SRBI MOGU DA ODAHNU: Nakon 24 godine i 161 optužnice, 10.800 dana zasedanja, saslušanja 4.650 svedoka i 2,5 miliona stranica transkripata, UGAŠEN HAG!

Bivši predsednik SRJ

foto: Vikiliks

Sud koji je na optuženičku klupu stavio Slobodana Miloševića formalno će biti ugašen ove nedelje nakon 24 godine i 161 optužnice, piše britanski “Gardijan“.

“Nakon 10.800 dana zasedanja, saslušanja 4.650 svedoka i 2,5 miliona stranica transkripata, Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju (ICTY) biće formalno ugašen u četvrtak“, navodi britanski “Gardijan“.

“Gardijan“ je inače opširan tekst o kraju Haškog tribunala stavio na visoko mesto na sajtu.

Kako navode, završnoj ceremoniji u Hagu prisustvovaće i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, a time će biti obeležen “kraj 24 godine istraga koje su dovele do 161 optužnice“.

Osim toga, britanski medij ističe da je Tribunal bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i generala Ratka Mladića stavio na optuženičku klupu.

“Formiran je 1993. godine i prvi je tribunal tog tipa od saslušanja u Nirnbergu i Tokiju na kraju Drugog svetskog rata“, ističe “Gardijan“.

Oni navode da je 90 ljudi osuđeno za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine, da je “više niko neće moći da pobegne bez kazne za svoje postupke, čak i tokom rata“, kao i da je najveći uspeh Haga bio “lov na begunce koji je trajao decenijama“.

“Bilo je i kritika da je Haški tribunal predstavljao ’pravdu pobednika’ – oko dve trećine optuženih bili su Srbi, ali oni koji podržavaju sud ističu da su najveće zločine u sukobu izvršile srpske snage nad muslimanskim civilima“, piše “Gardijan“.

Takođe, oni navode da kraj rada ovog suda predstavlja promenu u međunarodnoj pravdi – od sudova koji su donosili pravdu na Balkanu, u Ruandi i u Sijera Leoneu, ka međunarodnim krivičnim sudom (ICC).

Profesor međunarodnog prava iz Londona Filip Sends navodi da je “nasleđe Haškog tribunala ključno“ i da on “utire put za širi međunarodni konsenzus o pravdi nakon ratnih zločina“.

“Raspad Jugoslavije je bio katalizator sa veoma značajnim posledicama. Iskustvo je bilo pomešano. Sud nije doneo pomirenje i spokoj u region, ali je doneo… važne presude pojedincima“, kaže Sends.

“Gardijan“ tu ističe da je Sends zastupao Hrvatsku protiv Srbije u postupku pred Međunarodnim sudom pravde.

“Opšti rezultat ICTY označava značajne, ali ograničene funkcije koje međunarodna pravda može da ima u rešavanju dugotrajnih političkih razlika.

Ad hok tribunali su imali lakši posao od svog kolege ICC“, navodi Sends.

Među uspesima Haškog tribunala je prikupljanje ekspertize i svedočenja, čime se pravi arhiva dokaza koja će u budućnosti koristiti istoričarima, piše Gardijan, ističući i da su tužioci u Hagu uspostavili pravni koncept “udruženog zločinačkog poduhvata – doktrine koja povezuje optužene zbog zajedničkog plana za genocid ili zločine protiv čovečnosti“.

Za “Gardijan“ je pričao i Džefri Najs koji je u Haškom tribunalu radio od 1998. do 2006. godine i koji je predvodio Tužilaštvo u slučaju protiv Slobodana Miloševića.

Najs, kako se navodi, prepoznaje uspehe Haškog tribunala, “ali sa rezervom“.

“Moj opšti utisak o Haškom tribunalu najviše ima veze sa onim što se dogodilo u Srebrenici.

Izdaja SAD, Velike Britanije i Francuske, kako deluje, dovela je do humanitarne noćne more, dok holandskim mirotvorcima nije rečeno da su ostavljeni na cedilu.

Ukoliko je tako bilo, te moćne države su sigurno otkrile Miloševiću da ako bosanski Srbiju zauzmu Srebrenicu da ne više neće biti vazdušnih udara“, kaže Najs.

Prema njegovim rečima, delovalo je da su zapadne države i “strana koja je izgubila – Srbija“ mogle pred Haškim tribunalom da se u pojedinim situacijama “mešaju u vladavinu prava“.

“To se često dešavalo zadržavanjem dokaza kako bi ’očistili’ prave istorijske zapise u korist Srbije i Zapada.

Mi, advokati suda, koliko ja znam, sve smo činili da slučajeve održimo čistim i da se odupremo mešanju drugih kad god bismo to primetili. Suđenja su trajala predugo, a žrtve su decenijama čekale da saznaju šta se dogodilo“, navodi Najs.

“S druge strane, svi iole obrazovani građani sveta sada očekuju da krivična dela u ratu budu predmet međunarodnog prava.

To je velika promena u razmišljanju. I drugo, ICTY je prikupio veliku količinu dokaza koje dugo ne bismo videli, ili čak nikada.

Ti dokazi će biti tu narednih 500 godina“, dodaje on.

Na kraju teksta “Gardijan“ navodi da se Slobodan Praljak ubio u sudnici, a pominje i izjavu glavnog tužioca Serža Bramerca da Hag “nije doveo do pomirenja u zemljama bivše Jugoslavije“.

“Kao što smo videli… Zločini su ostavili rane koje i dalje nisu zacelile. Osuđeni ratni zločinci i dalje su za mnoge heroji, dok žrtve i preživele ignorišu“, kaže Bramerc.

(B92)

Share this post: