Savamala, velika bruka

Boško Jakšić

Boško Jakšić

Onaj ko je porušio objekte u Hercegovačkoj urušio je državu, posebno pravnu državu.

e podseća na one klasične scene iz filmova o Divljem zapadu. Investitori sa Istočne obale pokušavaju da ubede dedicu da im za male pare preda imanje koje je na trasi buduće železnice Santa Fe.

Deda okrnjenim zubima mirno gricka lulu od kukuruzovine i odbija. Onda se za nekoliko dana, po nalogu bogatih biznismena, pojave dvojica mračnih tipova u crnom, sa opasanim revolverima. Nema više dede. Put je raščišćen.

U domaćoj izvedbi Divljeg zapada ne strada deda, već 1.200 kvadrata oronulih, bespravno podignutih zgrada u Savamali koje se nalaze na terenu srpske dike i ponosa – „Beograda na vodi”.

Umesto revolveraša, glavna uloga dodeljena je batinašima s crnim fantomkama. Naoružani su bejzbol palicama i bagerima.

Prvo se činilo bizarnim da i posle toliko vremena ne znamo ni ko su maskirani ljudi ni po čijem su nalogu krenuli u akciju pod okriljem noći 25. aprila. Usledilo je organizovano, horski orkestrirano zataškavanje beogradske varijante „Dosijea ’Iks’: Omerta”. Srbija kao zemlja otimačke fantastike.

Dok je pitanja bilo dovoljno za sabrana dela, vlast se ljudima podrugljivo smejala u lice držeći se mantre „pustite policiju i pravosudne organe da po nalogu odugovlače i zataškavaju rušenje dok narod ne zaboravi”.

Ali, slučaj je „izmakao kontroli” i pretvorio se u prvorazredni politički događaj propraćen žustrinom zaostalom posle postizborne razmene optužbi. Ljudima skače pritisak i s punim pravom dolaze do zaključka da od njih neko pravi budale. Ko?

Biće da su to isti oni koji se promptno pohvale kada brzinom munje liše slobode nekog mučenika koji je razbio okno na trafici da bi se dokopao paklice cigareta. A sada su tobože nemoćni da utvrde odakle se pojavilo tridesetak fantomskih rušitelja.

Premijer, koji u prste zna sva srpska preduzeća, puteve i škole, koga obaveste ako ga je neko opleo na lokalnoj radio-stanici, ponavlja da nije upoznat. Zašto se nije raspitao?

Nisam navikao da od Aleksandra Vučića čujem da mu „ništa nije jasno”. Posle je razjasnio. Iza rušenja ne stoji država, a ako neko stoji – „taj je kompletan idiot”.

Ne zato što je bez objašnjenja i papira krenuo u rušenje, već samo zato što je krenuo noću!Predsedniku Srbije je i pametnije da ćuti da ne bi podsetio na njegovu bespravnu gradnju uz Savu koju niko i ne pomišlja da ruši.

Ministar unutrašnjih poslova opsednut je redovnim aktivnostima: odbranom šefa i baražnom paljbom na opoziciju.

Gradonačelnik Beograda, regionalni ekspert za investicionu gradnju, izjavljuje da „nije zainteresovan” – pošto ne želi da se meša u poslove tužilaštva.

Tužilaštvo danima niko ne poziva da odradi svoj zakonski posao, a kada je konačno angažovano, oštećeni građani Savamale su tvrdili da su mnogi dokazi već uklonjeni revnosnim čišćenjem koje kao da nije moglo da sačeka.

Ta gromoglasna zvanična tišina koja misteriozno obavija slučaj, koja građane iritira i opravdano brine zbog tolerancije bezvlašća, isključivo škodi vlastima i institucijama.

Zamišljam šta bi bilo da neki ljudi pod fantomkama dođu do sedišta vlade u Nemanjinoj i ispišu grafite protiv, recimo, premijera. Odred za rušenje države! Hitna konferencija za štampu.

Mobilizacija pola policijskih snaga. Ministar vojni nudi pomoć „Kobrama”. Dežurni medijski analitičari forenzičari naučno bi na osnovu grafoloških ispitivanja tvrdili da se po rukopisu prepoznaje opozicija.

Zaštitnik građana i poverenik za informacije od javnog značaja zahtevali su da se utvrdi istina, ali još jednom se potvrđuje da vlast na njih gleda kao na ikebanu, nužno zlo koje smo, eto, morali institucionalno da ustoličimo jer je to od nas – kao potvrdu demokratije – zahtevala Evropska unija.

Sve se poprilično zaoštrilo otkako je Saša Janković povodom „vandalske akcije” otkrio transkripte razgovora u kojima policijska službenica kaže da je naređenje da se građani obrate komunalnoj policiji stiglo „iz vrha policije”.

Tako je posredno potvrđeno ono što se javno priča po kućama, na ulici, po restoranima ili kancelarijama: da je Savamala sprovedena u koordinisanoj akciji između državnih i nedržavnih subjekata.

Premijera sigurno nije iznenadilo što su se sve političke stranke okupile u zahtevu da se hitno sazna istina i kazne odgovorni. Iako smatra da se „preteralo”, ponaša se kao da ga ne dodiruju optužbe opozicije o „državnom kriminalu” ili da je on „abolirao huligane”.

beograd savamala rusevine djubre otpad smetliste

Biće da je ponovo potcenio snagu javnog mnjenja i spremnost manjeg dela medija da ne odustanu od svakodnevnih pitanja. Organizovan je i prvi protest. „Njihove laži smrde i zato im dajemo toalet papir”, kažu organizatori, koji su rolnama gađali Skupštinu grada. Traže se ostavke.

Kako vlast koja se povremeno žali da je tamo neko ruši može da izbegava da se oglasi na rušenje nečije imovine? Makar i bespravno podignute. Toga barem u Srbiji ima napretek. Kada će shvatiti da ovakve stvari, a ne novinarski komentari, destabilizuju državu.

Nije ovo prilika za „promociju nekih”, kako reče premijer. Ovo je prilika za promociju države i njenih institucija. Prilika kakvih je sve manje. Onaj ko je porušio objekte u Hercegovačkoj urušio je državu, posebno pravnu državu kakvu vlast, ponavlja, želi da gradi.

Umesto da brani državu prava i zakona, vlast običnom svetu koji očekuje odgovore nudi uvredljivo neubedljiva objašnjenja.

Višednevno ignorisanje zahteva da se afera ispita jeste čista bahatost koja ne obećava ništa dobro. Ni vlastima, ni nama. Institucije sistema dužne su da građane zaštite od siledžija, ko god da ih je uposlio.

Ako se ne pokaže odlučna „politička volja”, ako se sve ne ispita do kraja – i po cenu da vlasti barem ostavkom žrtvuju nekog od „mangupa” iz svojih redova – teško da će me iko razuveriti da je po Savamali vršljala podzemna bratija koju obično nazivamo „spregom vlasti i organizovanog kriminala”.

A moguće da opasno grešim. Zašto isključiti mogućnost da je operaciju „Savamala” smislila neka mračna strana sila koja, uz pomoć angažovanih domaćih plaćenika i uz logističku podršku mehanizovanog oruđa, pokušava da diskredituje i destabilizuje čitavu vertikalu srpske politike – preko opštine i grada do republike.

(Politika/Boško Jakšić)

Share this post: