PUTIN POSTROJIO TRUPE: Moraće da radi armada u Siriji!

armata rusija vojska tenkovi vojna parada

Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi poslati specijalne snage na ratište u Siriju, kazao je bivši zvaničnik.

Tim potezom mogla bi se osigurati “odlučna pobeda”, rekao je bivši zamenik ministra spoljnih poslova Andrej Fjodorov.

Prošlo je više od osam meseci otkad je Rusija intervenisala u ratu u Siriji, a u to vreme Putin je kazao kako nema planova za učestvovanje u kopnenim akcijama – ali je, također, rekao “zasad”.

Ruski predsednik navodno diskutuje s vojnim komandantima o mogućnosti slanja borbenih jedinica na ratište.

“O ovome se diskutuje, postoje planovi za to”, rekao je za Fjodorov.

Pojačanja bi mogla biti specijalne snage ili dobrovoljci koji su spremni da se bore uz sirijsku vojsku i njihove saveznike.

“Ovo je delikatno pitanje za našu vojsku. Postoje ozbiljne sumnje da bi bilo kakva akcija Rusije na ratištu mogla biti pogodna. To bi moglo zakomplikovati proces pregovora i dovesti do daljih nesporazuma sa SAD”, rekao je Fjodorov.

Međutim, postoje oni u političkim i vojnim krugovima koji veruju da je potreban ovaj angažman.

Propali mirovni pregovori

Ruska vojna snaga sprečila je kolaps Vlade Sirije prošle godine. Damask nije mogao sam zaustaviti napredak pobunjenika na nekoliko frontova.

Kremlj je želeo da preokrene situaciju u korist svog saveznika kako bi mogao imati koristi za pregovaračkim stolom.

Ali, linije fronta se nisu promenile i mirovni pregovori nisu uspeli. Nijedna strana nije bila spremna na kompromis niti je bila dovoljno jaka da nametne rešenje.

„S ruske tačke gledišta, sirijski predsednik Bašar Al-Asad bi trebalo da kontroliše 70 odsto Sirije i tako bi se mogli održati izbori koji bi pogodovali sirijskom predsedniku. Zato je pitanje kopnene akcije sve aktuelnije“, rekao je Fjodorov.

Proteklih sedmica primetno je smanjena uloga Rusije na sirijskom frontu, jer je Moskva želela dati šansu političkim pregovorima.

Ta poruka je bila jasna kad Rusija nije dala veću vazdušnu podršku sirijskim snagama i njihovim saveznicima tokom vojne kampanje u Halepu početkom maja.

Ali, 22. maja Sirijska opservatorija za ljudska prava, sa sedištem u Londonu, izvestila o prvim ruskim udarima u provinciji Halep otkad je postignut američko-ruski sporazum o prekidu vatre u februaru.

Intenzivirani napadi na Alep i Idlib

Ministarstvo odbrane Ruske Federacije je saopštilo da je u poslednje vreme pojačalo napade protiv Fronta al-Nusra u Aalepu i Idlibu te upozorilo da će sukob eskalirati, nakon što je okrivilo odbijanje Vašingtona da se priključi naporima u borbi protiv onoga što je nazvalo „terorizmom“.

„Rusija nema mnogo izbora. Ne može sebi dozvoliti da izgubi Alep. To bi joj oduzelo keca iz rukava. Tako bi druga strana mogla preuzeti inicijativu, a Rusija bi bila primorana da prihvati uslove koji nisu pogodni za Asada“, rekao je politički analitičar Sergej Strokan.

U Vladi i vojsci postoje ljudi koji zagovaraju kopnenu akciju.

Ruska intervencija u Siriji je skupa. Već su potrošene milijarde dolara, a zemlja je u ekonomskoj krizi. Kremlj nikad nije želeo permanentni rat i ne može se tek tako izvući iz sukoba koji ga je vratio na međunarodnu scenu.

Zato neki analitičari sugerišu da je „Staljingrad“ u Siriji nešto što treba tamošnjoj Vladi i njenim saveznicima – konačna bitka koja bi odlučno zaustavila rat.

A za to bi bila potrebna kopnena akcija.

(Aljazeera)

Share this post: