Papa Franja ne želi ni da čuje za Stepinca!

papa franja

Hrvatski biskupi više čuju papa Franju nego što ga slušaju! Kaže ovo, za „Novosti“, dr Ivica Maštruko (76), profesor sociologije religije i nekadašnji jugoslovenski i hrvatski ambasador u Vatikanu.

Pažljivo dr Maštruko prati rad mešovite komisije SPC i Katoličke crkve o Alojziju Stepincu, ali, kako ukazuje u intervjuu za naš list, ne očekuje da će stavovi o kontroverznom hrvatskom kardinalu iz vremena NDH biti usaglašeni.

Poslednju reč imaće papa Franja, a dr Maštruko, kao i mnogi poznavaoci vatikanskih prilika, smatra da će još dugo vremena proći dok ovaj ili neki budući poglavar Rimokatoličke crkve donese konačnu odluku oko proglašenja Stepinca svetim.

* Šta konkretno očekujete od komisije o Stepincu, koja je formirana na ličnu inicijativu pape Franje?

– Članovi te komisije neće se složiti oko svih stavova vezanih za Stepinca i njegovu istorijsku ulogu u Drugom svetskom ratu. Složiće se u tome da je progon vršen od strane komunističkih vlasti, ali o detaljima ocene oko Stepinca biće odvojena mišljenja članova komisije.

Tako će to biti predočeno papi i onda sve zavisi, da tako kažem, od jednog političkog dogovora hijerarhija dveju crkava, pape Franje i patrijarha Irineja.

* Može li papa da poništi dosadašnji postupak za proglašenje Stepinca svetim?

– To ne može, ali može prolongirati odluku da se proglasi svetim, koliko dugo želi.

Odluka će zavisiti i od procene koliko taj postupak proglašenja Stepinca svetim može da šteti približavanju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a time i predgrađu sveukupnog pravoslavlja i mogućim kontaktima s Ruskom pravoslavnom crkvom.

* Kako tumačite reči pape Franje, izgovorene nedavno u Gruziji, da je preobraćenje pravoslavaca bio veliki greh i odnosi li se to i na slučaj „Stepinac“?

– Te papine reči ne dovodim u taj kontekst. Odnosilo se to na područja na kojima je papa boravio, a reč je o Gruzijskoj crkvi.

Poruka je to, pre svega, Gruzijancima, Jermenima i Ukrajincima, a papa se ogradio od bilo kakvog mogućeg prelaska pravoslavaca ili već ranije odvojenih crkava Gruzije i Jermenije u Katoličku crkvu.

Franjo je poslao jasnu poruku da Katolička crkva pod njegovim vođstvom nije sklona preobraćenju, već dijalogu s pravoslavnim crkvama.

* Ali pokrštavanja, pre svega nasilnog, bilo je četrdesetih godina prošlog veka u Hrvatskoj, u vreme zločinačkog režima NDH, kada je zagrebački nadbiskup bio Alojzije Stepinac?

– Apsolutno. Na ovim prostorima bilo je pokrštavanja pod različitim opravdanjima, a Stepinac je to pravdao potrebom spasavanja pravoslavaca od mogućih progona.

To je samo po sebi bilo veoma sporno, naravno. Ali toga je bilo u Katoličkoj crkvi u istoriji Evrope i zato smo imali i ratove. Sada sve crkve pokrštavanje osuđuju i izbegavaju i na to više niko u praksi ne pomišlja.

* I na sudskom procesu u Zagrebu 1946. godine, čija je presuda nedavno poništena, Stepinac je bio optužen za nasilno prekrštavanje?

– Iako to nije bila glavna tema optužnice, Stepinac je optužen i osuđen i zbog toga. Treba znati da ni mnoge Srbe koji su prešli na katoličanstvo to nije spaslo progona.

Sve se odvijalo u skladu sa tadašnjom politikom vlasti u NDH – da trećinu Srba treba pokrstiti, trećinu proterati, a trećinu ubiti.

Bez obzira na to kako će dalje ići postupak za proglašenje Alojzija Stepinca svetim, to što se radilo u NDH i u šta je bio umešan i Stepinac, Srpska pravoslavna crkva nikada neće da zaboravi.

A na čelu te komisije za pokrštavanje Srba bio je Stepinac kao vojni vikar, a time automatski i vojni vikar ustaške vojnice.

To će sigurno ostati stalno u svesti predstavnika SPC, jer oni to jednostavno ne mogu da zaborave.

* Kako sada vidite odnose SPC i Katoličke crkve, ima li pomaka?

– Ne vidim mnogo pomaka. Tri su nivoa tih kontakata, prvi je na nivou najviše hijerarhije kada se demonstrira dobra volja i upućuju reči koje pozivaju na dijalog i saradnju.

Na drugom nivou, onoj sveštenstva, paroha i župnika, već ima odstupanja od poruka koje se šalju sa vrha. A na trećoj, među vernicima, sve zavisi od jednog do drugog kraja. Gde su ljudi više izmešani, nažalost, veća je i netrpeljivost.

* U Hrvatskoj je došlo do promena nekih biskupa, pre svega onih konzervativnih koji su bili nostalgični prema NDH, čak i opravdavali ustaški režim. Papa je veoma kritičan prema takvim biskupima?

– Novi vetar se oseća i u ovih nekoliko poslednjih kadrovskih promena i imenovanja novih biskupa, jer je reč o osobama sklonijim dijalogu i toleranciji.

To nisu ljudi koji imaju agresiju koja je još prisutna kod dela hrvatskih biskupa. Novi biskupi u javnosti ne izražavaju netrpeljivost prema drugima i drugačijima.

* Ali i dalje ima i krajnje netolerantnih biskupa, poput sisačkog Vlade Košića i sveštenika koji služe mise za Pavelića i ustaške zločince?

– Ne ispoljava se takvo ponašanje samo prema nostalgiji za NDH već deo hrvatskog sveštenstva ima i krajnje neprihvatljiv odnos prema osobama koje su u Hagu osuđene za ratne zločine. To je neprihvatljivo i sa strane pravne države u Hrvatskoj.

Rehabilitovan

foto-montaža: JUSP Jasenovac, Wikimedia

* Koliki je danas uticaj crkve u Hrvatskoj?

– Stvarni se uticaj ne oseća direktno, već preko raznih udruženja koja su vezana za crkvenu hijerariju i crkvu kao instituciju. Sama crkva u Hrvatskoj nije odstupila, niti menjala svoje poruke poslednjih nekoliko decenija, a udruženja koja su uz crkvu agilnija su i agresivnija.

* Može li se iz svega što danas dolazi iz Vatikana dobiti utisak da je želja pape Franje smirivanje tenzija na Balkanu, podsticaj da Srbi i Hrvati napokon nadvladaju prošlost?

– Taj podsticaj daje papa Franja, samo što on nije prihvaćen u katoličkoj hijerarhiji u Hrvatskoj. Još je uvek jedan oprezni i distancirani otklon prema svim porukama koje dolaze od Franje.

Postoji zadrška kod biskupa, oni čuju što papa govori, ali ga ne slušaju. A papin pristup je katoličkiji i hrišćanskiji od njihovog, pa i oko odnosa na Balkanu.

Kada bi katolički vrh u BiH i Hrvatskoj poslušao i primenio što papa govori mnogo toga bi bilo drugačije.

POSETA BEOGRADU ZAVISI OD SPC

* MOŽE li se ta buduća odluka Vatikana oko Stepinca gledati i u kontekstu moguće papine posete Beogradu i Moskvi?

– Može se i tako gledati i to je u svakom slučaju jedan od razloga da papa Franja odloži svoju odluku. Ali, pre odlaska u Srbiju papu prvo treba da pozove Katolička crkva, da se sa time saglasi SPC i da postoji poziv od državnih vlasti.

A državni organi Srbije će poziv da upute tek nakon dogovora sa vrhom SPC, tako da je sve u rukama Srpske pravoslavne crkve.

* Govorilo se da je jedan od uslova za poziv da papa pre odlaska u Srbiju poseti Jasenovac. Da li je to realno?

– Nije to uslov i to se samo tako govorilo u kontekstu slučaja „Stepinac“. Sve drugo su bili spinovi.

(Večernje novosti)

Share this post: