Sankcije Rusiji produžene do septembra

Federika Mogerini2

Evropske sankcije Rusiji, koje ističu u martu, biće produžene do septembra, saopštila je večeras visoka predstavnica Evropske unije spoljnu politiku i bebednost Federika Mogerini, nakon sastanka šefova diplomatija EU u Briselu.

Sankcije, koje obuhvataju 132 ruska i ukrajinska funkcionera kojima je zabranjeno da putuju u EU i 85 preduzeća i banaka kojima je uskraćen pristup na evropsko tržište, produzene su zbog pogoršanja situacije na terenu i odbijanja Rusije da poštuje sporazum iz Minska, rekla je sefica evropske diplomatije.

Današnja sednica Spoljnopolitičkog saveta EU protekla je u znaku oštre debate između većine zemalja članica, koje su tražile pooštravanje sankcija, i manjine, predvođene Grčkom, koja je bila protiv njihovog produžavanja.

„Postigli smo konsenzus“, rekla je Mogerini na konferenciji za medije nakon sastanka i dodala da je Evropska komisija zadužena da pripremi spisak novih imena za „crnu listu“ EU, o čemu će ministri ponovo odlučivati početkom februara.

Nekoliko zemalja članica, uključujući baltičke države i Poljsku, zalagale su se za mnogo oštriji pristup koji bi uključio šire sankcije protiv ruske privrede, ali o tome nije postignut neophodan konsenzus.

Litvanski ministar spoljnih poslova Linus Antanas Linčevičius rekao je pre početka sastanka da smatra da bi samoproglašene Donjecke i Luganske republike trebalo staviti na listu terorističkih organizacija, a Rusiju osuditi zbog agresije na Ukrajinu.
„Mora se reći: Rusija vodi rat protiv Ukrajine“, kazao je on.

Mogerini je najavila da će šefovi država i vlada EU, koji u Briselu treba da se sastanu 12. februara, ponovo razmotriti situaciju na terenu i potrebu za uvođenjem novih restriktivnih mera prema Rusiji.
„EU nastavlja da podržava političko rešenje za Ukrajinu i sprovođenje dogovora iz Minska“, poručila je visoka predstavnica, naglašavajući da će poslednju reč imati lideri EU kada se budu okupili na februarskom samitu.

Štajnmajer: EU da odgovori na ofanzivu u Ukrajini

Evropska unija bi morala da pošalje jasnu poruku ako proruski separatisti u istočnoj Ukrajini pokrenu punu vojnu ofanzivu, izjavio je u Briselu šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer posle zasedanja ministara spoljnih poslova EU.
„U slučaju poketanja velike vojne ofanzive, naprimer sa širokim napadima na Marijupolj, bila bi potrebna jasna reakcija“, ocenio je Štajnmajer u izjavi novinarima, prenela je agencija Rojters.

Nemačka i njeni EU partneri isključili su mogućnost vojnog odgovora na sukob, ali su ranije predložili produženje restriktivnih mera protiv Rusije.

SAD upozorile Rusiju, pozdravile sankcije EU

SAD su upozorile Rusiju da razmatraju nove sankcije Moskvi zbog krize u Ukrajini i pozdravile odluku Evropske unije da produži postojeće kaznene mere.

Portparolka Stejt departmenta DŽen Psaki je rekla da je dogovor ministara spoljnih poslova EU da produže sankcije Moskvi „samo dodatan znak da su akcije u proteklih nekoliko dana i sedmica apsolutno neprihvatljive i da će biti novih posledica“.

Potez Brisela proistekao je iz napora na proširivanju sankcija, koji traju „već mesecima“, istakla je Psaki, koja je današnju odluku nazvala „pozitivnim korakom“.

Portparolka Stejt departmenta nije mogla da kaže kada će naredna runda američkih sankcija stupiti na snagu, niti ko će biti meta.
„Nekada dodajemo imena, nekada dodajemo sektore ili kompanije, i to je ista stvar kao i kod EU“, navela je Psaki, a preneo AFP.

Američki predsednik Barak Obama najavio je početkom sedmice povećanje pritiska na Rusiju, kao i da će u saradnji sa američkim saveznicima, uključujući Evropu, razmotriti druge opcije za rešenje problema.
„Nastavićemo sa pristupom koji smo imali u prošlosti, koji je povećanje pritiska na Rusiju, i razmotriti sve dodatne opcije koje su nam na raspolaganju, izuzev vojne konfrontacije, u pokušaju da rešimo ovo pitanje“, rekao je Obama.

(Tanjug)

 

Share this post: