Postignut istorijski sporazum: KRAJ ere fosilnih goriva!

fabijus sporazum pariz globalno zagrevanje fosilna goriva

Ministri zemalja učesnica Međunarodne konferencije o klimi, koja se održava u Parizu, usvojili su sporazum o ograničavanju globalnog zagrevanja.

Nakon dvonedeljnih pregovora, sporazum je odobrilo gotovo 200 zemalja.

Sporazuma o klimi predviđa da do kraja veka bude ograničen rast globalnih prosečnih temperatura na ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period.

„Sporazum o klimi je usvojen. To je mali korak koji može da učini velike stvari“, izjavio je domaćin skupa, šef francuske diplomatije Loran Fabijus.

Postignut je dogovor da se sve zemlje obavežu na smanjenje emisije ugljenika. Sporazum je delimično pravno obavezujući, a delimično je na dobrovoljnoj bazi.

U sporozamu se navodi da je opasnost koje donose klimatske promene mnogo veći nego što je ranije bilo poznato i prihvaćeno, uz obećanje da će se raditi na obuzdavanju emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte.

„Gardijan“ piše da su čelnici zemalja učesnica Međunarodne konferencije o klimi sporazumom nagovestili kraj ere fosilnih goriva.

Prethodno je francuski predsednik Fransoa Oland pozvao ministre zemalja učesnica Međunarodne konferencije o klimi da preduzmu „odlučujući“ korak i usvoje „istorijski pakt“ o ograničavanju globalnog zagrevanja.

„Morate da preduzmete konačan, odlučujući korak koji nam omogućava da dostignemo cilj“, poručio je Oland ministrima i delegatima, kojima je prethodno francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus podneo nacrt globalnog sporazuma.

Zagađenost

Novi sporazum zamenjuje Protokol iz Kjota, koji je istekao 31. decembra 2012.

Sporazum koji treba da stupi na snagu 2020, okupio je sve države pod jednim zajedničkim ciljem – smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, sa ciljem da globalno zagrevanje 2100. bude ispod 2 stepena Celzijusa, sa ambicioznim ciljem dostizanja 1,5 stepen Celzijusa.

Dokumentom se takođe predviđa da se do 2020, sa 100 milijardi dolara godišnje, pomognu zemlje u razvoju da smanje emisiju štetnih gasova, kao i petogodišnje revizije nacinalnih planova za smanjenje globalnog zagrevanja počev od 2023.

Nauka tvrdi da prema sadašnjim trendovima emisije gasova sa efektom staklene bašte, svetu preti zagrevanje od 4 stepena i više, što će dovesti do više poplava, suša, porasta nivoa mora, širenja bolesti i sukoba oko resursa.

(B92, TANJUG)

Share this post: