OVAKVOM LUKAVOM POTEZU SE NISU NADALI: Iran u saradnji sa Turskom potpuno nokautirao Zapad!

Iran se pridružuje Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU). Do početka sledeće godine, tačnije februara, Iran će se pridružiti grupi od pet osnivačkih članica Unije, i otvoriti vrata Turskoj da to učini u 2018. godini.

Između ovoga i kraja rata u Siriji, nije teško zaključiti da je doktrina haosa u Centralnoj Aziji predvođena Amerikom, na izdisaju.

Konačno pridruživanje Irana EAEU je odgovor na brojne faktore, od kojih je najvažnija kontinuirana ratobornost SAD-a.

Proširene ekonomske sankcije na Iran i lidera EAEU, Rusiju, stvorile su potrebu za većom koordinacijom ekonomskih i spoljnopolitičkih ciljeva između njih.

I to stvara nove realnosti u regionu koje će preoblikovati svet za narednih sto godina.

U poslednjim danima Obamine administracije je izgledalo kao da je cilj bio da se zaustavi okretanje Irana prema Rusiji i Kini. Verujemo da je to bila pokretačka snaga iza Obaminih preovora oko kontroverznog nuklearnog dogovora.

Zapravo, Obama je pokušao da trguje odmrzavanjem iranskih milijardi koje su držali u zapadnim bankama, u zamenu za to da Iran ignoriše osvajanje Sirije i stvaranje potpunog haosa tamo.

Nakon što se Iran stavi pod ekonomsku blokadu, zamrznu njihovi računi, zabrane im se međubankarse komunikacije sa klijentima (uklanjanje iz SWIFT-a), podstakne hiperinflacija da bi se posejala promena režima, gde bi oni onda bili primorani da dozvole svom savezniku Siriji, da bude predata vehabijama.

Iran bi onda morao da odbaci savezništvo sa Rusijom, i bili bi zahvalni na prilici da vrate svoj novac potpisivanjem sporazuma koji im zabranjuje sticanje nuklearnog oružja…

Takva je logika ljudi koji su vodili spoljnu politiku SAD-a pod Obamom.

Dakle, sada, pomažući Rusiji i sirijskoj vojsi u uništavanju ISIS-a, Iran čini pametan potez daljom integracijom njihove ekonomije u potrebi za diverzifikacijom i investiranjem, pridruživanjem ekonomskoj uniji koja je trebala da uskladi sve interese Centralne Azije.

Nema više haosa. Zbignjev Bžežinski nije samo mrtav, njegova strategija, kao glavnog američkog stratega, je takođe mrtva.

Ostavljeni onima kao što su Obama, Hilari Klinton, Džon Mekejn i Bušovoj administraciji pre njih, su dokazali da su na svakom koraku nadigrani od strane Vladimira Putina, kineskog premijera Si Đinpinga i iranskog predsednika Hasana Rohanija.

Sirija je svima jasno stavila do znanja da SAD nisu više nepogrešive. Zapravo, toliko su blizu nekompetentnosti i u vojnoj i diplomatskoj efikasnosti.

Ruska intervencija je otkrila stvarne korene sukoba, kao i do koje mere će američko rukovodstvo lagati, varati i krasti, kako bi postigli svoje haotične regionalne ciljeve. Predsednik Tramp menja pravac ovog broda, ali je to spor proces koji se vodi na svim nivoima od strane onih koji su ugrađeni u odeljenja birokratije.

Ipak, ulaskom Irana u EAEU kao punopravnog člana, otvoriće se vrata za nove članove. Rusija se udvarala svima širom regiona, jer članovi EAEU rade na pravilima i grade organizaciju.

Ulaskom Irana, unija bi trebalo brzo da izraste, i pomogne i olakša da se završi kineski projekat “Jedan pojas jedan put”.

Sa nedavno najavljenim velikim projektima, uključujući i novu verziju gasovoda IPI – Iran/Pakistan/Indija – ovo saopštenje nije toliko diplomatski udar Putina i Rusije, koliko već svršen čin.

Uvek je bilo pitanje kada će, a ne da li će, se Iran pridružiti EAEU. Uz to, zemlje poput Indije, Pakistana i Turske se mogu pridružiti i znati da imaju ravnopravne uslove za trgovinu, što će ugušiti animozitete i trajne sporove.

Kao što je Federiko Pjeačani istakao u “Strategic Culture Foundation”, čak su se i tenzije između Indije i Kine smirile, jer je postalo očigledno da SAD pod Trampom jednostavno više nisu ni voljne ni sposobne da zadrže svoju dominaciju nad centralnom Azijom.

Pjeračanijev argument je da je Tramp mešavina nesposobnosti i pragmatizma kada je u pitanju spoljna politika. A ta mešavina je dovela do trenutnog stanja stvari, a SAD, Izrael i Saudijska Arabija neuspešno pokušavaju da ostanu relevantni.

Putin je de fakto postao pregovarač za one koji su ujedinjeni protiv Izraela a Tramp se trudi da to uradi za Izrael. Kada se taj dogovor postavi i Tramp pristane da ukloni američko vojno prisusto u većini regiona, onda ćemo moći da vidimo kako bi svet mogao izgledati bez proizvedenih sukoba.

(Webtribune.rs)

Share this post: