Sneg visok, a država daleko

Stiže zima

foto-ilustracija: pixabay

Ranijih godina, čak i u vreme najvećih snegova i smetova, meštani planinskih sela u kraljevačkom kraju nisu kao sada čekali na mašine putarskih preduzeća.

Radica Brkušanin živi sama u selu Debeli Jasen, u zaseoku Česmica. To je pod samom planinom Čemerno, što bi se reklo, usred šume a prvi komšija joj je udaljen pet kilometara.

Ni ove zime nije tražila pomoć od Sektora za vanredne situacije, kao ni još oštrije zime 2012. godine. Istina, tada su joj samoinicijativno, iz helikoptera bacili paket hrane.

Ali, kad smo je u proleće posetili objasnila nam je da paket nije ni otvarala:

– Učinile su to lisice, nego vidim da ni one više od polovine nisu pojele. Izgleda da je to bila loša hrana, a i šta će mi takvi paketi, jer ja za svaku zimu spremim drva, seno za ovce u blizini kuće, zatim tri tovara brašna, meso i sve druge namirnice…

Tako, ne idem nikuda daleko, čekam da grane proleće, a kad prolista ova leska ispred kuće znam da je Đurđevdan, samo dan ili dva pogrešim… – objašnjavala nam je Radica.

Ovih dana, međutim, u pojedinim selima i zaseocima u studeničkom kraju i na visoravni Rudno komšije se gledaju i dozivaju sa brda na brdo. Zbog smetova nisu mogli ni kao polažajnici do komšija, čekaju da stigne manja mašina iz Kraljeva.

Jer, jednom većom kraljevački „Putevi“ pročistili su glavni put, ali njihovi, oni sasvim lokalni između zaselaka, još su u snežnoj blokadi i ne mogu bez te manje mašine pošto su ti putevi uzani.

Stići će valjda iz Kraljeva, udaljenog stotinu kilometara i ona ili prvi znaci proleća odradiće posao umesto raonika…

No, nikada ranije nije bilo takvog iščekivanja, ni takve panike u ovim planinskim selima a bilo je počesto snegova od pola metra i znatno viših smetova.

No, tih godina svi su se za zime spremali poput Radice, a ako baš zarad bolesti ili druge preke potrebe zatreba nekada su te snežne nanose probijali ljudi uz pomoć volovskih zaprega i svojim napravama za čišćenje puteva poznatim pod nazivom „gresle“.

Posle, kad su stigli traktori, bilo je još lakše i brže…

– Imali smo još i zadruge koje su nas ujedinjavale i pomagale. Pa zadruga nam je pomagala u novcu da se za zimu pripremimo, imala je najjače volove, najsnažnije traktore… I, bila je tu u selu. Nisu nam trebali ni telefoni da javljamo Kraljevu, ni da čekamo državnu mehanizaciju odozdo – objašnjava nam Rastko Milošević iz Rudna.

Nisu, dakle, mašine razmazile gorštake, ali tu sve jaču mašinsku snagu u ovim selima je pratila sve veća onemoćalost meštana. Ima, doduše, ovde još poneki domaćin snažan traktor, ali nema ljudi.

Malo je sposobnih za akcije čišćenja snega, nego su uglavnom ostali oni ostareli, koju kroz smetove ne mogu a putevi su im potrebniji zbog lekara i lekova.

Tako, srećemo Miloja Živkovića u Brezovi iznad manastira Studenice kako se sprema da proba „proboj“ traktorom do usamljenog osamdesetogodišnjeg Slavomira Đorića.

Biće teško, objašnjava nam, kreće sam a nema ni neku spravu poput raonika. A, bilo je, prisećamo se, ranije predloga u ovdašnjem štabu za vanredne situacije da se ti preostali seoski traktori o državnom trošku opreme raonicima.

No, predlog je propao, jer nije bilo para, neki tvrde da su potrošene za uniforme uposlenih u štabu.

Sada je, prema programu pomenutog štaba, u svakom selu određen bar po jedan meštanin koji će svojom mašinom, najčešće traktorom čistiti te seoske puteve.

Ponegde to dobro funkcioniše, uverili smo se u to u planinskom selu Bresniku, a ima čak primera i u pomoravskim selima gde se i oni koji su na to pristali i zaduženi sada nećkaju, ponajviše sumnjajući da će sa plaćanjem proći kao sa obećanjem da će im bar nafta od prethodnih zima biti nadoknađena, a nije.

Onda, čim su komšije doznale da se nekome čišćenje plaća, selima se često proširi i priča u smislu „neka ga, nek čisti sam, njemu je plaćeno…”.

Čuli smo i priču da se i ovde umešala stranačka politika, pa nam se jedan požali da je zaobiđen zbog toga što su „plaćeni čistači“ zaključili: „neka njega, neka čeka – komunjara“.

I, tako uz udaljenost državne mehanizacije i sela bez dovoljno mlađih ljudi i nesloga meštana utiče da je više nemoći pred velikim snegom, pa ako ne dočekaju mašine iz Kraljeva, valjda će, kako jedan kolega davno reče, „dočekati visibabu, koja će pobediti sve raonike sveta“.

(Politika)

Share this post: