POZADINA I OKO UBISTVA PREMIJERA

zoran-mihajlovic-covic-kostunica-aco-tomic-savic-bracanovic

Srbija je jedina država na planeti u kojoj je u 21. veku ubijen premijer.

Srđa Popović, pokojni advokat porodice Đinđić, 2011. godine rekao da je Nebojša Čović osoba koju su pripadnici zemunskog klana Miloš Simović i Dejan Milenković Bagzi označili kao naručioca ubistva Zorana Đinđića.

– Ja to zaključujem iz toga što je o tome svedočio Bagzi. On je tada rekao da je to njima kazao Dušan Spasojević, i da je tom prilikom bio prisutan i Miloš Simović.
Tada je on njima rekao da imaju podršku Nebojše Čovića“, kazao je tada Popović za Radio Slobodnu Evropu.

Popović je o tome govorio i za podgorički radio Antena M:

– Iskaz Simovića je još uvek potpuno neodređen. Ja mislim da je važno što je on posvedočio da je Tužilastvu za organizovani kriminal ispričao ko je sve bio upleten u atentat, ko je znao, ko je naručivao“, rekao je Popović Anteni M.

Na pitanje na koga se odnose nadimci Ćoravi i Ćoki Popović je odgovorio da je Simović „jasno objasnio da se radi o Čoviću“.

Beogradski mediji pisali su tada da je Simović pre godinu i po dana dao pisanu izjavu Tužilaštvu za organizovani kriminal u kojoj je kao naručioca ubistva Đinđića naveo čoveka iz vlasti sa nadimcima Ćoravi i Ćoki i da je u tom iskazu naveo ime i prezime tog čoveka. “

Ovako je govorio Simović u iskazu:

– Otišao sam na Cerak u kuću kod Mekera (Milorada Ulemeka Legije) da vidim šta treba. Bio sam sa bratom Aleksandrom.

Ušli smo u dvorište, tu je bio neko od obezbeđenja i odveli su nas iza kuće u salon za goste. Pitao nas je šta ima, a gestikulacijom pokazao na donji deo uveta da treba da se uradi Đinđa, odnosno predsednik Vlade, Zoran Đinđić“, naveo je Simović u iskazu..

– Uzeo je novinu i precrtao je sliku premijera. Rekao je da je bio na sastanku i da mu to trazi Ćoki, što meni, a ni Aci, tada taj nadimak ništa nije značio, pa smo ga pitali o kome se radi.

Rekao je Ćoravi i pored slike napisao ime i prezime ko je naručio atentat“, naveo je Simović.

Slično je advokat Srđa Popović ponovio i godinu dana kasnije u intervjuu za Peščanik.

Na pitanje šta ga je motivisalo da podnese krivičnu prijavu protiv Nebojše Čovića, Popović je odgovorio da je to svedočenje Simovića koji je potvrdio Bagzijevu priču.

– Svedočenja Simovića, koji je, potvrđujući Bagzijevu priču, izašao sa mnogo više detalja. U njihovim svedočenjima se tvrdi da je Čović znao, da je čak naručio Đinđićevo ubistvo.

Kada, recimo, Simović kaže da im je Čović nudio zgradu iz koje bi moglo da se puca na premijera, a koja se nalazila na Dedinju, preko puta Đinđićeve rezidencije, on ne zna da je reč o zgradi u kojoj je u to vreme bio smešten Čovićev Koordinacioni centar za Kosovo.

Hoću da kažem da Simović to nije mogao da izmisli. Iz izjava svedoka-saradnika jasno je da je plan bio da se Đinđić ubije, da se JSO izvede na ulice, da bude napravljen novi 5. oktobar koji bi Koštunicu “izvikao” za predsednika, predložio koncentracionu vladu čiji bi premijer, naravno, bio Nebojša Čović.

Sve se to vidi iz činjenica koje su utvrđene tokom postupka. Vanredno stanje, uvedeno nakon pogibije Zorana Đinđića, ih je u tome sprečilo; ono je osujetilo ceo plan – rekao je tada Popović.

Majka i sestra pokojnog premijera Mila Đinđić i Gordana Đinđić-Filipović podnele su krivičnu prijavu u kojoj su tražile od tužilaštva da sprovede istragu protiv Čovića i Ilića, tvrdeći da su izvršili krivično delo podstrekavanja na krivično delo ubistva predstavnika najviših držanih organa.

U prijavi, koju je za Đinđićevu majku i sestru zastupao advokat Srđa Popović, pored detaljnog opisa krivičnog dela navode se i predlozi dokaza koji treba da se izvedu, a među kojima je pismo Milorada Ulemeka Legije, osuđenog na 40 godina zatvora zbog ubistva Đinđića, izvodi iz svedočenja pripadnika „zemunskog klana“, izvodi iz izjava tada aktuelnih političara i drugi.

Ovako je izgledala pomenuta krivična prijava:

Dolepotpisane, oštećene MILA ĐINĐIĆ i GORDANA ĐINĐIĆ – FILIPOVIĆ, preko zastupnika po punomoćju koje prilažu, ovim podnose u smislu člana 280, stav 1 ZKP sledeću

KRIVIČNU PRIJAVU PROTIV NEBOJŠE ČOVIĆA I VELIMIRA ILIĆA
ZATO ŠTO SU:

1. OSUMNJIČENI NEBOJŠA ČOVIĆ i VELIMIR ILIĆ, početkom februara 2003. godine, nakon što je Velimir Ilić, gradonačelnik Čačka i predsednik političke partije Nova Srbija, primio pismo Milorada Ulemeka, penzionisanog pukovnika Službe bezbednosti i bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije, kojim se Ilić poziva da se uključi u akciju ponavljanja 5. oktobra kao opštenarodnog bunta, da bi na mesto tadašnje vlade, koju naziva podaničkom i snishodljivom, doveli na vlast druge ljude koji će voditi računa o nacionalnom dostojanstvu, dakle, nakon što je saznao da Ulemek priprema napad na ustavni poredak, vrbuje saučesnike i stvara udruženje za napad na ustavni poredak, Velimir Ilić je sa sadržinom tog pisma upoznao Nebojšu Čovića, tadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije, a zatim su obojica svesno propustili da ovo prijave nadležnim državnim organima, čime su obojica izvršili krivično delo neprijavljivanja (čl. 308 KZ) priprema za izvršenje krivičnog dela napada na ustavni poredak (čl. 311 KZ), koje se goni po službenoj dužnosti i za koje je propisana kazna preko 5 godina zatvora.

2. OSUMNJIČENI NEBOJŠA ČOVIĆ, početkom februara 2003. godine, znajući da Milorad Ulemek u to vreme nastoji da pridobije određene političke ličnosti i stranke za akciju svrgavanja tadašnje vlade i dovođenja novih političkih struktura na vlast, pristupio dogovoru Milorada Ulemeka i Dušana Spasojevića, da uz pomoć pripadnika zemunskog klana i Jedinice za specijalne operacije, nad kojom je Ulemek imao efektivnu kontrolu, izvrše atentat na predsednika vlade Zorana Đinđića, uveravajući ih pritom da će po ubistvu on preuzeti mesto premijera, a nakon što je Ulemek na to pristao, održavao redovni kontakt sa Ulemekom, sa njim se sve do izvršenja atentata dogovarao o načinu izvršenja, lično i preko posrednika, raspitivao se o tome dokle se stiglo, na koji način će atentat biti izvršen, kritikovao neuspeli pokušaj atentata kod hale „Limes”, i nudio da im stavi na raspolaganje lokaciju u Užičkoj ulici, prekoputa rezidencije predsednika Vlade, sa koje bi se moglo pucati na njega, čime je, zajedno sa licima koja su već pravosnažno osuđena za ovo delo, izvršio krivično delo podstrekavanja na ubistvo predstavnika najviših državnih organa iz člana 310. u vezi čl. 34. Krivičnog zakonika.

(1) NEPRIJAVLJIVANJE KRIVIČNOG DELA
Obrazloženje:
Početkom februara 2003. godine, Milorad Ulemek – za koga se u tom trenutku već znalo da je stajao na čelu oružane pobune 2001, da sarađuje sa vođom zemunskog klana Dušanom Spasojevićem, da postoje ozbiljne sumnje da je organizovao atentat na Ibarskoj magistrali, da su novinski stupci puni optužbi Ljubiše Buhe o ubistvima, otmicama i terorističkim napadima u kojima je Ulemek učestvovao i kojem neposredno predstoji hapšenje – dakle taj Ulemek upućuje pisma političarima za koje smatra da su u sukobu sa vladom Zorana Đinđića, i njim lično kao Premijerom, tražeći na taj način saveznike za obaranje Đinđićeve vlade. Između ostalog, takvo pismo piše i predsedniku stranke Nova Srbija, Velimiru Iliću.

U tom pismu Ulemek poziva Ilića da ponove 5. oktobar 2000, kao opštenarodni bunt. Drugim rečima, da akcijom na ulici svrgnu legitimno izabrane predstavnike vlasti, za koje tvrdi da su izigrali i prevarili narod koji je time doveden na ivicu opstanka.

(Beta)

Share this post: