Sprema se otimanje svetske kulturne baštine SPC na Kosovu i Metohiji

Dokaz

Eventualno članstvo Kosova u Unesku ne bi promenilo status srpske kulturne baštine na tom području, jer je ona pravno u vlasništvu SPC.

Ali našoj državi predstoji diplomatska borba da se obezbedi precizna formulacija kojom će biti naznačeno da je reč o srpskoj pravoslavnoj kulturnoj baštini, objašnjava Darko Tanasković, ambasador Srbije u Unesku, situaciju u kojoj se našao Beograd posle diplomatske ofanzive Prištine usmerene na stolicu u ovoj organizaciji UN.

Zvanični Beograd već je krenuo u diplomatsku protivofanzivu pokušavajući da ubedi članice Uneska da ne glasaju za zahtev Prištine.

„Ukoliko Kosovo dobije dovoljan broj glasova, nema pravnih prepreka da bude i primljeno u ovu organizaciju”, pojašnjava Tanasković za Betu.

Pošto se već našla u ovakvoj situaciji Srbija bi, prema rečima Vladislava Jovanovića, bivšeg ministra spoljnih poslova SRJ i ambasadora Jugoslavije u UN, svoje argumente posebno trebalo da usmeri ka moćnim zemljama koje se deklarišu kao naši prijatelji, a priznale su kosovsku nezavisnost. Pismo koje je šef srpske diplomatije Ivica Dačić uputio Ban Ki Munu Jovanović navodi kao dobar potez.

„Generalnog sekretara UN pristojnost obavezuje da odgovori na Dačićevo pismo, od čega će zavisiti kako Srbija treba dalje da deluje i nastavi diplomatsku borbu”, ukazuje Jovanović.

[adsenseyu4]

Objašnjavajući proceduru za prijem u Unesko, Tanasković kaže da će se o eventualnoj kandidaturi Kosova najpre izjašnjavati Izvršni komitet te organizacije u kome su predstavnici 58 država (od kojih je njih 33 priznalo Kosovo). Da bi kandidatura bila prihvaćena neophodna je natpolovična većina glasova članova ovog tela.

„Pošto se može pretpostaviti da bi bilo dosta uzdržanih glasova, a oni se ne broje, naš cilj je da te uzdržane navedemo da glasaju protiv”, kazao je Tanasković.

Ukoliko se ipak Izvršni savet izjasni pozitivno, predlog za prijem Kosova ide na dnevni red novembarske Generalne konferencije Uneska. Pošto Kosovo nije članica UN, tamo će mu biti potrebna dvotrećinska većina glasova svih 195 članica.

Srbija će se u toj borbi pozivati na činjenicu da Kosovo nije država sa punim međunarodnim subjektivitetom te da ne bi moglo da bude članica Uneska. Međutim, taj glavni argument, upozorava Tanasković, obesnažuje realnost pošto je kosovsku nezavisnost priznalo 111 država. Podsećanja radi, članice Uneska mogu, osim država, da budu i područja odnosno regije koje nemaju pravni subjektivitet koji imaju države.

Svet i mi

Jedno od mogućih diplomatskih oružja Srbije da se spreči ulazak Kosova u Unesko, smatra Vladislav Jovanović, mogao bi da bude i „taktički zastoj” u pregovorima sa EU.

„Ne mislim na potpuni prekid kontakata sa Briselom, već privremeni zastoj u toku kojeg bismo imali odrešene ruke kada je reč o Kosovu. Želja za ulaskom u EU ne treba da bude ispred naše političke volje da se borimo i za druge interese, kao što je Kosmet.

Prijemom u organizacije kao što je Međunarodni olimpijski komitet i eventualnim ulaskom u Unesko Kosovo se približava članstvu u UN, i to je taktika onih koji podržavaju nezavisnost Prištine”, ističe Jovanović.

Ako Priština u novembru ipak bude primljena u Unesko, pred Srbijom ostaje borba za priznanje posebnosti srpske kulturne baštine na Kosovu, koja se, inače, u ovoj organizaciji vodi pod opštim zaglavljem „Srbija”. Eventualnim članstvom Kosova u toj organizaciji smatralo bi se da se srpsko spomeničko nasleđe formalno nalazi na teritoriji države Kosovo.

„Zato bi se moralo obezbediti da naše nasleđe dobije posebnu zaštitu, za šta bi garancije morala da daje međunarodna zajednica”, zaključuje Tanasković.

Unmik kao pismonoša

Zahtev Prištine za članstvo u Unesku upućen je preko Unmika, čime je međunarodna misija na Kosmetu na taj način prekršila svoje nadležnosti, smatra Darko Tanasković.

[adsenseyu1]

– Ako se ispravno tumači (mandat), Unmik ne bi mogao da prihvati ulogu pismonoše – rekao je Tanasković.

Holanđani uz Prištinu

Holandija je priznala Kosovo kao nezavisnu državu i u principu nećemo biti protiv prijema u Unesko, rekao je Loran Luis Stokvis, odlazeći holandski ambasador u Beogradu za „Danas”. Tragom te izjave, „Politika” je juče kontaktirala sa ambasadama nekoliko država i upitala ih za stav njihovih vlada o zahtevu Prištine. Odgovor je stigao od ruskog diplomatskog predstavništva.

– Rusija je potpuno solidarna sa Srbijom o ovom pitanju i hoće da deluje u tesnoj saradnji sa srpskim partnerima u duhu tradicionalnog prijateljstva kao i u skladu sa ruskim principijelnim stavom o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova – navedeno je u pisanom odgovoru ambasade Ruske Federacije.

Polemika Stefanovića i Kancelarije za KiM

Kandidatura Prištine za Unesko bila je juče tema polemike između Borislava Stefanovića, šefa poslaničke grupe DS-a, i Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Najpre je Stefanović ocenio da republička vlada nema dovoljno znanja ni kapaciteta za diplomatsku aktivnost povodom zahteva Kosova.

– Zato se plašim da će oni (vlada) potpuno da ućute, kao i u slučaju MOK-a – rekao je Stefanović.

Burno je na te reči saopštenjem reagovala vladina Kancelarija za KiM, navodeći kako bi „Stefanović za svoje zasluge uskoro mogao da očekuje ulicu u Prištini”.

– Stefanović je kao bivši pregovarač sa Prištinom napravio sporazum na osnovu kojeg je Kosovo postalo član desetina regionalnih i međunarodnih organizacija – navedeno je u saopštenju.

(Politika /D. Bukvić, N. Belić)

Share this post: