Sa Hilari Klinton dolazi i ratna dekoracija za novi pakao!

bil i hilari klinton

Piše:Robert V. Meri

Kad su Bil i Hilari Klinton stigli u Vašington kao predsednik i prva dama 1993, u redakciskoj kolumniVolstrit žurnala optuženi su kako za sobom iz Arkanzasa donose inherentno korumpiranu politiku, u kojoj se rutinski i konstantno pri zvaničnom donošenju odluka vodi računa o ličnoj koristi.

Tada je ova redakcijska kritika dosta oštro dočekana zbog nedostatka nedvosmislenih dokaza koji ukazuju na prevrtljivost novog predsednika i njegove žene.

Potom je usledila afera sa stočnim fjučersima, kad je otkriveno da je Hilari od trgovine stokom za manje od godinu dana i uz početnu investiciju od 1.000 dolara zaradila 98.540 dolara, bez održavanja – obično obaveznog – rezervnog fonda za smanjenje rizika nesolventnosti.

Osim toga, savete za poslovanje joj je pružao advokat Tajson Fudsa, gigantske kompanije iz Arkanzasa koja je imala veliki interes za održavanjem dobrih odnosa sa lokalnom vladom (misli se na vladu u Arkanzasu; prim. prev.), u kojoj je Bil Klinton prvo služio kao državni tužilac a potom i guverner.

Tako je nastao obrazac koji je omogućuo da današnja Hilari Klinton postane predsednički kandidat demokrata i pored činjenice da više anketa pokazuje da joj dve trećine Amerikanaca ne veruje i da je smatraju neiskrenom.

Za vreme Klintonovog mandata, posle stočnog skandala usledio je „travelgejt“, „fajlgejt“ (igra rečima u kojoj sufiks „gejt“ evocira asocijaciju na jedan od najvećih predsedničkih skandala u istoriji SAD, tzv. aferu Votergejt; prim. prev.) i skandal u vezi sa investicijama u zemljište za splavarenje (Whitewater land investment scandal), u kojem je kutija sa nestalim sudskim nalozima izdatim u rasponu od dve godine misteriozno pronađena u rezidencijalnom delu Bele kuće.

Međutim, to su bile samo kopije, originali nikada nisu pronađeni. Delovalo je kao da su Klintonovi konstantno upleteni u skandale ili nagoveštaje skandala, neprekidno se trudeći da naprave otklon od iritantnih malih otkrića koja su iznova potezala pitanje njihove moralne čestitosti.

UPLETENOST U SKANDALE KOJA NE PRESTAJE

Nema sumnje da su ove epizode iz davne prošlosti, u kombinaciji sa skorijim moralnim ispadima Hilari Klinton povezanim sa korišćenjem privatnog servera za obavljanje državnih poslova, doprineli izgradnji reputacije osobe čijim rečima i delima se ne može verovati.

Da li je to važno?

To je na biračima da odluče. Ipak, svakoj odluci na glasačkom mestu trebalo bi da prethodi multidimenzionalna analiza, koja uključuje procene povoljnih i nepovoljnih osobina svakog od kandidata.

U ovom slučaju procena negativnih osobina Hilari Klinton njoj ne ide u prilog.

Namera ovog teksta nije da ukaže biračima za koga bi na kraju trebalo da se opredele, već ga pre treba shvatiti kao upozorenje da svaki kandidat ima nedostatke, a Klintonkini su ozbiljni.

Moglo bi se zapravo reći da je Demokratska partija postupila nemarno kad joj je poverila nominaciju, s obzirom na njenu upletenost u skandale i mogućnost pojave novih otkrića u toku kampanje ili predsedničkog mandata.

Iako direktor FBI Džejms Komni nije predložio podizanje optužnice protiv Klintonke zbog slučaja sa imejl serverom, naveo je kako je bila „ekstremno neoprezna“ u postupanju sa „vrlo osetljivim i veoma poverljivim informacijama“.

On je na taj način odbio da preduzme akciju koja bi joj uništila kandidaturu i ostavio glasačima da daju svoj sud o važnosti njenih ispada.

Ali bezobzirnost njenog ponašanja ogleda se u pitanju koje se sada samo nameće: da li nova i po nju štetna otkrića dolaze od hakera – domaćih i stranih – koji su znali za njene aktivnosti na nezaštićenom serveru?

Eksperti za bezbednost nagoveštavaju da postoji velika verovatnoća da su se kineski, ruski i drugi hakeri domogli 63.000 imejlova sa Klintonkinog privatnog nezaštićenog servera, uključujući i 33.000 koje je uništila pod tvrdnjom da su bili striktno lične prirode i da ni na koji način nisu bili povezani sa njenim zvaničnim aktivnostima i odlukama.

Ali ako ti imejlovi sadrže dokaze o sumnjivim aktivnostima, onda će, kako tvrdi L. Gordon Krovic izVolstrit žurnala, ruski predsednik Vladimir Putin, u slučaju da ona postane predsednica, „imati mogućnost da je ucenjuje kad poželi“.

Kakvi dokazi sumnjivih aktivnosti bi tamo mogli da budu pronađeni? Ne znamo, ali bilo bi nepromišljeno isključiti mogućnost kako mogu biti povezani sa Fondacijom Klinton, internacionalnom filantropskom institucijom koju je osnovao Bil Kilinton i koja služi kao skladište političko-finansijske moći Klintonovih.

Takođe služi i kao lukrativna usputna stanica za saradnike Klintonovih koji čekaju sledeću kampanju Hilari Klinton.

Fondacija je omogućila Bilu da basnoslovno naplaćuje svoje govore od najvećih prekomorskih i američkih korporacija i stranih vlada – sudeći po Vašington postu, radi se o 105 miliona dolara za 542 govora u periodu od kad je napustio Belu kuću, dok Hilari Klinton nije napustila posao državne sekretarke.

Tako su kroz mrežu Klintonovih nagrađeni prijatelji i politički saveznici porodice Klinton, koji predstavljaju moćnu političku snagu.

KONTINUITET POLITIČKOG ZASTOJA

Fondacija je, kako smo saznali (mada ne od Klintonovih) nastavila da prima novac od stranih vlada čak i tokom Hilarinog mandata na mestu državne sekretarke iako je obećala da taj novac neće biti prihvaćan za vreme njenog služenja državi.

Švajcarska banka UBS isplatila je 500.000 dolara nakon što joj je Hilari Klinton pomogla da reši problem sa poreskom upravom, koja joj je bila za vratom.

Asošijeted pres je preneo da je Hilari Klinton, prema zvaničnom kalendaru Stejt departmenta, održala oko 75 sastanaka sa „dugovremenim političkim donatorima, sponzorima Fondacije Klinton, korporacijama i drugim spoljnim interesnim subjektima“.

Da li je ovde zaista bilo reči o korupciji po formuli „usluga za uslugu“ ili tek o običnoj korupciji? Ne znamo, ali onih 33.000 imejlova možda sadrže odgovor na to pitanje.

Bilo kako bilo, ovde je reč o obrazcu koji se prvi put pojavio u skandalu sa stočnim fjučersima – velike sume novca teku ka Klintonovima, dok oni službeno rade poslove za dobrobit pojedinaca i organizacija koje im taj novac obezbeđuju.

Ostavljajući po strani pitanje korupcije, Fondacija Klinton predstavlja gigantski korak ka američkoj oligarhiji – prelivanja moći sa naroda ka mudrim i povezanim elitama koje znaju kako da izigraju sistem zarad sopstvene političke i finansijske koristi.

Trebalo bi primetiti da se u godini kiptećeg političkog besa usmerenog prema američkim elitama Hilari Klinton pojavljuje kao verovatni sledeći predsednik, i pored toga što samu sebe prikazuje kao otelotvorenje onoga što je izazvalo toliki bes nacije.

To nas dovodi do sledećeg važnog argumenta protiv Hilari Klinton.

Sa njom ćemo dobiti, kako su mnogi već istakli, treći mandat Baraka Obame.

Zemlja je za vreme Obaminog predsednikovanja duboko podeljena i prikladno je da, kako mu se bliži kraj osmogodišnjeg boravka u Beloj kući, Amerikanci polemišu o njegovom legatu.

Ipak, kakav god stav da neko ima o njemu, neporecivo je da nije uspeo da zemlju pokrene iz ćorsokaka.

Kad je državi bila neophodna nova paradigma vladajućeg razmišljanja, koja bi je pokrenula sa mrtve tačke i povela u drugom pravcu, on je duplirao napore u vođenju bajate stare politike, koja produžava politički zastoj našeg vremena.

Nema razoga za verovanje da će Hilari Klinton uspeti da preokrene stvari. Ona predstavlja staru politiku u periodu kada je zemlji očajnički potrebno nešto sveže, sa kapacitetom da prekine političke linije podele i oformi nove političke koalicije koje bi dale podsticaj izmrcvarenoj Americi.

Stoga, pod njenim liderstvom ćemo najverovatnije i u naredne četiri godine dobiti kontinuitet tekućeg političkog zastoja.

To je mnogo vremena za razvoj ove vrste političke krize, što će generisati dodatni bes, frustracije i građanske tenzije.

Robert V. Meri je dugogodišnji vašingtonski politički novinar i publicista. Poslednja knjiga koju je napisao zove se „Gde stoje: Američki predsednici u očima birača i istoričara“

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

The National Interest

(Standard.rs)

Share this post: