i minerale je objavila da je kompanija podnela tri zahteva u 2013. godini za istraživanja na jednoj trećini teritorije Kosova, ali i da su isti odbačeni zbog nedostatka dokumenata.

Predsednik komisije Ramiz Krasnići rekao je da, prema zakonu o rudnicima i mineralima, komisija može da izda licencu, ali ne i dozvolu za obradu rude bez odluke vlade.

Istovremeno, realizacija te investicije podelila je javnost. Civilno društvo protivi se takvoj odluci, navodeći da je realizacija štetna po okolinu i da će znatno oštetiti obradivo zemljište. Predstavnici biznisa kažu da će upotreba velikih resursa uticati na ekonomski rast i zapošljavanje na Kosovu.

„Kohavižn“ je zatražila detalje sporazuma od komisije za javno-privatno partnerstvo koja radi u okviru ministarstva finansija, ali ista nije odgovorila na zahtev.

„Endiviti“ je 2012. ponudio vladi Kosova 30 odsto od profita svoje ukupne dobiti, što bi moglo da bude petina vladinih prihoda u jednoj godini.

U roku od šest do sedam godina takođe bi mogao da bude spreman transportni sistem za snabdevanje aviona gorivom.

Realizacija te investicije bi, prema planu kompanije, doneti posao za hiljade ljudi u samoj proizvodnji, ali i za stotine drugih ljudi koji će biti uključeni kao podizvođači.

Tehnološka kompanija u okviru projekta biće u potpunosti američka.

U tom zahtevu, direktor kompanije zatražio je od vlade da ubrza izdavanje dozvola, kako bi u proleće 2013. godine počelo bušenje.

(Blic)

Share this post: