PUTIN ŠALJE GLAVNOG STRATEGA: Ovo je dokaz koliko je Rusiji bitan Balkan!

Nikolaj Platonovič Patrušev, jedan od najbližih saradnika Vladimira Putina i sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije, nezvanično je novi ruski glavni strateg za Balkan.

Ovo bi trebalo da ukazuje na čvršći ruski pristup u region, piše američki „Politiko“.

– Rusija sve više postaje „adhokratija“, gde se pojedinci zadužuju za odgovornosti koje mogu ili ne moraju da odgovaraju njihovoj formalnoj nadležnosti – rekao je Mark Galeoti, stručnjak za ruske bezbednosne službe i viši istraživač u Institutu za međunarodne odnose u Pragu za „Politiko“.

Prema njegovim rečima, „tokom prošle godine postalo jasno da je Patrušev dobio Balkan“.

– To govori o tome koliko je Balkan važan ili koliko će biti važan. Patrušev je definitivno jedan od onih koji misle da se Rusija nalazi u egzistencijalnoj borbi za preživljavanje – smatra Galeoti.

Patrušev se pridružio KGB-u Sovjetskog Saveza 1974. godine i veruje se da je prvi put upoznao Putina – takođe bivšeg službenika obaveštajne službe – početkom devedesetih.

Posle 10 godina provedenih na čelu FSB-a, bezbednosnoobaveštajne agencije naslednice KGB-a, preselio se 2008. u ruski Savet nacionalne bezbednosti, uticajno telo visokih zvaničnika koje je postavio Putin. To znači da je on od stalnih članova ovog državnog organa koji ima odlučujuću ulogu u donošenju važnih spoljnopolitičkih odluka.

Međutim, pošto je veći deo karijere provedeo „u senci“, malo toga je javno poznato o učešću Patruševa u spoljnoj politici. Međutim, poznato je da je bio jedan od članova male grupe savetnika oko Putina koji su intenzivno bili uključeni u planiranje aneksije ukrajinskog regiona Krima 2014. godine.

Ruske bezbednosne službe sve više utiču na spoljnu politiku, kaže Andrej Kortunov, direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove, koji savetuje Kremlj.

Patrušev je javno tvrdio da Sjedinjene Države nastoje da razbiju rusku državu da bi „otvorile pristup bogatim resursima za koje misle da Rusija nepravedno kontroliše“.

On je takođe kritikovao ono što on smatra agresivnim ponašanjem NATO-a i tvrdio je da je spoljna politika Evropske unije diktirana iz Vašingtona.

Nepoželjan u Crnoj Gori

Patrušev se nalazi na listi lica kojima je zabranjen ulazak u Crnu Goru, zajedno sa čečenskim predsednikom Ramzanom Kadirovim, potpredsednikom vlade Dmitrijem Rogozinom, tajkunom Konstantinom Malofejevim,… U obrazloženju za Patruševa se navodi da je bio umešan u formiranje politike ruske Vlade kojom se ugrožava teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine.

Rusija je naročito ljuta zbog pristupanja Crne Gore u NATO ranije ovog meseca. Crna Gora je prethodno optužila ruske obaveštajne službe za pokušaj državnog udara u zemlji prošle godine, tvrdeći da je cilj Rusije da zaustavi crnogorsko pristupanje Alijansi.

Nakon navoda o učešću Rusije u skrivenom državnom udaru, Patrušev je požurio u Srbiju da se upozna sa najvišim zvaničnicima vlade i bezbednosti.Zvaničnici u Moskvi su insistirali da nema ničeg neobičnog u vezi sa putovanjem, ali je Patruševljeva uloga od tada porasla.

Prošlog meseca Patrušev se sreo sa srpskim ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem tokom posete Moskvi na razgovorima na različite teme – od organizovanog kriminala do interneta.

Nakon toga su ruski i srpski Saveti za nacionalnu bezbednost potpisali memorandum o saradnji.

Patrušev nema poznatih profesionalnih veza sa Balkanom, ali je imenovao Leonida Rešetnjikova, kontroverznog balkanskog eksperta i bivšeg obaveštajnog službenika za člana Saveta za nacionalnu bezbednost. Prošlog oktobra, uoči pokušaja državnog udara u Crnoj Gori, Rešetnjikov je rekao da je „vreme (za Rusiju) da se vrati na Balkan“.

Rastući profil Patruševa na Balkanu poklopio se i sa drugim ruskim aktivnostima u regionu.

Poverljivi dokumenti koji su procureli ove godine pokazuju da su ruski špijuni i diplomate umešani u skoro dekadu duge napore da rašire propagandu i izazovu neslaganja u Makedoniji. U dokumentima piše da je Rusija „koristeći se metodima takozvane meke moći kao strategije na Balkanu“ pokušala da ostvari cilj – da izoluje Makedoniju od „uticaja Zapada“.

Rusija bi mogla da preduzme „veoma ozbiljne“ mere kao odgovor na eventualno dalje širenje NATO-a na Balkanskom poluostrvu, kaže Jelena Guskova, profesorka na Institutu za slavistiku u Moskvi.

– Sudeći po dešavanjima u Crnoj Gori, može se preduzeti puno različitih koraka , rekla je ona, misleći se na odluku Kremlja o smanjivanju ekonomskih veza i savete ruskih vlasti turistima da ne posećuju Crnu Goru.

Patrušev je ranije ove godine upozorio da NATO takođe pokušava da ubedi Bosnu i Hercegovinu, kao i Makedoniju da se pridruži njihovom bezbednosnom bloku.

Prema njegovim rečima, Rusija će verovatno usredsrediti svoje napore na izgradnju postojećih saveza na Balkanu. To se posebno odnosi na Srbiju, sa kojom Rusija ima istorijski jake veze.

(Blic, Sputnik)

Share this post: