PROTESTNO-POGROMAŠKA TRAMPOFOBIJA: Gospodari sveta protiv Trampa!

Gubitak na berzi

foto: Tanjug/AP, Wikimedia/World Economic Forum/Michael Wuertenberg

Piše: Ilja HARLAMOV

Protestno-pogromaška trampofobija.

Otprilike tako može da se opiše ponašanje političkih rivala 45. predsednika SAD nakon njegovog zvaničnog stupanja na dužnost. Pa, čak i za vreme inauguracije.

Jasno je da se u Americi program aktuelnog šefa države, koji je sasvim jasno bio formulisan još tokom predizborne kampanje, ne dopada se baš svakom.

Isuviše oštro – smatraju različite grupe stanovništva. Ali, drugačije i ne može da bude: ne može stav ovog ili onog političara da odgovara svakom. Na zemaljskoj kugli ili u nekoj državi nikada nije bilo niti može da bude sveopšteg konsenzusa.

Razume se, glupo je poricati činjenicu da je Tramp u nekom smislu – revolucionar koji krši principe nametnute njegovoj zemlji u toku prethodnih decenija.

On korak po korak ruši matricu nad čijem su stvaranju usrdno radili predstavnici pređašnjih elitnih grupa. Elementi te matrice čvrsto su usađeni u svest mnogih običnih Amerikanaca. Upravo oni i protestuju.

Glavno pitanje je: da li je ovo kretanje masa stihijsko ili je to scenario u kojem su jasno raspoređene sve uloge. Između ostalog i za one ljude koji se koriste tajno.

Za promenu bilo koje neugodne vlasti, čak i one koja se tek pojavila, neophodni su vojnici, topovsko meso. Njih jednostavno treba pravilno usmeriti i predložiti akcione planove, uključujući i ulične.

Američki politički tehnolozi i stratezi su, uzgred, tata-mate u tom poslu. U SAD su na tu temu napisani čitavi udžbenici sa detaljnim instrukcijama.

I ovde nastaje sumnja: da li se svetska „senka“ smirila, ako se priznaje njeno postojanje, sa pobedom vansistemskog i nekontrolisanog Donalda Trampa?

Izgleda da nije. Kategorički nije.

Naravno, na dan inauguracije bile su ispoštovane sve za Ameriku svete tradicije.

Novi predsednik se rukovao sa odlazećim i čak ga je otpratio do helikoptera. Na tribinama su stajali pređašnji šefovi država sa svojom decom i ukućanima i slatko su se smeškali.

Bila je tu i glavni rival Trampa – Hilari Klinton. Samo ispod smešaka na nekim licima provejavala je hladnoća.

Protesti i pogromi u SAD su u porastu.

Kalifornijski univerzitet u Berkliju, vlasnici prodavnica u Njujorku. Na kraju, famozan Ženski marš koji se dogodio još u januaru.

Čudnovato je što se centri neslaganja sa novom vlašću nalaze upravo u sredinama koje apriori naseljavaju mladi i energični ljudi. Isti oni koji u svim prevratima imaju ulogu baruta.

Uzgred, protestni pokret su podržali i Obama i Klintonova, što je sa njihove strane- ako ništa drugo – politički neodgovorno.

Isplivalo je i da je jedan od finansijera marša feministkinja – niko drugi do Džordž Soroš.

Isti onaj „dedica“ Soroš koji se predstavlja kao filantrop, a u stvari je međunarodni špekulant sa velikim iskustvom u organizaciji „obojenih revolucija“ širom planete.

Na ovim zadacima radi čitava fondacija nazvana njegovim imenom sa vojskom pametnih, iskusnih i ciničnih stručnjaka.

Da li je sada vreme da se takve tehnologije koriste u Americi?

Ako je tako, onda je Tramp ozbiljno nagazio na rep svetske liberalne elite. A ona će ili da odbaci taj rep, kao gušter, a zatim da se povuče u udobnu i bezbednu rupu, ili će svom snagom da se brani i napada.

Izgleda da je izabrana druga varijanta.

SAD su ušle u nova doba. Ranije se činilo da je ta zemlja – ključna baza liberalne globalne elite koje drže pod kontrolom enormne finansijske tokove.

Može se reći da su Sjedinjene Države njihova otadžbina u filozofskom smislu te reći. Međutim, poslednji događaji pokazuju da to možda i nije baš tako.

Amerika – to je samo privremeno zgodno utočište koje u slučaju nepredvidive situacije može da bude izloženo takvom riziku, kakav niko ne bi poželeo svojoj „rodnoj grudi“.

Tramp se okrenuo prema izvornim predstavama Amerikanaca o svojoj zemlji i predlaže im da se odmaknu od svetskog mejnstrima formiranog globalistima i da se pozabave sobom.

To ne samo uznemirava već i nervira njegove političke – u širokom smislu te reči – suparnike.

Ne treba isključiti da su oni u svom gnevu spremni da idu do kraja. I da se ponašaju prema SAD ne kao prema izuzetnoj i velikoj državi, na šta smo se odavno navikli, već kao prema svakoj drugoj državi kojoj treba pokazati gde joj je mesto.

A za početak, prema istim onim udžbenicima, na čelo takve države treba postaviti odgovarajuće ljude. Mada, teško da će se Tramp i njegovi istomišljenici uplašiti takve perspektive.

Prošli su i oni kroz vatru i kroz vodu.

(Fakti)

Share this post: