PANIKA MEĐU ALBANCIMA: NEMA NIŠTA OD DRŽAVE KOSOVO!

Na konkurs za novog generalnog direktora Uneska stiglo je čak devet kandidatura. Rok za njihovo podnošenje istekao je pre nekoliko dana, a razgovor sa kandidatima biće upriličen tokom aprila.

Generalna konferencija Uneska na zasedanju u oktobru odlučiće između devet kandidata ko će biti novi generalni sekretar te organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija.

Biraće se između predstavnika Azerbejdžana, Vijetnama, Egipta, Katara, Kine, Gvatemale, Iraka, Libana i Francuske. Rok za podnošenje kandidature istekao je pre nekoliko dana, a razgovor sa kandidatima biće upriličen tokom aprila, kaže ambasador Srbije u Unesku Darko Tanasković.

Sigurno je da će izbor novog generalnog direktora Uneska biti proces koji će zaokupljati mnogo vremena i trošiti dosta energije Izvršnog saveta i cele organizacije tokom ove godine, ocenio je Tanasković. Broj kandidatura na to još više upućuje.

Plenarna sednica Izvršnog saveta Uneska od 19. aprila do 3. maja, prema Tanaskovićevim rečima, ima veoma obiman dnevni red i obuhvata ukupnu delatnost Uneska u svim oblastima. Izvesno je, međutim, da će izbor novog šefa te organizacije biti u centru pažnje.

Novi generalni direktor smeniće Bugarku Irinu Bokovu, koja je na čelnoj poziciji od 2009. godine.

Upravo činjenica da je 2017. izborna godina bila je jedan od bitnih razloga da iz međunarodne zajednice samoproglašenoj državi Kosovo bude upućena sugestija da ove godine ne aplicira ponovo za članstvo u Unesku.

„Komplikacija“ oko izbora novog šefa sasvim je dovoljna i bez slučaja Kosovo, koji sam po sebi predstavlja glavobolju s obzirom na sve okolnosti, pogotovo zbog toga što se kandidatura Prištine novembra 2015. godine završila neuspehom, mimo očekivanja većeg dela međunarodne zajednice.

Uprkos tome što je imala snažnu podršku nekih od najznačajnijih država, na čelu sa SAD, na zasedanju Generalne konferencije tada nije bilo neophodne dvotrećinske većine za prijem Kosova u Unesko.

Zbog te velike pobede srpske diplomatije, čija ofanziva, prema rečima njenog šefa Ivice Dačića, od tada nije prestala i zbog činjenice da su međunarodne okolnosti bitno drugačije i komplikovanije nego pre dve godine, jasno je zašto takozvana međunarodna zajednica savetuje Kosovo da preskoči kandidaturu ove godine.

Za Srbiju svakako da nije nebitno ko će biti na čelu Uneska, koji će odlučivati o članstvu Kosova, kao što je bio bitan i svaki detalj prilikom prethodnog podnošenja kandidature.

Tada se, na primer, takozvani ambasador Kosova u Francuskoj povremeno pojavljivao u Unesku i lobirajući posećivao delegacije koje su žele da ga prime. Aktuelna šefica Uneska, međutim, nije ga primala.

Tada ni Unmik, koji se držao svoga mandata, nije prihvatio da bude „poštonoša“ pisma Hašima Tačija sa zahtevom za prijem u Unesko, upućenog direktorki Bokovoj. Zato je podnošenje zahteva na sebe preuzela Albanija, uz podršku izvesnog broja država-članica.

Nije nebitno ni to što Albaniji u ovoj godini ističe članstvo u Izvršnom savetu Uneska, a Srbija je od prošle do 2019. godine član tog tela, koje daje preporuku Generalnoj skupštini za članstvo u Unesku.

Kako napominje Tanasković, članstvo u Izvršnom savetu doprinosi boljoj obaveštenosti o kretanjima u organizaciji, omogućava učestvovanje u pripremi materijala i u raspravama na sednicama, kao i učešće u odlučivanju, što je, ukupno uzevši, povoljnija pozicija od nečlanstva.

Srbija će, nema sumnje, zbog svega što može da bude od značaja za odbranu njenog teritorijalnog integriteta u međunarodnim organizacijama, a sprečavanje prijema Kosova u ključne organizacije poput Uneska to sigurno jeste, sa pažnjom pratiti izbor čelnika te organizacije UN-a.

Sigurno da nije svejedno hoće li, na primer, na njegovom čelu biti predstavnik Kine, koja poštuje suverenitet i integritet Srbije, ili neke države koja je priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova.

(Agencije)

Share this post: