Ovo su političari sa Balkana koji su prijatelji sa Putinom…

Političari bivših jugoslovenskih republika, danas samostalnih država, pokazali su u februaru celu lepezu odnosa prema rukovodstvu u Moskvi – od iskrene želje za saradnjom, merkantilnih osmeha do najružnijih optužbi.

Rusija se našla u balkanskom političkom lavirintu i samo oni koji poznaju prilike mogu da razumeju tu paradoksalnu situaciju.

Slovenija, prva članica NATO i EU (mart i jun 2004), odlično sarađuje sa Rusijom, dok najmanja zemlja na Balkanu, čiji su se građani od davnina ponosili prijateljstvom tvrdeći „nas i Rusa 300 miliona“, sada ima izuzetno loše odnose sa Moskvom.

Hrvatska nema ambasadora u Moskvi, a u Zagrebu komentatori svaku izjavu ruskog ambasadora Azimova dočekuju salvama kritika. U BiH je situacija još zamršenija.

[adsenseyu5]

Bošnjački i hrvatski predstavnici u vrhu države ljuti su na Moskvu jer smatraju da lobira za srpske interese. Republika Srpska ima odlične odnose i njen predsednik Milorad Dodik se od svih balkanskih političara najviše puta sreo sa Putinom.

Vlast u Makedoniji ima nezahvalnu poziciju jer svako približavanje Moskvi iritira Vašington, što koriste Albanci.

Srbija gaji tradicionalno dobre odnose sa Moskvom, ne postoje nikakva sporna pitanja, a kakva će biti ekonomska saradnja zavisi pre svega od razvoja srpske privrede.

Malena Slovenija služi za primer kako se u političkoj praksi ostvaruje narodna „umiljato jagnje dve majke sisa“. Putin je u Kremlju 10. februara 2017. primio predsednika Slovenije Boruta Pahora.

To je njihov peti susret u poslednjih osam godina. Rusija obezbeđuje 70 odsto potreba gasa koje koristi Slovenija.

Ruske železnice su spremne da učestvuju u modernizaciji slovenačkih pruga, što je investicija u visini jedne milijarde. Slovenci u Rusiji odlično prodaju lekove, pošto su prvi od svih stranaca napravili i fabriku u Podmoskovlju.

[adsenseyu1]

Pahorova poseta Moskvi podstakla je hrvatske medije da pitaju kako to da Slovenija može da sarađuje sa Rusijom uprkos sankcijama a Hrvatska ne, prozivajući hrvatsko rukovodstvo koje poslušno izvršava direktive Vašingtona.

Ionako loše odnose zahladio je premijer Andrej Plenković, u novembru 2016. sugerišući Kijevu da u integraciji Donbasa „koriste hrvatsko iskustvo“.

Iz Moskve mu je poručeno da se bavi hroničnim problemom kršenja ljudskih prava Srba i drugih manjina u Hrvatskoj, a ne Ukrajinom i podsetili ga da su „Olujom“ i „Bljeskom“ proterali 250.000 Srba.

Korektan odnos prema BiH i Makedoniji Moskva je pokazala i odlukom da im posle mnogo godina vrati sovjetski klirinški dolarski dug nastao u vreme Jugoslavije. Svojih 60 miliona dolara Makedonija je već dobila, a uskoro će 125 dobiti BiH.

Nije sporno da Moskva želi još bolju saradnju sa Republikom Srpskom, ali hoće da razvija odnose i sa celom BiH. Mnogo puta su isticali da podržavaju jačanje stabilnosti u BiH na osnovu Dejtonskog sporazuma, ali su protiv da vlasti u Sarajevu prave bilo kakvu novu konstrukciju države na štetu Srba.

[adsenseyu1]

Crna Gora je primer kako rukovodstvo može tradicionalnog prijatelja da pretvori u – neprijatelja. Optužba Đukanovića, lidera DPS-a na skupu u Nikšiću 9. februara, da je Moskva na dan parlamentarnih izbora 16. oktobra pokušala da napravi krvoproliće tako što je na njega kao premijera organizovala atentat, samo je deo propagandnog rata protiv Rusije.

– Kampanja protiv Rusije nije nova, samo je ušla u novu etapu crnogorski vlasti. Dokaza za njihove optužbe nema – tvrde u ruskom ministarstvu inostranih poslova.

U Moskvi znaju da je sva kampanja vlasti u Podgorici vezana za njihovu želju da što pre uđu u NATO, ne uvažavajući mišljenje svojih građana.

Putin sa Pahorom

Sergej Lavrov je tokom posete Beogradu sa dosta gorčine govorio o crnogorskom rukovodstvu. Optužio je Đukanovića da je izdao Rusiju i prekršio svoja obećanja i obaveze.

Nije rekao šta su to Đukanović i njegova u to vreme desna ruka, Milan Roćen, nekadašnji ambasador u Moskvi, kasnije ministar spoljnih poslova Crne Gore, obećavali Rusima.

Neosporno je da je crnogorski režim u vreme osamostaljivanja zahvaljujući Milanu Roćenu imao odlične odnose sa važnim ruskim ministrima, među kojima su Lavrov i Šojgu. U to vreme, Moskvu uopšte nije interesovala crnogorska opozicija, kontaktiralo se samo sa Milovom družinom.

Sve se sunovratilo kad je Milo uveo sankcije „majci Rusiji“.

Kad se sve to zna, jasno je zbog čega je Putin više puta rekao da je Srbija najverniji saveznik Rusiji na Balkanu. Stav srpskog rukovodstva da ni pod kakvim pritiskom ne uvede sankcije, pravi je melem na rusku ranu.

Drago im je i to da u Beogradu odlično razumeju da je storniranje „Južnog toka“ motivisano politički a ne ekonomski.

Stav o Kosovu Rusi ne nameravaju da menjaju i sve spekulacije o tobožnjoj trgovini za zapadno priznanje Krima kao ruske teritorije su bez osnova.

MOSKVA POGURALA JEREMIĆA

UOČI predsedničkih izbora u Srbiji neki kandidati se takmiče da ubede glasače da imaju „najbolje odnose sa Kremljom“.

Srpski tabloidi napadaju Vuka Jeremića da je protivnika Rusije, mi koji godinama pratimo ovdašnja zbivanja znamo da je Jeremić dogurao visoko u borbi za glavnu fotelju OUN zahvaljujući Moskvi, a zaustavili su ga Vašington i London.

(Večernje novosti)[adsenseyu2]

Share this post: