Šešeljev slučaj na početku

bfdhz34g

Vojislav Šešelj je u Srbiji proveo tek 19 dana posle skoro 12 godina provedenih u Haškom tribunalu koji je najavio mogućnost njegovog vraćanja u Holandiju.

Posle velikog skupa dobrodošlice na Trgu republike u Beogradu, komentara aktuelne vlasti i situacije u regionu, oštrih reakcija zvaničnog Zagreba, te rezolucije Evropskog parlamenta, prvog dana decembra Tužilaštvo suda u Hagu zatražilo je od raspravnog Veća da Šešelja vrati u pritvor.

Ukoliko raspravno Veće bude saglasno sa predlogom Tužilaštva Šešelj će morati da bude isporučen Tribunalu, a odgovornost za to pada na državne organe Srbije, koji 2011. godine nominalno završili saradnju sa Tribunalom, hapšenjem i izručivanjem Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić rekao je da Srbija ne želi da učestvuje u raspravi Tužilaštva i Tribunala.

U podnesku tužilaštvo konstatuje da je Šešelj svojim ponašanjem u Srbiji „potkopao“ duh odluke o privremenom oslobađanju koju je, na sopstvenu inicijativu, „iz humanitarnih razloga“ donelo raspravno veće predsedavajućeg Žan-Kloda Antonetija.

Tužilaštvo, takođe, traži da se po Šešeljevom povratku u Hag hitno zakaže rasprava kako se razmotrila njegovo zdravstveno stanje i uslovi za njegovo eventualno puštanje na slobodu u budućnosti i utvrdilo da li je on spreman da se takvih uslova pridržava.

Pitanje uslova pod kojima je Šešelj pušten na privremenu slobodu različito se tumače, najpre je iz SRS saopšteno da predsednik stranke ni na koji način nije uslovljen, ali drugačije mišljenje imao je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc, koji je istakao da je Šešeljeva privremena sloboda uslovljena, ali veoma malim brojem uslova.

Nedelju dana kasnije Tribunal je objavio poverljivi deo dokumenta koji sadrži uslove Šešeljeve privremene slobode, međutim, u njima nije decidirano navedeno da on ne sme da se bavi politikom.

Podsetimo, Šešelj je u julu ove godine mogao da izađe na privremenu slobodu, ali je to odbio jer ga je Haški tribunal uslovio oduzimanjem pasoša i nemogućnošću učešća u političkom životu. Šešelj je ostao u pritvoru, a nakon pogoršanja zdravstvenog stanja, pre nekoliko meseci, on je, kako je rekao po povratku u Beograd, izbačen iz Sheveningena jer Sud više nije znao šta će sa njim.

Iako su se očekivale burne reakcije u Srbiji, politički vrh je ostao gotovo nem, premijer Aleksandar Vučić je Šešelju poželeo dobro zdravlje i rekao da ima važnija posla, ali se zabeleženi pravi tektonski poremećaji u Zagrebu.

Deklaracija koju je doneo Sabor je sama po sebi predstavljala presedan, kao i Rezolucija Evropskog parlamenta, doneta protiv lidera vanparlamentarne stranke i usmerena ka državnom vrhu Srbije, uz pritajenu mogućnost da ćutanje srpskog vrha o Šešeljevim izjavama stavi pod znak pitanja evropski put Srbije.

Ipak, reakcije iz Vlade izneo je ministar Aleksandar Vulin, koji je optužio SAD za vraćanje Šešelja i pokušaj rušenja vlasti, što je rezultovalo neznatnim zatezanjem odnosa Srbije i predstavnika SAD u Srbiji.

Šešeljeve reakcije na sve reakcije na njegove istupe su očekivanje, ocenjuju analitičari koji su proteklih dana govorili o tome. Šešelj je ponosan na dokumente koji su usvojeni protiv njega, te istakao da će se u Hag vratiti samo silom.

U tom smislu je veoma važna i izjava predsednika Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju Teodora Merona, koji je istakao da je na vlastima u Srbiji da reaguju na Šešeljevo ponašanje jer je Srbija suverena zemlja koja mora da vodi računa o svojim državljanima.

(B92)

Share this post: