ŠEŠELJ OTKRIVA: Sloba mi pokazao kako su ga TROVALI

Presuda

foto: Tanjug

I Veselin Šljivančanin ispričao za Kurir kako je bivši predsednik SRJ loše lečen u pritvoru i da bi ostao živ da mu je na vreme pružena pomoć u zatvorskoj bolnici

Slobodan Milošević je sumnjao da ga u haškom zatvoru truju preko flaširane vode, kaže lider SRS Vojislav Šešelj.

I bivši oficir JNA Veselin Šljivančanin ističe da je Milošević imao najlošiji tretman od svih pritvorenika i da nije odveden u zatvorsku bolnicu iako se uoči smrti 11. marta 2006. žalio da je bolestan.

– Oni su ga ubili jer su mu uskratili blagovremenu medicinsku pomoć i što su mu ubacivali pogrešne lekove. Bili smo na istom spratu godinu dana i jednom kad smo se vraćali iz šetnje, nosio je flašu belgijske mineralne vode „barleduk“, nasuo ju je u staklenu čašu i na dnu se nataložio neki beli prah. Samo mi je rekao: „Evo, da vidiš i pamtiš“ – priča za Kurir Šešelj.

Sve kamere isključene

Naši sagovornici tako potvrđuju navode iz knjige „Anatomija sudskog ubistva“ autora prof. dr Vukašina P. Andrića, čiji je urednik Marija Milošević, a u kojoj su, kako je Kurir juče pisao, izneti detalji o sumnjivoj smrti Miloševića – sve kamere u zatvoru bile su isključene, što je presedan, a telo je držano u ćeliji više sati kako bi ispario lek za lepru, koji mu je namerno davan kako bi ga ubili.

– Neposredno pred smrt holandski doktori našli su mu u krvi dva antibiotika, protiv tuberkuloze i lepre, koji suzbijaju dejstvo leka protiv krvnog pritiska, od čega je patio. Na poslednjem suđenju požalio se da mu je glava teška pola tone, ali lekari zatvorske ambulante nisu reagovali – navodi Šešelj.

Šljivančanin kaže da je u Hagu imao dobru negu, a Milošević najlošiji tretman.

– Neki pritvorenici su se loše odnosili prema njemu, pa nije išao na sport, uskraćivane su mu posete. Ne znam koje lekove je primao, nismo smeli da se interesujemo za to, stražari su nam u ćelije donosili lekove i čekali da popijemo. Ali siguran sam da ne bi preminuo da je odveden u zatvorsku bolnicu, pošto se tih dana žalio da je bolestan. I izgledao je loše – priča Šljivančanin, koji je u knjizi „Branio sam istinu“ opisao poslednje sate s Miloševićem.

Kafa za dušu pokojnika

– Spremali smo tog 10. marta kačamak. Milošević ga je uzeo, otišao u ćeliju i više ga nisam video. Sutra oko 10 sati, kad idemo na sport, nastao je potpuni metež. Uterani smo u ćelije kao stoka. Oko 13 sati došao je dr Falke, nervozan, i rekao mi: „Umro je Milošević, obavlja se uviđaj i zato morate biti zatvoreni“. Odgovorio sam: „Niste dovoljno pazili, nije adekvatno lečen.“ Slegao je ramenima. Tek oko 17.30 su nas otključali i pozvali u zajedničke prostorije. Tražili smo da ga vidimo, nisu dozvolili. Onda sam ponudio da popijemo kafu i sok za dušu pokojnika jer je to običaj – ispričao je on.

Nervoza u Hagu
SPREMAJU ISTO MLADIĆU

Šešelj priča da je u haškom zatvoru zavladala panika kad je Milošević umro:- Unervozili su se jer su hteli da ga ubiju posle prvostepene presude, kako bi izbegli žalbeni postupak, blamažu, jer bi on sve oborio. Da je preminuo posle presude, on bi ostao osuđen, pošto kod njih nema rehabilitacije. Ali on je umro pre nego što su očekivali. Isto spremaju i Mladiću.

(Kurir.rs)

Share this post: