REFERENDUMOM PROTIV JAVNOG DUGA U ITALIJI, novi udar na EU i Brisel!

Mateo Renci foto: Rojters

Mateo Renci foto: Rojters

Mnogi sumnjaju u pozitivan ishod referenduma, procenjujuči da će uzdrmati evrozonu i stvoriti novu krizu valute.

Nakon izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, Italija je, uz Nemačku i Francusku, postala, po svom značaju, treća država u ovoj nadnacionalnoj tvorevini. Italijanski značaj, međutim, ima svoje lice i naličje.

Italija poseduje veliku i razgranatu privredu, ali i veliki javni dug.

Ona ima priličan politički uticaj u evropskim telima, gde, zajedno sa Nemačkom i Francuskom, predstavlja jednog od inicijatora težnji za preuređenjem Unije (kao što se videlo 22. avgusta na savetovanju ove tri države na ostrvu Ventotone kraj Napulja).

No Italija u sebi nosi i znatne unutrašnje političke krizne potencijale, kao i veliku ranjivost na spoljne uplive.

Ona je prva i najvažnija zemlja na udaru mediteranske migrantske rute, na kojoj počiva bezbednost južnog oboda Evropske unije.

Nepoznanica je koliko i na koji način je Italija u stanju da izdrži u vršenju ključne zaštitne uloge.

Zbog svega toga, stabilnost ili labilnost Italije u značajnoj meri može da se odrazi na budućnost celokupnog evropskog projekta.

RIZIČAN PUT DO OBNOVE POVERENJA

O unutrašnjoj političkoj nestabilnosti vladajućeg režima u Italiji najslikovitije govore rezultati tamošnjih lokalnih izbora od 19. juna, dakle samo četiri dana pre Bregzita.

Tada je vladajuća Demokratska partija izgubila vlast u 19 od 20 velikih gradova, uključujući Rim, Bolonju, Torino i Milano, u korist opozicionog pokreta Pet zvezdica.

Već tada su mnogi požurili sa zaključcima da su premijer Mateo Renci i njegova Demokratska stranka na korak od svoje političke propasti.

Svi oni su sa krajnjom skepsom gledali na odluku premijera Rencija da u oktobru ili novembru održi referendum o izmenama Ustava, koji će mu, ako ga narod podrži, dati odrešene ruke da sprovede dalje reforme u zemlji.

Ako većina birača zakoruži „da“ na referendumu, potrebne ustavne izmene omogućiće drastično smanjenje moći Gornjeg doma Parlamenta, koga premijer Renci i njegova vladajuća partija smatraju za glavni uzrok postojeće političke paralize.

Broj senatora u Gornjem domu bi bio smanjen za trećinu a nadležnosti Senata sužene. Postupak donošenja zakona bio bi pojednostavljen i ubrzan što bi, prema Rencijevim pobornicima, otvorilo dovoljno prostora za nužne ekonomske reforme.

Posle toga bi najverovatnije usledila rekonstrukcija vlade, koja bi bila u mogućnosti da se uhvati ukoštac sa ekonomskim nedaćama.

Brojni analitičari, međutim, sumnjaju u pozitivan ishod referenduma i procenjuju kao će on uzdrmati evrozonu, stvoriti novu krizu valute i Italiju možda dovesti u poziciju u kojoj je 23. juna bila Velika Britanija.

Činjenica je da je zbog krhkog bankarskog sistema, nevelikog ekonomskog rasta, visoke nezaposlenosti i rastućeg besa prema establišmentu Italija na ivici velike krize i da je upravo ovo glasanje može pokrenuti.

Ceo kontekst pojačava činjenica da je Renci svoju političku karijeru vezao za rezultat predstojećeg izjašnjavanja građana – zavetujući se da će podneti ostavku ako referendum ne prođe onako kako on očekuje.

NA PUTU DEJVIDA KAMERONA

Niko ne zna šta može da usledi u Italiji ako referendum ne uspe, odnosno ko bi nakon Rencijevog povlačenja privremeno obavljao premijersku funkciju do redovnih opštih izbora, koji bi trebalo da se održe 2018. godine.

Moguće je da bi predsednik Italije Serđo Matarela bio primoran da raspiše prevremene izbore, na kojima se procenjuje da bi najbolje prošli desničari, koji se zalažu za napuštanje evrozone, a prvenstveno pokret Pet zvezdica, koji se u poslednje vreme profilisao kao oličenje pokreta protiv establišementa.

Ipak, teško je otrgnuti se utisku da bi mogući nesupeh referenduma doveo do sličnog scenarija koji je Velikoj Britaniji priredio njen bivši premijer Dejvid Kameron.

Ubeđen u pobedu, a loše procenjujući raspoloženje biračkog tela, Kameron je Bregzitom želeo da umiri deo sopstvene neposlušne stranačke nomenklature koja je gajila evroskepticizam i tako još jednom potvrdi probriselsko raspoloženje Britanaca.

Ishod referenduma ga je u tome razuverio.

Sada Mateo Renci, koji ima nesumnjivo značajnije rezultate u nošenju sa ekonomskim nedaćama od svojih prethodnika, čini slično.

U zemlji koja zbog bankarske krize, ekonomske stagnacije i priliva migranata iz protesta glasa za političke autsajdere i pokazuje prezir prema svojoj političkoj klasi on nameće ustavnu reformu.

Pri tome, Renci kao da je delimično svestan da postoje dobre šanse da evroskeptici preuzmu vođstvo u zemlji kada izjavljuje: „Ljudi moraju da shvate da zaokružiti ’ne’ na ovom referendumu znači – videli smo šta je `da` donelo Britaniji“.

Neuspeh referenduma, ako do njega dođe, zaista može skupo da košta ne samo aktuelnu italijansku vladu već i celu EU. Jer, u slučaju da evroskeptici dođu na vlast u Rimu, to će značiti da su Francuska i Nemačka izgubile svog najvažnijeg saveznika u borbi za opstanak i preuređenje Evropske unije.

(standard.rs)

Share this post: