PAKLENI CIONISTIČKI PLAN – Amerika i Izrael okupiraju Palestinu, Siriju i Liban!

Zajedno smo jači

Zajedno smo jači

Posle nekoliko odlaganja, 14. septembra je svečano potpisan amerčko-izraelski sporazum o vojnoj pomoći za period 2019-2028.

Sa izraelske strane na ceremoniji potpisivanja je učestvovao šef nacionalne bezbednosti Izraela Jakov Nagel, a sa američke – njegov kolega Suzan Rajs, poznata, pre svega, po tome što je zajedno sa Hilari Klinton i Samantom Pauer, ubedila Obamu o potrebi za sprovođenjem intervencije u Libiji.

Sporazum je postao najveći dogovor te vrste u istoriji. Tokom naredne decenije, Sjedinjene države će dati Izraelu skoro 40 milijardi dolara, što je više od deset milijardi dolara, u odnosu na finansijsku pomoć u ovoj deceniji. Upravo ovim sredstvima Izrael će sprovoditi svoju vojnu kampanju, t.j. okupiraće Palestinu, Siriju i Liban.

Zanimljivo je da se američka vojna pomoć Izraelu povećava, a da zvanični Tel Aviv ipak ne učestvuje ni u jednom ratu.

Stvoriti maksimalnu nestabilnost na Bliskom istoku – to je ono što je u interesu Amerike. Vašingtonu ne odgovara postojanje suverenih država koje imaju ogromne zalihe nafte.

To i jeste razlog što su nastradali Irak i Libija. Međutim, znamo da bez obzira na trenutnu situaciju u Iraku i permanentni pritisak Sjedinjenih država na ovu zemlju, eksploatacija naftnih polja još uvek nije povoljna za Belu kuću.

Činjenica je da je Vlada Iraka uspostavila određene kvote za vađenje nafte.

Postoji mišljenje da Sjedinjene države za sebe pokušavaju da stvore povoljnije uslove, zahtevajući od svojih satelita da odustanu od zajedničkih projekata sa Irakom,čime faktički uvode „neformalne sankcije.“ Tako je, na primer, nedavno, Južna Koreja odbila da nastavi razradu bušotina u iračkom Kurdistanu, uprkos činjenici da je projekat trajao već osam godina i koštao Seul 130 miliona dolara.

Čudnom slučajnošću, odluka o prekidu je bila doneta tokom duge posete Generala američke vojske Marka Milija, Južnoj Koreji.

Štaviše, postoje dokazi da je to ono o čemu je razgovarano tokom aprilske posete Džona Bajdena Iraku – prve posle četiri godine.

S obzirom da još uvek nije poznato da li će iračka vlada ublažiti uslove za proizvodnju nafte, stvaranje novih izvora napetosti u regionu finansiranjem okupacionog režima Izraela – je nešto što sasvim ide u prilog Sjedinjenim državama.

Nije slučajno „međunarodna zajednica“ iznenada primetila ratne zločine Izraela u Palestini nakon mirovnog sporazuma koji su potpisali Tel Aviv i Turska, prema kojem Turska ima pravo da Palestini isporučuje humanitarnu pomoć. Tako je delegacija Međunarodnog suda za krivične postupke dobila dozvolu da sakupi dokaze o ratnim zločinima u sâmom Izraelu. Prema rezultatima rada, ovaj sud ima pravo da izda nalog za hapšenje vojnog i političkog vrha zemlje.

Pored toga, Izrael vodi izuzetno agresivno politiku prema Iranu, koji je u suštini jezgro regiona. Sjedinjene države pokušavaju da oslabe ovu zemlju, koristeći sankcije i povlačeći izuzetno agresivne poteze.

Nedavno su iranski avioni presretači još jednom potisnuli američke bombardere sa svojih granica.

Na brifingu, koji je održan nakon tog događaja, portparol američkog Stejt departmenta Mark Toner nazvao je iransku prirodnu reakciju  veoma iznenađujućim ponašanjem, što pokazuje posebnan odnos Sjedinjenih država prema regionu.

Takođe, ne treba zaboraviti da Vašington finansira ne samo Izrael, već i Saudijsku Arabiju, koja je takođe prekinula diplomatske odnose sa Iranom i teži da ga  destabilizuje pomoću terorista, koje šalje preko nemirnih pograničnih provincija – Baludžistana i Kurdistana.

Na primer, pre tri dana, Islamska revolucionarna garda je ponovo saopštila da je likvidirala u ovim regionima dve terorističke grupe, koje finansiraju Saudijska Arabija i Sjedinjene države.

Dokazano je učešće jedne od grupa u krupnom terorističkom napadu 2011. godine, kada je poginulo nekoliko značajnih i uglednih iranskih nuklearnih fizičara, a nuklearni program Irana je nešto što zadaje ozbiljnu glavobolju Vašingtonu.

I, po svemu sudeći, Sjedinjene države veruju da će najveća investicija – 40 milijardi dolara, doneti ništa manje dividendi.

Međutim, sve veći broj američkih senatora se izjašnjava protiv bilo kakve finansijske pomoći Izraelu, a da ne pominjemo uslove pod kojima je sporazum zaključen.

Uprkos činjenici da, za razliku od prethodnih sporazuma Tel Aviv neće imati pravo da se obraća Vašingtonu za dodatnu pomoć, iznos dodeljenih sredstava je mnogo veći nego što Sjedinjene države trenutno troše na svojim ratištima.

Upravo zbog nezadovoljstva unutar Sjedinjenih država, Izrael je bio u stanju da izbije dodatni procenat koji ima pravo da pretvori u šekele.

Prema prvobitnom planu, odbrambeni kompleks Izraela, i pored svega, ne bi mogao da dobije ni cent od svih tih 40 milijardi dolara, da u konačnoj verziji nije rečeno da on ima pravo da oko 30% sredstava pretvori u šekele i, samim tim, plati i naruči opremu kod svojih proizvođača u okviru odbrambene industrije, što će u suštini vrlo pozitivno delovati na njegovu privredu. Upravo zbog neslaganja oko ove tačke potpisivanje ugovora je odlagano nekoliko puta.

Jedan sat pre potpisivanja sporazuma pročula se izjava izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, u kojoj je on, likujući, ukazao na značaj ovog sporazuma, pominjući iznos bez presedana, na koji se isti potpisuje.

Šta će biti cena za milijarde – postaće jasno u bliskoj budućnosti, tim pre što su razgovori oko smene vlasti u Izraelu već počeli.

U mnogim gradovima Izraela nastavljaju se masovni protesti ultraortodoksnih protiv vlade, koji su u vezi sa primedbama zbog pozivanja pravoslavne omladine u vojsku i nastavljanja radova na renoviranju subotom.

Ministra koji je nadležan za rad, Netanjahu je optužio za organizovanje puča protiv njega, a podrška opozicije za sprovođenje prevrata je omiljena taktika Vašingtona.

(Agencije)

Share this post: