Projekat „Santa leda“: Putin na Arktik šalje najveću nuklearnu podmornicu

Ilustracija

foto-ilustracija: pixabay.com

Ispod debelih santa leda na Arktiku, krije se između 16 i 26 odsto neotkrivenih prirodnih rezervi nafte i gasa na Zemlji. Rusija je trenutno najaktivnija na tom području kada je eksploatacija resursa u pitanju, ali planira i dodatno da pojača svoje prisustvo. Ambiciozni plan zove se „Santa leda“.

Rusija i sada eksploatiše oko 5,5 miliona tona nafte godišnje sa Arktika, ali većina mora prekrivena je debelim slojem leda, što vađenje nafte sa površine čini gotovo nemogućim. Zato se Moskva okreće projektu „Santa leda“ (Iceberg), ambicioznom planu koji podrazumeva korišćenje ekstremne tehnologije u ekstremnim uslovima.

Trka za resursima na Arktiku nije nova. U njoj učestvuju i Danska, Norveška, SAD i Kanada, a Rusija na Arktiku buši već decenijama. Gas i nafta iz tog područja, važan su izvor prihoda i energije za Rusiju, a projekat „Santa leda“ možda je način da Moskva zadrži monopol nad tim važnim resursima, piše Bi-Bi-Si.

Niko nije probao ništa slično projektu „Santa leda“

Fondacija za napredne studije, ruska agencija za razvoj novih tehnologija, planira da na Arktik pošalje robote-podmornice, a postoje i nagađanja da je tajni cilj projekta zapravo razvoj podvodnog vojnog sistema.

U centru projekta „Santa leda“ je 182 metra duga podmornica „Belgorod„, najveća nuklearna podmornica ikada napravljena. Prema planu, ova podmornica vršiće istraživanja ispod leda, polagati podvodne kablove i služiti kao platforma za manje podmornice.

Možda najambiciozniji deo projekta „Santa leda“ su planovi za gradnju prvih podvodnih nuklearnih elektrana, koje bi služile kao stanice za punjenje robota-podmornica u prolazu. U planu je autonomni reaktor od 24 megavata, s rokom trajanja od 25 godina. Svaka od podvodnih elektrana funkcionisala bi samostalno, a rutinsko održavanje obavljali bi tehničari jednom godišnje.

Vojna ruska baza "Artička detelina"

Vojna ruska baza „Arktička detelina“ – foto: Mil.ru/Arhiva

Problem je to što se Rusija pokazala kao vrlo nepouzdana u vezi sa bezbednosti na moru kada su u pitanju nuklearna plovila. Od 1961. godine Rusije je izgubila sedam podmornica, neke od njih upravo zbog problema sa nuklearnim reaktorom. Ipak, rusko energetsko preduzeće „Nikiet“ navodi da nepostojanje ljudskih rukovodilaca zapravo podiže bezbednost, jer nestaje rizik od ljudske greške, poput one koja je uzrokovala nesreću u Černobilju.

Podvodni nuklerni reaktori trenutno se razvijaju, a planira se da prvi budu stavljeni u pogon do 2020. godine. Na izgradnji reaktora bilo bi angažovano tek nekoliko ljudi, dok bi većinu posla odradila autonomna podvodna vozila (AUV-i).

Rusija je u prošlosti kaskala sa AUV vozilima, ali čini se da se stvari menjaju. AUV „Harpsichord-2R-PM“, težak dve tone i dugačak 6 metara, trenutno se testira u Crnom moru, a vozilo je napravljeno upravo za potrebe projekta „Santa leda“.

Stvarni motivi Rusije

Iako klimatske promene sa jedne strane možda i pomažu Rusima jer otapaju arktički led, s druge bi strane mogle prouzrokovati političke nesuglasice na tom području.

foto: Russian Foreign Ministry/Promo

Dmitrij Rogozin, zamenik premijera Rusije, rekao je na konferenciji u martu da bi arktički region trebalo da bude „teritorija mira i saradnje“, ali to se ne slaže sa ruskim akcijama. Oko 50 bivših sovjetskih baza ponovo je aktivirano, a ruska armija ima i nove Arktičke brigade, posebna vozila za to područje, dok ruska flota dobija i nove nuklerane ledolomce.

Postoje i oni koji veruju da projekat podvodnih nuklernih elektrana za cilj ima izgradnju sonarnog zida, poznatog kao Harmoni, koji bi pomogao otkrivanje i praćenje NATO podmornica, ali i da Rusija ovim projektom želi da proširi svoju podvodnu teritoriju.

(Blic.rs)

Share this post: